Милан Ђ. Милићевић (Рипањ, 4. јун 1831 — Београд, 4/17. новембар 1908) био је српски књижевник, публициста, етнограф и академик. Био је редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге.

Биографија мини|Милан Милићевић мини|Милан Ђ. Милићевић са супругом на калемегданској клупи мини|Портрет Милићевића из 1866, рад Стевана Тодоровића Милан је рођен у Рипњу код Београда, од родитеља Јована и Митре 1831. године. Милићевићи потичу из Старог Влаха, одакле су се доселили пре три века. Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду."Дело", Београд 1908. године

После гимназије завршио је Богословију у Београду и затим радио као државни чиновник у разним звањима: као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота и као писар.

Много је путовао по Србији, старој и новоослобођеним крајевима, уз српско-бугарску границу, по Црној Гори и Русији. Био је секретар српског Министарства просвете 1861-1874. године,"Школски лист", Сомбор 1869. године када врши своја опсежна испитивања у народу. Пропутовао је готово целу Србију и као школски надзорник, и скупио грађу за своја дела.

Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике."Коло", Београд 1942. године Главно му је дело „Кнежевина Србија” из 1876. године. Јавља се 1867. године и као секретар Српског ученог друштва у Београду. Био је и један од чланова оснивача и члан прве Управе Српског археолошког друштва 1883. године. Био је и оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године."Стражилово", Нови Сад 1886. године Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке"Мале новине", Београд 1889. године и државни саветник. Уређивао је часопис „Школа“.

Био је један од секретара Скупштине 1864. и Скупштине 1867. у Београду.

Додељен му је Орден Таковског крста и Орден Светог Саве. По њему је названа основна школа у Београду.

Одабрана дела Путничка писма Белешке кроз пут пет окружја по Србији Из својих успомена Живот Срба сељака Славе у Срба Из својих успомена Задружна кућа на селу Манастири у Србији Педагогијске поуке Како се учи књига Школска хигијена, 1870. Школска дисциплина Поглед на народно школовање у Србији Морална жена Зимње вечери Село Злоселица и учитељ Миливоје Јурмус и Фатима Омер Челебија Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, 1888. Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г. Поменик знаменитих људи у српском народу, Београд 1901. Кнез Милош у причама, 1891. Кнез Милош у причама II. 1900. Кнез Милиш у споменицима свог некадашњег секретара, Београд 1896. Жена XX века, написала Жил СИмон и Густав Симон, Београд 1894. Кнежевина Србија, Београд, 1876. Краљевина Србија Чупић Стојан и Никола, Београд 1875. Живот и дела великих људи из свих народа I, Београд 1877. Живот и дела великих људи из свих народа II, Београд 1877. Живот и дела великих људи из свих народа III, Београд 1879. Карађорђе у говори у створу, Београд 1904.

Референце

Спољашње везе

Биографија на сајту САНУ Архива Милана Ђ. Милићевића Милан Ђ. Милићевић: Београд топоними Милан Ђ. Милићевић: Поменик Милан Ђ. Милићевић: Поменик (Дигитална НБС)

Категорија:Рођени 1831. Категорија:Умрли 1908. Категорија:Чланови Друштва српске словесности Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Академици САНУ Категорија:Српски историчари Категорија:Српски библиотекари Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници Категорија:Носиоци Ордена Таковског крста Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве