мини|Велика Аркана Рајдер-Вејт шпила Велика Аркана у контексту тарот карата, представља главне карте у шпилу тарота. Реч „аркана” потиче од латинске речи , што значи тајна или мистерија. У шпилу тарота, Аркане се деле на две главне групе: Велика Аркана и Мала Аркана.
Овај скуп садржи 22 карте, свака са посебним називима и бројевима (од 0 до 21). Свака карта представља одређене концепте, принципе или архетипове, и сматра се да носи дубљу симболичну поруку и значај. Карте Велике Аркане често се фокусирају на важне животне догађаје или дубоке личне промене. Назив не користе играчи тарока.
Пре 17. века, тарот карте су се користиле искључиво за играње игара, а Луда и 21 адут су једноставно били део стандардног пакета карата који се користио за игре и коцкање.Michael Dummett. The Game of Tarot. London: Duckworth, 1980. Придаван им је алегоријски и културни значај, али осим тога, адути првобитно нису имали мистични или магијски значај. Са шпилови дизајнираним за карташке игре (тарот карташке игре), ове карте служе као трајни адути и разликују се од преосталих карата – боје карата – које окултисти називају Мале Аркане.
Изрази „Главна“ и „Мала аркана“ се користе у окултним и гатачким применама шпила као у вежбању езотеричног тарота и потичу од Жан-Батиста Питоа (1811–1877), који је писао под именом Пол Кристијан.Ronald Decker, Thierry Depaulis, and Michael Dummett. A Wicked Pack of Cards. The Origins of the Occult Tarot. New York. St. Martin's Press, 1996
Сер Мајкл Дамет пише да су Луда и адути првобитно имали једноставно алегоријско или езотерично значење, углавном настало у 15. веку на италијанским дворовима.Michael Dummett. The Game of Tarot. London: Duckworth, 1980. Окултни значај је почео да се појављује у 18. веку, када је Антоан Кур де Жебелин (1725-1784), швајцарски свештеник и масон, објавио 2 есеја о Тароту у 8. тому дела под називом (1781)Le Monde primitif, analysé et comparé avec le monde moderne considéré dans son génie allégorique et dans les allégories auxquelles conduisit se génie (Paris: Chez l'auteur) (9 vols., 1773-1782) (The Primeval World, Analyzed and Compared to the Modern World considered in its Allegorical Genius and in the Allegories to which this Genius led). There is a translation (from French into English) by Donald Tyson of the 2 essays on Tarot in Vol. 8 of Le Monde Primitif at: https://web.archive.org/web/20111004232937/http://www.donaldtyson.com/gebelin.html - To view the entire text of Vol. 8 of Le Monde Primitif in French, click on: https://ia600201.us.archive.org/5/items/mondeprimitifana08cour/mondeprimitifana08cour.pdf (Првобитни свет), недовршена енциклопедија која се састоји од 9 томова. (1773-1782). Први есеј о тароту у 8. тому Првобитног света - есеј под називом (Игра тарота) (на странама 365-394) - је написао Кур де Жебелин, а други есеј - под називом (Студија о таротима и гатању са тарот картама) (на странама 395-410) - написао је Луј-Рафаел-Лукреције де Фајола, гроф од Мелета (1727-1804). Одатле се наставила надоградња окултног и гатачког значаја тарота и Велике и Мале Аркане.See Divinatory, esoteric and occult tarot for a detailed history of the construction of the occult tarot. На пример, Кур де Жебелин је тврдио да тарот адути имају египатски, кабалистички и божански значај; Етеја (Жан-Батист Але) (1738-1791) развио је метод прорицања помоћу тарота; Елифас Леви (Алфонс Луј Констан) (1810-1875) је радио на томе да се одвоји од египатске природе прорицатељског тарота, враћајући га у Марсејски тарот, стварајући „закривљену“ кабаластичку кореспонденцију, и чак је сугерисао да Велике Аркане представљају фазе живота.Ronald Decker, Thierry Depaulis, and Michael Dummett. A Wicked Pack of Cards. The Origins of the Occult Tarot. New York. St. Martin's Press, 1996 Маркиз Станислав де Гуаи (1861-1897) поставио је Велику Аркану као иницијацијску секвенцу која ће се користити за успостављање пута духовног уздизања и еволуције. Године 1980. Сели Николс (1908-1982), јунговски психолог, написала је да тарот има дубок психолошки и архетипски значај, чак и да кодира цео процес јунговске индивидуације.Sallie Nichols. Jung and Tarot: An Archetypal Journey. San Francisco: Weiser Books, 1980. .
Списак карата Велике аркане Попут раних чопора у италијанским оделима на којима су првобитно били засновани, у картомантичном чопору сваки Велики Аркан приказује сцену, која углавном приказује особу или неколико људи, са много симболичких елемената. У многим шпиловима сваки има број (обично римским бројевима) и име, мада немају сви шпилови оба, а неки имају само слику. Сваки тарот шпил је другачији и носи другачију конотацију са уметношћу, али већина симболике остаје иста. Најранији, прекартомантични шпилови су носили неименоване и ненумерисане слике на својим трионфима илити адутима (вероватно зато што је велики број људи који су их користили у то време били неписмени), а редослед карата није био стандардизован. Снага је постављана традиционално као једанаеста карта, а Правда осма, али је утицајни тарот Рајдер-Вејт променио положај ове две карте како би се боље уклопиле са астролошким кореспонденцијама које је разрадио Херметички ред Златне зоре, према којим је осма карта повезана са Лавом, а једанаеста са Вагом. Данас многи шпилови користе ову нумерацију, посебно у свету енглеског говорног подручја. Оба распореда се сматрају важећим. БројМарсејКур де ЖебеленMichael Dummett. The Game of Tarot. London: Duckworth, 1980. Рајдер-ВејтЕтејаПол КристијанОсвалд ВиртЗлатна зораКњига Теутова (Кроули)0 (окултно) или ненабројивоЛудаЛудаЛудаЛудостКрокодилЛудаЛудаЛудаIЖонглерМаг („Шибицар, или Жонглер”)МагБолестМагусМагМагМагусIIПапиницаВисока свештеницаВисока свештеницаЕтеја / УпитницаКапија уточишта (окултног Уточишта)СвештеницаВисока свештеницаСвештеницаIIIЦарицаЦарица („Краљица”)ЦарицаНоћ / ДанИзида-УранијаЦарицаЦарицаЦарицаIVЦарЦар („Краљ”)ЦарПодршка / ЗаштитаКубни каменЦарЦарЦарVПапаЈерофант („Високи свештеник”)ЈерофантБрак / УнијаГосподар мистерија (аркана)ПапаЈерофантЈерофантVIЉубавнициБракЉубавници(нема)Два путаЉубавникЉубавнициЉубавнициVIIКочијаОзирис ПобедникКочијаНеслагањеОзирисове кочијеКочијаКочијаКочијаVIIIПравдаПравдаСнагаПравда / ПравникТемис („Вага и мач”)ПравдаПравдаПрилагођењеIXПустињакМудрац („Трагач за истином и правдом”)ПустињакИздајникПокривена лампаПустињакПустињакПустињакXТочак срећеТочак срећеТочак срећеСрећа / УвећањеСфингаТочак срећеТочак срећеТочак срећеXIСнагаХраброст
(„Снага”)ПравдаСнага / СуверенЗауздан лав („Укорћени лав”)СнагаСнагаПожудаXIIОбешеникРазборитостОбешеникРазборитост / НародЖртваОбешеникОбешеникОбешеникXIII(Смрт) - неименованаСмртСмртСмртност / НиштавилоСкелетни косач („Косач”, „Коса”)СмртСмртСмртXIVУмереностУмереностУмереностУмереност / СвештеникДве урне („Геније Сунца”)УмереностУмереностУметностXVЂавоТајфунЂавоВелика силаТајфунЂавоЂавоЂавоXVIБожја кућаДворац Плута („Божја Кућа”)КулаЈад / ЗатворОбезглављена кула („Муњевита кула”)КулаРазваљена кулаКулаXVIIЗвездаОзирис, Пасја звезда („Сиријус”)ЗвездаОпустошење / ВаздухМагова звездаЗвездаЗвездаЗвездаXVIIIМесецМесецМесецКоментари / ВодаThe TwilightМесецМесецМесецXIXСунцеСунцеСунцеПросветљење / ВатраПламено светлоСунцеСунцеСунцеXXСудСтварање
(„Судњи дан”)СудСудБуђење мртвих (Геније мртвих)СудСудЕонXXIСветСвет („Време”)СветПутовање / ЗемљаМагова крунаСветСвемирСвемир
Езотеризам До 19. века, за тарот се тврдило да је „Библија Библије“, езотерично складиште свих значајних истина стварања.Michael Dummett. The Game of Tarot. London: Duckworth, 1980. ISBN 0715631225 Тренд је започео истакнути масон и протестантски свештеник Антоан Корт де Жебелин који је сугерисао да тарот има староегипатско порекло и мистични божански и кабалистички значај.Ronald Decker, Thierry Depaulis, and Michael Dummett. A Wicked Pack of Cards. The Origins of the Occult Tarot. New York. St. Martin's Press, 1996 Његов савременик, Луј-Рафаел-Лукреције де Фајола, гроф од Мелета, потврдио је тврдње Кур де Жебелина сугеришући (нападнут као погрешан) да је тарот повезан са Ромима и да је заправо утиснута књига Хермес Трисмегиста. Ове тврдње је наставио Етеја. Етеја је првенствено препознат као оснивач и пропагатор гатачког тарота, али је такође учествовао у пропагирању окултног тарота тврдећи да тарот има староегипатско порекло и да је извештај о стварању света и књига вечне медицине. Елифас Леви је ревитализовао окултни тарот повезујући га са мистичном Кабалом и учинио га „главним састојком у магијском предању“.Ronald Decker, Thierry Depaulis, and Michael Dummett. A Wicked Pack of Cards. The Origins of the Occult Tarot. New York. St. Martin's Press, 1996. pp. 174 Као што Декер, Депаули и Дамет примећују, „њему (Левију) дугујемо његово (тарот) широко распрострањено прихватање као средства за откривање скривених истина и као документа окултизма... Левијеви списи су формирали канал кроз које је западна традиција магије текла до модерних времена“.
Мистицизам Почетком 19. века масонски писци и протестантски свештеници утврдили су тврдње да су тарот адути били ауторитативни извори древне херметичке мудрости, хришћанске гнозе и алата откривања божанског картомантског надахнућа.Ronald Decker, Thierry Depaulis, and Michael Dummett. A Wicked Pack of Cards. The Origins of the Occult Tarot. New York. St. Martin's Press, 1996 Године 1870. Жан Батист Питоа (познатији као Пол Кристијан) написао је књигу под насловом . У тој књизи, Кристијан идентификује тарот адуте као „принципијелне сцене“ староегипатских иницијацијских „тестова“.Michael Dummett. The Game of Tarot. London: Duckworth, 1980. ISBN 0715631225 Кристијан пружа проширену анализу древних египатских обреда иницијације која укључује пирамиде, 78 корака и иницијално откривање тајни. Декер, Депаулис и Дамет пишу:
Фусноте
Референце
Спољашње везе
Категорија:Тарот