Општина Горњи Милановац је општина у Србији, у Шумадији, у Моравичком округу. Средиште општине је Горњи Милановац. Према подацима са пописа 2022. године у општини је живело 38.985 становника (према попису из 2011. било је 42.730 становника). десно|мини|160п|Грб општине Горњи Милановац од 2009. до 2016. Географија На територији општине Горњи Милановац се налазе планина Рудник на северу и Вујан на југу. Територија општине Горњи Милановац са севера се граничи са општинама Љиг и Аранђеловац, са североистока и истока са општинама Топола и градском општином Страгари Града Крагујевца, са југоистока и југа Кнић и Чачак и са запада и северозапада са општинама Пожега и Мионица. Кроз општину протичу реке Деспотовица, Гружа, Дичина, Чемерница и Каменица. Део је Моравичког округа, којем, поред ње, припадају и општине Чачак, Лучани и Ивањица. Воде Од укупне површине општине од 836 -{km²}- сливу Велике Мораве припада 642 -{km²}- или 77%, слив Јасенице, Деспотовице, Дичине, Чемернице, Каменице и Груже. Сливу Саве припада 194 -{km²}- или 23%, токови Драгобиља, Драгобиљице и Качера. Највеће реке на територији општине су: Гружа која има површину слива од 616 -{km²}- (у општини 69 -{km²}-) и дужину тока од 75 -{km}- (у општини 14 -{km}-); Јасеница чија дужина тока је 85 -{km}- од чега је 5 -{km}- на подручју општине; Деспотовица чији слив има површину од 148 -{km²}-, дужина тока је 24 -{km}-; Дичина чија је површина слива 190 -{km²}-, а на територији општине је 183 -{km²}-, а дужина је 44 -{km}-; Чемерница која има површину слива 109 -{km²}- и Каменица чији је слив 216 -{km²}- (107 -{km²}- на општини), а дужина главног тока је 43 -{km}-.
Саобраћај мини|Коридор XI у Шаранима Најважнија саобраћајница која пролази кроз територију општине је ауто-пут А2, тзв. коридор XI, (део европског пута Е763). Деоница ауто-пута Љиг-Прељина, укупне дужине 40,3 km, отворена је 7. новембра 2016.Свечано отворена деоница ауто-пута од Љига до Прељине, rs.n1info.com, 7. 11. 2016. Горњи Милановац је повезан са ауто-путем преко петље у Такову, која се налази на око 9 km од града.
За саобраћај општине посебан значај има и Ибарска магистрала која преко територије Горњег Милановца пролази у дужини од 38 -{km}-. На територију општине долази из правца северозапада, прелази преко Рудника и даље на југ до Горњег Милановца, даље пролази кроз Брђанску клисуру и у Брђанима напушта територију општине. Магистрала има велики значај за Горњи Милановац због веза са Београдом, ауто-путом на западу и са југом земље. Веома је значајан и регионални пут који повезује Горњи Милановац са Рудником и даље, преко Тополе, са Београдом. Сва насељена места општине повезана су локалним асфалтним путевима за регионалне путеве и Ибарску магистралу.
Кроз општину је до шездесетих година 20. века пролазила и пруга уског колосека, која је спајала Чачак и Београд (воз „Ћира“). Након њеног укидања, железничке пруге више нема у општини Горњи Милановац.
Клима Клима је умереноконтинентална али врло хладна. Средња годишња температура креће се од 10,5 °C до 7,7°C на врху Рудника. Јул је најтоплији месец, а јануар најхладнији. Јесен је топлија од пролећа у просеку за 1°C. Апсолутни максимум је 38,8°C (6. јул 1950), а апсолутни минимум -30,5°C (17. фебруар 1956). Вегетациони период на подручју општине траје 220-260 дана. Средња годишња висина падавина је од 788мм до 985-{mm}- (на врху Рудника). Најмања падавина, испод 800-{mm}-, падне у околини Горњег Милановца (градско подручје, делови Бруснице и Велереч) и у Давидовици. На осталом делу општине падне 800-900-{mm}- падавина. Највише падавина падне у периоду април-јуни, а најмање у периоду октобар-фебруар. Зима је најсушније годишње доба, а у току ње падне свега 22% падавина. Најкишнији је јун, а у току вегетационог периода падне око 55% падавина.
Просечни први дан са снежним покривачем је 6. децембар, а последњи 21. март (у Горњем Милановцу). Трајање снега је 80-120 дана у нижим и 160-200 дана у вишим пределима. Преовладавају северни, југоисточни и источни ветрови. Средње брзине износе 1,7-2,6-{m/s}-, а максималне брзине се крећу од 13,8-20,7-{m/s}-. Релативна влажност ваздуха у граду износи у току године просечно 78,5%. Највећа је зими 85%, а најмања лети 75%.
На надморској висини 500-{m}- има 850-{mm}- падавина, што значи да годишње количине воде на подручју општине износе 711 милиона -{m³}- или око 14 хиљада -{m³}- по становнику. С обзиром да свега 30 падавина учествује у потенцијалу, може се рачунати на 330 милиона -{m³}- или 6.600-{m³}- по становнику (у Србији је то три пута мање).
Насељена места Поред града Горњег Милановца, налазе се још две варошице, Прањани и Рудник, и још 60 сеоских насеља: Бело Поље, Бершићи, Богданица, Бољковци, Брајићи, Брђани, Брезна, Брезовица, Брусница, Варнице, Велереч, Враћевшница, Врнчани, Гојна Гора, Горња Врбава, Горња Црнућа, Горњи Бањани, Горњи Бранетићи, Грабовица, Давидовица, Доња Врбава, Доња Црнућа, Доњи Бранетићи, Драгољ, Дренова, Дружетићи Заграђе, Јабланица, Калиманићи, Каменица, Клатичево, Коштунићи, Крива Река, Леушићи, Липовац, Лозањ, Лочевци, Луњевица, Љеваја, Љутовница, Мајдан, Мутањ, Накучани, Неваде, Озрем, Полом, Прњавор, Рељинци, Ручићи, Сврачковци, Семедраж, Синошевићи, Срезојевци, Таково, Теочин, Трудељ, Угриновци, Церова, Шарани (Савинац) и Шилопај. Град је смештен дуж западне стране европског пута E763, између Љига на северу и Чачка на југу.
Политика
Председници општине Јован Андрић (крај 19. века)Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: , треће допуњено издање. Максим Сретеновић (крај 19. века) Станоје Маринковић (почетак 20. века) Драгољуб Скубиц (тридесете године 20. века) Светозар Чивовић, пред Други светски рат Бранко Кнежевић, непосредно после 2. светског ратаТаковске новине број 2333, страна 6. Лазар Ђорђевић Здравко Радојевић Урош Ивановић Бранко Петровић Михајло Мишо Тешић Милован Миловановић Христивоје Петровић 1955-1960 Ђорђе Ђоко Цајић 1960-1963 Милојко Вељовић (СКС) 1963-1965 Боривоје Новаковић 1965-1967 Слободан Станојевић 1967-1969 Драгољуб Драган Павловић 1969-1974 Живојин Симовић 1974-1982 Станимир Јовановић 1982-1984 Душан Папић 1984-1986 Јован Томовић 1986-1989 Тодор Поповић 1989-1992 Пантелија Гачић (СПС) 1992 Зоран Јаковљевић (именован као потпредседник на шест месеци до наредних избора) 1992—2000 Дражимир Марушић (СПС) 2000. Александар Правдић (ДСС) 2000—2004 Милутин M. Продановић (ДСС) 2004. Владимир Симовић (ДСС) 2004—2010 Дражимир Марушић (СПС) 2010-2016 Милисав Мирковић (СПС) 2016 — тренутно Дејан Ковачевић (СНС)
Становништво Према попису становништва из 2002. године, општина Горњи Милановац је имала 47.641 становника; према попису из 2011. становника има 44.406.
Према подацима пописа 2022. општина има 38.985 становника.
Број становника за 1865. је дат као збирни податак за Црногорски и Качерски срез, што одговара приближној данашњој површини општине.Јован Мишковић: Опис Рудничког округа, 1872. Подаци за 1931. су дати за Таковски срез, а тада је Рудник са околним селима био у саставу Качерског среза, тако да је овај број мањи од стварног броја становника данашње општине.Попис становништва 1931.
Култура мини|Чардак у Мајдану. Библиотека Библиотека „Браћа Настасијевић“ постоји још од 1857, тада основана под називом Читалиште вароши Деспотовица (ранији назив града), а данашњи назив је добила 2000. по чувеној уметничкој породици Настасијевић. Налази се у згради Старог суда на тргу кнеза Михаила. 1966. је постала део Радничког универзитета, а од 1970. Културног центра. Самостална установа је постала 1995.Историјат , www.bibliotekagm.com Библиотека има фонд од преко 100.000 књига, у свом саставу има и књижару, а бави се и издавачком делатношћу.Библиотека данас , www.bibliotekagm.com
Библиотека у свом саставу има четири издвојена одељења у Враћевшници, Прањанима, Брђанима и на Руднику. Рудничко одељење је најстарије, настало 1921. као Народна књижница и читаоница. Од 1970-их је смештено у Дому културе и има фонд од преко 10.000 књига. 1970. су настала издвојена одељења у Враћевшници и Прањанима, одељење у Враћевшници има око 6500 књига, док Прањанско има 5000 књига. У Брђанима је издвојено одељење отворено 19. априла 2005, а има преко 3000 књига.
Међународни бијенале уметности минијатуре Сваке друге године се одржава „Међународни бијенале уметности минијатуре“, на коме излажу уметници из читавог света. Једини услов да би дело, које мора бити оригинално, могло да буде узето у разматрање од стране жирија је да може да се смести у коцку странице 10-{cm}- и да је настало у последње две године у односу на годину одржавања бијенала. 2010. је одржан јубиларни 10. бијенале минијатуре.
Музеји и галерије У граду постоји Музеј рудничко-таковског краја, Модерна галерија Културног центра у згради Старог суда, Ликовна галерија Културног центра отворена 2008,Отворена Ликовна галерија , www.gornjimilanovac.rs, 19. 04. 2008. као и Установа за културу при Скупштини општине — Културни центар Горњи Милановац, основан 1970. године.
Рок музика У Горњем Милановцу је осамдесетих и деведесетих година XX века била активна рок-сцена која је изродила једну од најпознатијих српских група деведесетих, Бјесове, а Милановчанин Предраг Дрчелић Скаки је био предводник панк-рок групе Трула коалиција. Познате групе тог времена биле су и: Ан фас, GM Undergrounders,Youtube канал групе GM Undergrounders Скарлет и Чудна Шума.
Почетком двехиљадитих најпознатија рок група су и даље Бјесови, а ту си у Плишани малишан, -{Morbid Cow}-, Страх од Џеки Чена и други.
Фолклор и народна музика У општини има неколико културно-уметничких друштава која се баве фолклором и певањем изворних песама, као и једно аматерско позориште. Од 1987. до 2020. године у Горњем Милановцу је радио Фолклорни ансамбл „Типопластика“, у том периоду једно од највећих културних удружења рудничко-таковског краја,Фолклорни ансамбл „Типопластика“ , www.gm032.net док је Културно-уметничко друштво „Шумадија“ формирано 2006. године и данас има више од 600 чланова.Serbia World Music Festiva, учесници фестивала 2012. — КУД Шумадија, www.serbiamusicfestival.com
Певачка група „Црнућанка“ из Горње Црнуће негује више деценија карактеристично народно певање и свирање рудничког краја. Група је учествовала на многобројним саборима и манифестацијама широм Србије и у иностранству, а 1976. на предлог Међународне европске комисије им је додељена Европска награда за народну уметност. Група је 2003. објавила монографију под називом „Еј Рудниче, ти планино стара“, где је представљен историјат групе, а такође је укључивало и избор нотних записа песама са пратећим звучним издањем.Традиција: Еј Рудниче, ти планино стара , www.worldmusic.autentik.net
КУД „Брђани“ из Брђана са традицијом дугом више од 8 деценија негује изворно народно стваралаштво.
Остало Занимљиво је да у граду не постоји биоскоп, иако Културни центар пушта пројекције одређених филмова у сали Дома културе, а једина биоскопска зграда је срушена 2009. године.
Образовање мини|Гимназија Таковски устанак. Осмогодишње у Прањанима, Такову, Горњим Бањанима, Бољковцима, Руднику и четири у Горњем Милановцу, четворогодишње основне школе у Горњим Бранетићима, Озрему и на Савинцу, и трогодишње у Полому и Врнчанима.
Основне школе: ОШ „Десанка Максимовић” Горњи Милановац ОШ „Краљ Александар I” Горњи Милановац ОШ „Момчило Настасијевић” Горњи Милановац ОШ „Свети Сава” Горњи Милановац ОШ „Таковски устанак” Таково ОШ „Иво Андрић” Прањани ОШ „Арсеније Лома” Рудник
Средње школе: Гимназија „Таковски устанак“ Техничка школа „Јован Жујовић“ Економско-трговачка школа „Књаз Милош“
Религија мини|Црква брвнара у Такову. На територији општине има неколико православних цркава и цркава брвнара, као и два манастира. Ту су: Црква Свете тројице у Горњем Милановцу. Црква Светог Николе у Брусници Црква Светог Николе у Бољковцима Црква Светог Саве на Савинцу