десно|безоквира
Догађаји и трендови 1890. — рођен Хо Ши Мин, вијетнамски политичар. 1890. — рођен Двајт Дејвид Ајзенхауер, амерички генерал и државник. 1890. — рођен Божидар Аџија, југословенски политичар. 1891. — основано Српско геолошко друштво. 1891. — Загреб добио први трамвај са коњском вучом. 1891. — рођен Карл Дениц, немачки адмирал. 1891. — рођен Ервин Ромел, њемачки генерал. 1892. — потписан Француско-руски савез, један од уговора који је водио настанку Антанте. 1892. — у Београду пуштен у рад први трамвај са коњском вучом. 1892. — рођен Јосип Броз Тито, југословенски државник и доживотни предсједник СФРЈ. 1894. — започео је Први кинеско-јапански рат, који је завршио поразом Кине сљедеће године. Кина препушта Тајван Јапану и гарантује да ће Јапан имати одријешене руке у Кореји. 1894. — рођен Гаврило Принцип. 1894. — рођен Сергеј Владимирович Иљушин, руски генерал и конструктор авиона. 1895. — започео је Први италијанско-етиопски рат, који је завршио годину дана послије поразом Италије. 1895. — умро Фридрих Енгелс, немачки социолог, филозоф и револуционар. 1896. — одржане прве модерне Олимпијске игре у Атини. 1896. — почео је и завршио се најкраћи рат у историји ратовања — Англо-занзибарски рат. 1897. — успостављено је краткотрајно Корејско царство, које је трајало до 1910. 1898. — након Шпанско-америчког рата САД преузимају контролу над Кубом, Порториком и Филипинима. 1898. — започео је Боксерски устанак у Кини. 1898. — започео је Хиљадудневни рат у Колумбији између либерала и конзервативациа, који ће одвести до отцјепљења Панаме 1903. 1898. — рођена Голда Меир, израелска премијерка. 1898. — умро Ото фон Бизмарк, њемачки државник. 1899. — започео је Други бурски рат 1899. — започео је Филипинско-амерички рат. 1899. — Опел започео с производњом аутомобила. 1899. — Бајер региструје аспирин. 1899. — рођен Лаврентиј Берија, совјетски политичар.
Наука 1890. — рођен Александар Соловјев, руски историчар и српски научник. 1890. — рођен Александар М. Леко, српски хемичар. 1892. — откривен Јупитеров сателит Амалтеу 1892. — рођен Синиша Станковић, српски биолог. 1892. — рођен Луј де Брољ, француски физичар. 1892. — умро Вернер фон Сименс, њемачки електротехничар и изумитељ. 1894. — откривен је аргон. 1894. — умро Хајнрих Херц, њемачки физичар. 1895. — умро Луј Пастер француски биолог и хемичар. 1895. — Вилхелм Конрад Рендген открио рендгенске зраке. 1895. — откривено је да хелијум постоји и на Земљи. 1896. — откривени су неон, криптон, и ксенон. 1896. — Анри Бекерел открио радиоактивност. 1896. — умро Алфред Нобел, шведски хемичар, проналазач, филантроп, миротворац, космополит и индустријалац. 1898. — откривени су полонијум и радијум.
Култура 1890. — рођена Агата Кристи, енглеска књижевница. 1890. — умро Винсент ван Гог, низоземско-фламански сликар. 1890. — умро Иван Мажуранић, хрватски пјесник, лингвист и политичар. 1891. — рођен Макс Ернст, немачки сликар. 1891. — рођен Илка Ваште, словеначка књижевница. 1891. — рођен Тин Ујевић, хрватски књижевник. 1891. — рођен Милан Будимир, српски класични филолог. 1891. — рођен Милан Вујаклија, српски писац-лексикограф. 1891. — рођен Хенри Милер, амерички књижевник. 1892. — рођен Иво Андрић. 1893. — рођен Милош Црњански српски писац. 1893. — рођен Мирослав Крлежа, хрватски књижевник. 1893. — рођен Аугуст Цесарец, хрватски књижевник . 1894. — рођен Алдо Хаксли, енглески књижевник. 1895. — Херберт Џорџ Велс објавио књигу Временска машина. 1895. — рођен Сергеј Јесењин, руски пјесник. 1898. — рођена Десанка Максимовић, српска песникиња. 1898. — рођен Бертолт Брехт, немачки књижевник. 1898. — Херберт Џорџ Велс објавио књигу Рат светова. 1899. — Антон Чехов објавио Ујка Вању. 1899. — рођен Владимир Набоков, руски књижевник.
Музика 1891. — рођен Сергеј Сергејевич Прокофјев, руски композитор. 1893. — умро Петар Иљич Чајковски, руски композитор.
Архитектура