Пахомије Логотет (15 век, Србија — 1484) назван и Пахомије СрбинСтражилово", Нови Сад 1886. () био је проповедник, јеромонах и хагиограф у Русији

Биографија Српски свештеномонах Пахомије, прозван Логотет"Српски сион", Карловци 23. август 1898. (што значи "секретар" - византијски и српски царски, или црквениМилан Убавкић: "Историја Срба", Београд 1880.) или ређе Логофет"Коло", Београд 1. април 1944. дошао је у Русију са Св. Горе средином 15. века. Био је позван да прегледа стара и састави нова житија. Дошао је у Велики Новгород 1438. (или 1460?)"Сион", Београд 31. јануар 1875. године, где по заповести новгородског архиепископа Јоне, Пахомије саставља многе црквене каноне."Српски сион", Карловци 19. јануар 1897. Био је он "красноречиви"Сион", Београд 24. децембар 1874. сачинилац животописа руских светаца и канона у част њихову"."Отаџбина", Београд 1. јануар 1889.. Колико се зна, написао је 35 списа: 18 служби и канона светитељима, 9 житија (биографија), 4 похвална слова и 3 приче о светитељима. Први Пахомијев књижевни рад у Русији био је опис живота Никона (— 1426), ученика Сергија Радоњешког. Током 1443. и 1445. године радио је у Св. Троицкој Лаври на преписивању књига. Описао је отварање гроба Св. Алексија митрополита (1448) и саставио му је службу, а 1458. године и биографију.

Скоро у исто време извршио је ревизију житија Сергија Радоњешког. Године 1462, по жељи великога кнеза Василија Васиљевича, скупљао је грађу за Житије Кирила Белозерског."Школски лист", Нови Сад 1868. Похвално слово о преносу мошти Св. Петра, митрополита, (1472) а саставио је и канон томе светитељу. Такође, и канон Св. Јони, митрополиту дело је Пахомија Логофета.

Нешто касније, по жељи пермског епископа Филотеја, саставио је канон Св. Стефану Пермском. У Великом Новгороду је описао чудо Варлаама Хутинског, које се десило 1460. године. Затим је описао цео живот Варлаамов, па живот велике кнегиње Олге, преподобног Саве Вишерског и Јефтимија, архиепископа новгородског. Једно од најбољих његових дела је биографија Кирила Бјелоозерског, која је основана на поузданим историјским подацима и одликује се богатством садржаја.

Похвална слова Пахомија Логофета се одликују нарочито топлином осећаја према лицу о коме пише. Осим тога, Пахомије Србин је одлично познавао Свето писмо и црквену историју, познавао је велике византијске проповеднике и стога је уносио доста речитости и говорничких украса у своје саставе. Пахомије Логофет се сматра и састављачем првог Хронографа.

Дела Слово похвально честному Покрову пресвятыя Владычица нашея Богородица и Приснодевеи Марии Похвальное Слово и канон преподобному Варлааму Хутынскому Житие преподобного Саввы Вишерского Житие преподобного Кирилла Белозерского Жития князя Михаила Черниговского и боярина Феодора Житие святителя Евфимия, архиепископа Новгородского Житие святителя Иоанна, архиепископа Новогородского Житие святителя Ионы, архиепископа Новгородского Житие святителя Моисея, архиепископа Новгородского Житие митрополита всея Руси святого Алексия Канон святителю Стефану, епископу Пермскому Каноны иконе Знамения Пресвятой Богородицы Канон преподобному Сергию Радонежскому Канон Божией Матери Канон преподобному Никону Радонежскому Канон святой равноапостольной великой княгине Ольге Слово об убиении злочестивого царя Батыя

Референце

Литература

И. Некрасов, Пахомиј Серб, писатељ 15. века (1871), српски превод у Гласу Истине, (1886—1887).

Категорија:Умрли 1484. Категорија:Монаси Српске православне цркве Категорија:Срби у Русији Категорија:Српски књижевници из средњег века Категорија:Руски књижевници