Трг Славија обухвата простор између улица Краља Милана, Београдске, Макензијеве, Светосавске, Булевара ослобођења, Делиградске и Немањине.
Назив Трг Славија је добио име по старом хотелу Славија, а у самом хотелу је на првом спрату била скулптура богиње Славије, симбола свих Словена. На простору код Славије и у непосредној близини су биле Сала мира и део града под новим називом Савинац, али то вероватно нема везе са самим називом трга Славија.
Локација Трг се налази мање од 1,5 km јужно од Теразија (средишта града), а надморска му је висина 177 метара. Простор који покрива дуг је 130 м, а широк 110 м. Већи део припада градској општини Врачар, док мањи део припада другој општини, Савском Венцу.
Историја Раздобље пре Другог светског рата мини|лево|Стари хотел "Славија" Све до 1880-их година подручје данашњег трга била је велика бара на источном рубу града, где су Београђани ловили дивље патке. Обликовање тог простора у трг започео је добро познати шкотски предузетник Франсис Макензи, купивши велик комад земље изнад данашњег трга који је касније поделио на мање парцеле намењене за даљу продају (тај део касније је назван Енглезовац). Убрзо након тога онде је изградио и сопствену кућу, која је 1910. године претворена у Социјалистички народни дом, стециште радничког покрета. Друге, мање зграде које су се ту налазиле, биле су познате кафане „Три сељака“ и „Рудничанин“"Време", 5. мај 1940 - фото "Рудничанина" пред рушење, које су срушене пре и за време Другог светског рата.
Између два светска рата на Славији скоро ништа није грађено."Време", 29. септ. 1937 У новембру 1940, на месту кафане „Рудничанин”,Време 1940-05-05, стр. 5 (фото кафане пред рушење) почела је градња Митићевог магазина, зграде предвиђене висине 60 метара, која би била највиша у граду. Тада је предвиђена и градња београдске опере на тргу, као и других највећих и најзначајнијих грађевинаПолитика, 11. нов. 1940, Време, 10. нов. 1940, . digitalna.nb.rs. Темељи су ископани, али је рат спречио градњу - остала је тзв. Митићева рупа.
Током 1942. године у периоду немачке окупације изграђен је кружни ток на Славији и регулисан одвод отпадних вода до реке Саве, где се и сада излива колектор.Шта су све изградили нацисти у Београду (20. октобар 2016)
Након Другог светског рата мини|Трг Славија Раднички дом културе је отворен у августу 1945.„Отварање 'Радничког дома културе' у Београду”, Борба 1945-08-29, стр. 3 (фото)
Године 1947. трг мења име из „Славија“ те добија службено име „Трг Димитрија Туцовића“, по истакнутом српском социјалисти који је живео и радио на прелазу из 19. у 20. век. Његово тело је у новембру 1949. пренесено овамо из Лазаревца, на средину кружног тока, где је постављено бронзано попрсје, рад Стевана Боднарова.
У складу са урбанистичким планом с почетка 1960-тих,„Мали град на тргу”, Борба, 14. феб. 1961, на месту раније трошне једноспратнице са дућаном и посластичарницом, године 1962. изграђен је хотел Славија,„'Голијат' победио 'Давида'”, Борба, 12. септ. 1962, стр. 7 (фото) који је проширен и модернизован 1989, те данас поседује четири звездице.
У марту 1971. потписан је уговор за градњу велике робне куће, „највеће на Балкану”, од укупно 32.000 квадрата, са 1.000 паркинг места, на месту Митићеве рупе и суседних зграда које је требало срушити.„Највећа робна кућа на Балкану”, Борба, 28. март 1971, Зграде, међу којима и неколико шестоспратница, срушене су до краја године, међутим робна кућа ће бити отворена 1974. у недалекој „Београђанци”. На том простору ће до почетка '80-тих бити паркинг, затим сунчани сат. Подизање зграде Дафимент банке је предвиђено 1992, али обављени су минимални предрадови. Иза 2000. уређено је дечије игралиште.Ukleta ledina i uništen stambeni blok – “park” na Slaviji. kaldrma.rs 26/10/2022
Дана 24. марта 1989. на овом тргу отворен је први Мекдоналдс ресторан на подручју источне Европе. Нови ЈАТ-ов хотел на Славији је отворен 27. августа 1989, пред Самит несврстаних.
Градња нове зграде Народне банке је почела копањем за темеље 1991, у оквиру новог амбициозног урбанистичког плана.„Хронична урбанистичка бољка”, Борба, 9. март 1991, Градња и опремање зграде банке су због друштвених прилика трајали дуго, коначно је освештана у октобру 2006.Освештана нова пословна зграда Народне банке Србије на Славији. nbs.rs 10.10.2006.
Почетком 2000-их година тргу је поновно службено враћено име „Славија“. Трг је реконструисан 2016-17, гроб и споменик Димитрија Туцовића су измештени, направљена је фонтана која је прорадила у јуну 2017.
Саобраћајна важност мини|Кружни ток на Славији Славија је једна од најпрометнијих локација у Београду. То је једно од ретких места у граду на којем прометују све три врсте јавног превоза: трамваји, тролејбуси и градски аутобуси, тако да су прометне гужве учестала појава. Друмски кружни ток промета грана се у седам улица које настављају према другим деловима града. Ту се окрећу линије 19, 21 и 22. Такође преко Славије пролазе линије: 22А, 29, 31, 33, 36, 42, 47, 48, 59, 78, 83, 401, 402, Е1, Е9 и А1.
Архитектура Због узастопних грађевинских преинака и промена које се изводе, Славија је постала синоним за ружно и архитектонски девастирано подручје. Позната је и београдска урбана легенда о „проклетству Митићеве рупе“, што је назив за низ неуспелих пројеката градње модерне робне куће на Славији, а име носи по Влади Митићу, који је неуспешно започео споменути пројекат још пре Другог светског рата. Иако су касније постојала бројна решења, пројекат чак ни данас није реализован. Види још Музичка фонтана на Славији
Референце
Спољашње везе Како је изгледао Београд кад је зидана кафана „Рудничанин” („Политика”, 23. мај 1940) "Политика", 21. јул 1938 (фотографија)
Категорија:Улице Врачара Категорија:Тргови у Београду