Општина Уб

Општина Уб простире се на 456,7 -{km}-2 северозападно од Шумадије, 55 -{km}- од Београда. Обухвата долине двеју река Тамнаве и Уба, као и ниске и благо брежуљкасте терене. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 25.780 становника (према попису из 2011. било је 29.101 становник). у 37 села. Центар општине је град Уб са око 6.000 становника.

Историја Прве људске заједнице формиране на подручју данашње општине Уб, према историјским траговима и траговима људске цивилизације који су откривени у данашњим насељима Трлић, Калиновац, Бргуле и другим, потичу још из времена Винчанске културе, дакле у периоду око 5.000 година пре нове ере. У насељу Чучуге и данас постоје трагови из бронзаног доба.

Територија општине Уб насељена је од давних времена. Први помен хидронима "Тамнава" даје антички писац Јорданес, називајући је Flumen niger, што је у каснијој словенској транслацији произишло у Тамнава — црна река. Најстарији познати запис у коме се помиње Уб јесте Уговор у Тати из маја 1426. године, склопљен између угарског краља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића.

По писаним траговима место Уб је смештено између села Гуњевац и Совљак, а најреалнија је легенда о постанку имена овог места, она која говори да сама реч „УБ“ значи „место“, од латинске речи "urb". Према старословенским легендама, место је настало у време владавине кнеза Коцеља, а име је добило по његовом брату Славољубу. Временом је од целог имена остало само ”Уб”.

Од културно историјских споменика свакако је најзначајнији црква — манастир у селу Докмир који потиче из -{XV}- века. Прецизнија истраживања указују да је манастир обновљен 1415. године, тако да се сматра да манастир потиче из ранијег периода. Сестринство манастира чине монахиње манастира Житомислић, које су побегле од ратних страхота.

Данас, општина Уб налази се на 44°27′13" северне географске ширине и 20°04′16" источне географске дужине и заузима 456 -{km²}- северозападне Србије на надморској висини од 162 метра. Друга је по величини општина у Колубарском региону, коме административно припада. Под великим утицајем је макрорегионалног центра Београд, од чијег центра је удаљена 50 -{km}-, а од територије Града око 7 -{km}-. Територија општине Уб граничи се са општинама Владимирци и Обреновац на северу и североистоку, општином Лазаревац на истоку, Лајковац на истоку и југоистоку, општином Ваљево на југу и југозападу, и општином Коцељева на западу.

Просечна густина мреже на нивоу општине износи око 8.4 насеља/100-{km²}-. Просечна удаљеност између насеља износи око 3-{km}-.

Клима, земљиште и рудно богатство

Клима подручја општине Уб је умерено континентална са одређеним специфичностима у смислу повећаног степена континенталности. Прелазна годишња доба су променљива, с тим да су јесени топлије од пролећа, а лета услед померања суптропског појаса високог притиска према северу, односно због утицаја „Азорског антициклона“, топла, са стабилним временским приликама и повремено краћим пљусковима.

Рељеф општине карактеришу сливови река Тамнаве, Уба и Кладнице. Као последица равничарско — брежуљкастог рељефа и малих висинских разлика подручје је погодно за развој пољопривреде (преко 82% територије је квалитетно пољопривредно земљиште), а поготово централни део територије општине, између река Уб и Тамнаве. Шуме су заступљене на брежуљкастим падинама углавном западног и јужног дела подручја и покривају 12,5% територије општине.

На подручју општине присутне су неметаличке минералне сировине (кварцни песак у процењеном износу резерви од 16.500.000 тона — локалитети Чучуга, Слатина, Авала, Гуњевац, Резинац, Провалије; глина у процењеном износу резерви од 3.800.000 тона — локалитети Слатина, Бој Брдо (Богдановица) код Уба, Кокановац у селу Радуша код Уба и Тамнава — Западно поље; кречњак — Бобија, Врховине, Памбуковица-Радуша), у мањем проценту металичке, као и енергетске сировине, односно лежишта лигнита у Колубарском басену. Већи број локалитета се експлоатише, један број је у процесу истраживања могућности експлоатације.

Становништво

У општини Уб, по резултатима пописа из 2002. у 38 насељених места и 1.993 домаћинства живи нешто више од 32.000 становника (15.978 мушкараца и 16.126 жена). Од тога, у градском насељу Уб живи око 6.000, док су остала насеља у распону од 200 — 2000 становника. Већа сеоска насеља су Бањани, Врело, Таково, Памбуковица и Совљак. Поред Срба који чине скоро 98% становништва, у Убу постоји и значајна Ромска заједница (312, или 1% ).

Посматрано са аспекта густине насељености, као једног од опредељујућих критеријума за дефинисање мреже насеља, уочава се њена прилична неравномерност. Укупан број становника на целокупном подручју општине бележи константан пад, иако се темпо депопулације у односу на претходне пописне године унеколико смирује. У периоду 1991-2002, дошло је до смањења броја становника за 1208.

Природни прираштај у 2007. години износио је -7,4‰. Осим општинског центра Уба који бележи константан и релативно умерен демографски раст, пораст броја становника бележе једино приградска и насеља у непосредној околини Уба — Трњаци (926 ст) и Совљак (2009ст) и Милорци (446ст), док је у већини осталих насеља приметан тренд константне депопулације, који је најизраженији у рубним деловима општине — Вукона (287), Новаци (907), Радуша (306), Кршна Глава (254), Докмир (571), Гвозденовић (472), Руклада (377), Паљуви (779) и Шарбане (557).

Просечна старост становништва општине Уб је 40,9 година, при чему је у самом граду 37,3 године а у сеоском подручју 41,7 година што је на нивоу републичког просека.

У Колубарском округу, према попису из 2002. године, живело је 192.204 становника, од чега 186.177 Срба, 2.577 Рома, 375 Црногораца, 329 Југословена, 143 Македонца, 136 Хрвата, 40 Мађара и незнатан број припадника других народа. Од 32.104 становника убске општине, 31.392 становника изјаснили су се као Срби, 321 Роми, 17 Македонци, 6 Мађари, док су остали становници припадали мањим етничким групама.

Привреда

Најзначајније привредне делатности у Убској општини су пољопривреда и рударство.

Пољопривредног становништва по попису 2002. године било је 11.646 (5.593 жена), од чега је активног било 7.628 (3.093 жене), а индивидуалних пољопривредника било је 7.428 (3.036 жене), а издржаваног пољопривредног 4.018 лица (2.446 жена, од тога домаћице 798; деца предшколског узраста 757; ученици основних школа: 976; ученици средњих школа 962; студенти 69 и остало: 1.156). На нивоу Округа, било је 48.870 пољопривредника, од чега 34.612 активних и 14.228 издржаваних лица.

Према постојећим подацима, структуру пољопривредне производње карактерише изузетна разноликост, са присуством свих видова производње, највећим делом за потребе самог домаћинства. Доминирају ситни, неспецијализовани пољопривредни произвођачи без јасне пословне и тржишне оријентације. Највећи број пољопривредних домаћинстава није регистрован. Закључно са 31. априлом 2007. години у општини су била регистрована 3.088 пољопривредна газдинства (10 као предузеће) или 29,79% од укупног броја домаћинстава. Резултат овакве производне структуре и слабе уређености су ниски и нередовни приходи уз одсуство озбиљног планирања, развоја и већих инвестиција.

Од укупно 37.277 хектара (ha) пољопривредне површине, 29.460 је под ораницама и баштама (од тога: жито 16.129 ha, индустријско биље 1.370 ha, повртно биље 2.805 ha и крмно биље 7.818 ha), воћњаци на 2.147 ha, виногради 14 ha, ливаде 2.461 ha и пашњаци 2.894 ha.

Експлоатација угља може и мора знатније да допринети развоју општине Уб. Планом развоја површинских копова планирано је у источном делу Колубарског лигнитског басена, у циљу површинске експлоатације угља, отварање копова „Поље Ц“ и „Поље Е“. У западном делу Колубарског лигнитског басена предвиђено је отварање нових површинских копова „Велики Црљени“, након затварања копа „Тамнава — источно поље“ и поље „Радљево“, а у периоду после 2020. године и исцрпљивања површинског копа „Тамнава — западно поље“. Све ово одвијаће се у складу да потребама снабдевања термоелектрана „Никола Тесла А и Б“, „Колубара А“ и ТЕ „Колубара Б“. За општину Уб посебно је важно праведније разрешење питања природне ренте, посебно са аспекта еколошких последица експлоатације угља.

Поред пољопривреде и рударства, велики значај има и грађевинарство, које има дугу традицију, а и квалитетне сировине за производњу грађевинског материјала које постоје на територији општине као што су камен, кварц и бела глина.

Највећу добит остварила су предузећа из области прерађивачке индустрије, а највећи губици забележени су у области саобраћаја и у пословању са некретнинама.

Укупна вредност спољнотрговинске размене у септембру 2012. години коју су остварила предузећа са територије општине Уб била 10 милиона ЕУР од чега је 43% овог износа реализовано са земљама ЕУ, док су остали највећи спољнотрговински партнери били из бивших југословенских држава (БИХ, Црна Гора, Словенија, Хрватска, Македонија) — подаци Регионалне привредне коморе Ваљево објављени у публикацији „Привредни трендови на подручју РПК Ваљево 2012”.

Запосленост

Према званичним подацима Републичког завода за статистику, објављених у публикацији „Општине и региони у Републици Србији 2011. ”, у Општини Уб је било свега 3.000 запослених (од чега 39,1% жене), где су 2/3 били радно ангажовани код правних лица (привредна друштва, предузећа, установе, задруге и друге организације), а 1/3 су приватни предузетници, односно лица која самостално обављају делатност и запослени код њих. Број запослених на 1.000 становника је 117, односно 83 у категорији запослених код правних лица.

Структура запослености према делатностима је следећа: 70,6% од укупног броја запослених ради у правним лицима и то: 8,7% у пољопривреди, шумарству и водопривреди; 2,5% вађење руда и камена; 14,1% прерађивачка индустрија; 3,4% производња електричне енергије, гаса и воде; 3,9% грађевинарство; 8,8% трговина на велико и мало; 0,7% хотели и ресторани; 4,8% саобраћај, складиштење и везе; 0,5% финансијско посредовање; 1,% послови с некретнинама; 3,5% државна управа и социјално осигурање; 11,3% образовање; 6,9% здравствена и социјална заштита и 0,5% друге комуналне, друштвене и личне услуге. Преосталих 29,4% запослених, као што је напред наведено, су лица која самостално обављају делатност и запослени код њих.

Према активности, од укупно 32.104, активног становништва је 16.067 од чега 13.720 обавља неко занимање. Лица са личним приходом је 4.430, издржаваних је 11.557, лица на раду у иностранству (до једне године) било је 50 (на раду: 37, чланова породице: 13).

Просечна нето зарада по запосленом у општини Уб износила је 34.997 динара за месец септембар 2012. године, док је у Колубарском округу за исти период износила 35.566 динара (подаци Републичког завода за статистику).

Инфраструктура

Примарна путна мрежа на територији општине даје могућности за добру саобраћајну повезаност са општинским и регионалним центрима који је окружују. Општина Уб је преко мреже регионалних путева, радијалног типа у односу на само насељено место Уб, повезана са суседним општинама. Преко путева, општина је повезана са магистралним путевима М-4, М-21, М-22 и М-19, а преко њих и са свим осталим градовима у Републици Србији. Према подацима из 2004. године (Википедиа), дужина путева износила је 244 -{km}-, од тога 197 -{km}- путева са савременим коловозом. Путна мрежа је у добром стању, а у наредним годинама планирано је њено проширење и побољшање. Кроз територију општине пролази индустријски железнички колосек који служи само за привредну делатност и којим се од површинских копова лигнита „Колубара“, а градско насеље Уб налази се на 6 -{km}- од железничке станице у Лајковцу, на прузи Београд-Бар. Аеродром „Никола Тесла“ Београд удаљен је око 50 -{km}-. Посебно су битне могућности развоја саобраћаја и делатности које прате саобраћај, а могу бити остварене изградњом ауто-пута Београд — Јужни Јадран, који пролази крај Уба.