13. јун

13. јун (13.6) је 164. дан године по грегоријанском календару (165. у преступној години). До краја године има још 201 дана.

Догађаји

1381 — Под вођством Вота Тајлера, у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима. 1839 — Српски кнез Милош Обреновић је абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију. 1876 — Српско учено друштво за првог женског члана изабрало сликарку Катарину Ивановић. 1886 — Под мистериозним околностима утопио се баварски краљ Лудвиг II, три дана пошто је проглашен умоболним и свргнут са престола. Под његовим покровитељством Рихард Вагнер у Минхену радио на реформи музике и драме и извео своје чувене музичке драме „Тристан и Изолда“ и „Нирнбешки мајстори певачи“. 1900 — У Кини је почео Боксерски устанак, побуна сељака и градске сиротиње против страног капитала и домаћих феудалаца. Устанак у септембру 1901. угушиле европске силе, Јапан и САД. 1917 — Четрнаест немачких бомбардера типа „Гота“ у Првом светском рату бомбардовали Лондон. Погинуле 162 особе. Пре тога напади на британску престоницу вршени из цепелина. 1920 — Убијен је Есад-паша Топтани, један од водећих албанских политичара на почетку 20. века. 1943 — Командант Треће дивизије НОВЈ Сава Ковачевић погинуо предводећи јуриш на утврђене немачке положаје при покушају пробијања обруча код места Крекови 5 километара западно од Сутјеске. 1944 — Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана. 1944 — Немачке снаге су зауставиле напредовање Британаца у бици код Вијер-Бокажа. У једној од најуспешнијих акција малих јединица током рата, СС-хаупштурмфирер Михаел Витман је извршио јуриш на британску колону и раздвојио је на делове, након чега је са кратког одстојања уништио велики број британских возила крећући се паралелно са британском колоном у правцу ка граду 1944 — Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску. 1952 — Совјетски авиони су оборили изнад Балтичког мора шведски војни авион Даглас DC-3 који је био на обавештајној мисији. 1953 — Државним ударом у Колумбији на власт дошао Густав Ројас Пиниља, који је диктаторски владао до 1957, када је у Колумбији враћен демократски режим. 1956 — Последњи британски војници напустили базу код Суецког канала, којим је Велика Британија управљала 74 године. Управу над Каналом преузео Египат. 1983 — Амерички васионски брод „Пионир 10“ прошао кроз орбиту Нептуна. То је била прва летелица са Земље која је изашла ван Сунчевог система. 1990 — Због неуспелог почетка разговора власти и опозиције у Србији, 8. јуна, у Београду на Тргу Републике одржан први протестни митинг опозиције против власти Слободана Милошевића. У Букурешту погинуле четири, повређено око 200 особа, када је полиција покушала да сузбије протесте студената који су се сместили у шаторе у центру града. 1992 — У организацији Удружења композитора у Пионирском парку у Београду, испред зграде Председништва Србије, одржан „Митинг клечања“, у знак протеста против ратне политике председника Србије Слободана Милошевића. 1994 — Северна Кореја саопштила да се повлачи из Агенције Уједињених нација за атомску енергију и да више неће дозволити долазак њених инспектора у земљу. 2000 — У Пјонгјангу почео историјски самит две Кореје на којем су председници јужне и северне Кореје Ким Дае Џунг и Ким Џонг Ил водили разговоре о помирењу две државе. Лидери две Кореје састали се први пут после распада јединствене земље 1948. 2002 — На првим слободним изборима у историји Авганистана за председника државе изабран Хамид Карзаи. 2003 — У Београду ухапшен официр ЈНА, пуковник Веселин Шљиванчанин, и изручен Хашком трибуналу, пред којим је крајем 1995. оптужен за злочине на пољопривредном добру „Овчара“ код Вуковара у Хрватској, 1991. У Бриселу усвојен нацрт Устава Европске уније, 46 година после потписивања Римског споразума, односно оснивања Уније.

Рођења 1865 — Вилијам Батлер Јејтс, ирски песник и драматург. (прем. 1939) 1873 — Антун Густав Матош, хрватски песник, новелиста, фељтониста, есејиста и путописац. (прем. 1914) 1888 — Фернандо Песоа, португалски песник, писац, књижевни критичар, преводилац и филозоф. (прем. 1935) 1892 — Базил Ратбон, енглески глумац . (прем. 1967) 1897 — Паво Нурми, фински атлетичар (тркач на дуге стазе). (прем. 1973) 1915 — Дон Баџ, амерички тенисер. (прем. 2000) 1918 — Бен Џонсон, амерички глумац, каскадер и такмичар у родеу. (прем. 1996) 1933 — Драгомир Бојанић Гидра, српски глумац. (прем. 1993) 1942 — Сека Саблић, српска глумица. 1943 — Душко Локин, хрватски певач. 1943 — Малком Макдауел, енглески глумац. 1947 — Жељко Франуловић, хрватски тенисер и тениски тренер. 1950 — Катица Жели, српска глумица. (прем. 2026) 1950 — Раде Марјановић, српски глумац. 1950 — Радомир Михаиловић Точак, српски музичар, најпознатији као гитариста и оснивач групе Смак. 1951 — Стелан Скарсгорд, шведски глумац. 1953 — Тим Ален, амерички глумац и комичар. 1959 — Бојко Борисов, бугарски политичар, премијер Бугарске у три наврата. 1962 — Али Шиди, америчка глумица , књижевница и плесачица. 1964 — Шарунас Марчуљонис, литвански кошаркаш. 1974 — Душан Петковић, српски фудбалер. 1980 — Хуан Карлос Наваро, шпански кошаркаш. 1980 — Сара Конор, немачка музичарка. 1980 — Флоран Малуда, француски фудбалер. 1981 — Крис Еванс, амерички глумац. 1983 — -{Dub FX}-, аустралијски музичар и улични извођач. 1983 — Ребека Линарес, шпанска порнографска глумица. 1985 — Лела Стар, кубанска порнографска глумица. 1986 — Кет Денингс, америчка глумица. 1986 — Ешли Олсен, америчка глумица, продуценткиња и модна дизајнерка. 1986 — Мери-Кејт Олсен, америчка глумица, продуценткиња и модна дизајнерка. 1987 — Џон Брајант, амерички кошаркаш. 1987 — Милош Терзић, српски одбојкаш. 1990 — Арон Џонсон, енглески глумац и сценариста. 1993 — Милан Јевтовић, српски фудбалер. 1996 — Кингсле Коман, француски фудбалер.

Смрти 323. п. н. е. — Александар Македонски, краљ античке Македоније и један од највећих освајача у историји. (рођ. 356. п. н. е.) 1231 — Свети Антун Падовански, католички свештеник и фратар фрањевачког реда (рођ. 1195) 1886 — Лудвиг II, баварски краљ. 1920 — Есад-паша Топтани, албански политичар. 1943 — Коста Рацин, македонски књижевник. 1943 — Сава Ковачевић учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. 1965 — Мартин Бубер, јеврејски филозоф и теолог. 1982 — Халид ибн Абдулазиз, краљ Саудијске Арабије. 1986 — Бени Гудмен, амерички кларинетиста. 2014 — Ђула Грошич, је био мађарски фудбалер и репрезентативни голман. (рођ. 1926)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог апостола Јерму Светог мученика Ермију Светог мученика Философа Римокатоличка црква слави: Светог Антуна Падованског Међународни дан свести о албинизму

Референце