Ингрид Бергман (; Стокхолм, 29. август 1915 — Лондон, 29. август 1982) је била шведска глумица.

Биографија

Ране године: 1915—1938. Бергман је рођена у Стокхолму, Шведска, 29. августа 1915. године у породици Швеђанина Justus Samuela Bergmana и Немице Friedel Adler Bergman. Кад су јој биле само три године, мајка јој је умрла. Отац јој је преминуо кад јој је било тринаест. Послана је да живи са тетком, која је умрла од срчаних компликација само шест месеци касније. Одгојили су је друга тетка и тетак, који су имали петеро деце. Са 17 година се пријавила у Краљевско драмско позориште у Стокхолму, где је и примљена. Током првог летног распуста, ангажовао ју је шведски филмски студио, па је напустила краљевско позориште након само годину дана како би се могла посветити филму. Дана 10. јула 1937. године, са 21 годином, удала се за зубара, Petter Lindström (који ће касније постати неурохирург), а 20. септембра 1938. године је родила кћер, Piu Lindström. Након десетак филмова у Шведској и једног у Немачкој, Бергманову је ангажовао холивудски продуцент David O. Selznick како би наступила у енглеској верзији њеног шведског филма из 1936. године, Интермецо. Филм је остварио велики успех, а Бергман је постала звезда. Оно што ју је одвајало од осталих холивудских женских звезда тог времена било је то што није хтела променити име, њен природни изглед без пуно шминке, те то што је била једна од највиших главних глумица.

Холивудски период: 1938—1949. Након што је завршила последњи филм у Шведској и наступила у три средње успешна америчка филма, Бергман се придружила Хамфрију Богарту у класичном филму из 1942. године, Казабланка, која остаје њена најпознатија улога. Исте године ја зарадила номинацију за Оскара за најбољу глумицу у филму За ким звоно звони (1943), који је био њен први филм у боји. Следеће године је освојила Оскара као најбоља глумица у филму Плинска светлост (1944). Трећу узастопну номинацију зарадила је улогом монахиње у филму Звона Свете Марије. После ће зарадити још једну номинацију за Јованку Орлеанку (1948), независни филм продуцента Волтера Вагнера који је објавио студио РКО. Бергман је хтела ту улогу још откад је дошла у Холивуд, што је један од разлога да је морала играти на бродвејској позорници у представи Максвела Андерсона, Joan of Lorraine. Делимично због скандала са Роселинијем, филм, темељен на Андерсоновом комаду, није био велики хит, а зарадио је катастрофалне критике. Скраћен је за 45 минута, а све до рестаурације 1998. године и објављивања на DVD-у 2004. године, публика није могла да види шта је требало да буде приказано. Бергман је наступила и у три филма Алфреда Хичкока, Зачаран (1945), Озлоглашена (1946) и У знаку јарца (1949). У знаку јарца је била спора костимирана драма која се доста разликовала од Хичкокових ранијих филмова — критичар Њујорк тајмса написао је како је публика морала чекати 100 минута како би се нешто узбудљиво догодило. Између филмова, Бергман је наступала у позоришним комадима Liliom, Anna Christie и Joan of Lorraine. Осим тога, током конференције за новинаре у Вашингтону, протестовала је против сегрегације коју је видела из прве руке у позоришту у којем је глумила. После је добијала претећа писма. Током Другог светског рата је отишла на Аљаску како би забавила војнике. Убрзо након што је рат завршио, отишла је у Европу из истог разлога, где је видела девастацију коју је проузроковао рат.

Италијански период: 1949—1957. Године 1949, је упознала италијанског режисера Роберта Роселинија са којим је требало да сними филм Stromboli (1950) јер се дивила његовим претходним филмовима које је видјела у САД. Током снимања овог филма, заљубила се у њега и остала трудна са сином Робертом Ингмаром Роселинијем (рођеним 7. фебруара 1950). Трудноћа је изазвала велики скандал у САД. Сенатор из Колорада, Edwin C. Johnson, је рекао за њу, како је она „грозан пример жене и снажан утицај зла“. Скандал је присилио Бергман да се одсели у Италију, оставивши мужа и кћер у Америци. Њен муж, др. Petter Lindström, тужио ју је због напуштања и тражио старатељство над њиховом кћери. Ингрид Бергман удала се за Роберта Роселинија 24. маја 1950. године, а 18. јуна 1952. године родила је близнакиње, Исабелу Роселини и Исоту Ингрид Роселини. У неколико следећих година појавила се у неколико италијанских филмова. Брак је завршио разводом 7. новембра 1957. године. Након развода од Роселинијем, наступила је у филму Jeana Renoira, Елена и њени мушкарци, романтичној комедији где је глумила пољску принцезу ухваћену у мрежу политичких интрига. Иако филм није био успешан, њена изведба наводи се као једна од најбољих. Током боравка у Италији, наставила се срџба око њеног приватног живота у САД, а Ед Саливан је једном неславно упитао публику у свом студију треба ли јој опростити.

Касније године: 1957—1982. Остварила је тријумфалан повратак са филмом Анастазија, за кога добија Оскара као најбоља главна глумица. Награду је у њено име преузео Кари Грент, а Бергман се у Холивуду није појављивала све до 1958. године. Наставила је наступати у америчким и европским филмовима до краја своје каријере, а неколико се пута појавила и у телевизијским драмама као што је The Turn of the Screw (1959) за коју је освојила Емија као најбоља глумица. Током овог периода, наступала је и у позоришту. Године 1958, се удала за продуцента Ларса Шмита, такође Швеђанина. Брак је завршио разводом 1975. године. Бергман је освојила свог трећег Оскара (и првог као најбоља споредна глумица) за глуму у филму Убиство у Оријент експресу (1974), али је јавно објавила како награда припада италијанској глумици Валентини Кортезе за Дан за ноћ, закључивши свог говор захвале речима, „Молим те опрости ми, Валентина. Нисам хтела." Године 1978, је глумила у Јесењој сонати Ингмара Бергмана за шта је примила своју седму номинацију за Оскара, а био је то њен последњи филмски наступ. У филму, Бергман глуми славну пијанисткињу која се враћа у Шведску како би посетила своју занемарену кћер, коју глуми Лив Улман. Филм је снимљен у Норвешкој, а њен наступ сматра се једном од најбољих у каријери. Постхумно је награђена још једним Емијем за најбољу глумицу 1982. године за телевизијску мини-серију Жена звана Голда, о израелској премијерки Голди Меир. Била јој је то посљедња улога.

Смрт Ингрид Бергман је преминула 29. августа 1982. године, на свој 67. рођендан у Лондону, након дуге битке са раком дојке. Тело јој је кремирано у Шведској. Већина пепела је разасута у море, док је остатак покопан у Стокхолму, уз њене родитеље. На сахрани је на виолини изведена песма " As Time Goes By ", тему из Казабланке, подсећајући на њену најславнију улогу, Илзе Лунд.

Филмографија Филмске улоге Год. Оригинални назив Српски назив Улога 1930-е 1932 Landskamp Girl Waiting in Line 1935 Munkbrogreven Elsa Edlund 1935 Bränningar Karin Ingman 1935 Swedenhielms Astrid 1935 Valborgsmässoafton Lena Bergström 1936 På solsidan Eva Bergh 1936 Intermezzo Anita Hoffman 1938 Dollar Julia Balzar 1938 Kvinnas ansikte, En Anna Holm, aka Anna Paulsson 1938 Vier Gesellen, Die Marianne 1939 Enda natt, En Eva Beckman 1939 Intermezzo: A Love Story Anita Hoffman 1940-е 1940 Juninatten Kerstin Norbäc - aka Sara Nordanå 1941 Adam Had Four Sons Emilie Gallatin 1941 Rage in Heaven Stella Bergen Monrell 1941 Dr. Jekyll and Mr. Hyde Ivy Peterson 1942 Casablanca Ilsa Lund 1943 За ким звоно звони María 1943 Swedes in America (short subject) Herself 1944 Gaslight Paula Alquist Anton 1945 Saratoga Trunk Clio Dulaine 1945 Spellbound Dr. Constance Petersen 1945 The Bells of St. Mary's Sister Mary Benedict 1946 American Creed (short subject) Herself 1946 Notorious Alicia Huberman 1948 Arch of Triumph Joan Madou 1948 Joan of Arc Joan of Arc 1949 Under Capricorn Lady Henrietta Flusky 1950-е 1950 Stromboli Karin 1952 Europa '51 Irene Girard 1953 Siamo donne (segment: "Ingrid Bergman") Herself 1954 Giovanna d'Arco al rogo Giovanna d'Arco (Joan of Arc) 1954 Viaggio in Italia Katherine Joyce 1954 La Paura Irene Wagner 1956 Anastasia Anna Koreff/Anastasia 1956 Elena et les hommes Elena Sokorowska 1958 Indiscreet Anna Kalman 1958 The Inn of the Sixth Happiness Gladys Aylward 1960-е 1961 Aimez-Vous Brahms? Paula Tessier 1961 Auguste (Uncredited Cameo) 1964 The Visit Karla Zachanassian 1964 The Yellow Rolls-Royce Gerda Millett 1967 Stimulantia (Episode: "The Necklace") Mathilde Hartman 1969 Cactus Flower Stephanie Dickinson 1970-е 1970 Henri Langlois (documentary) Herself 1970 Walk in the Spring Rain Libby Meredith 1973 From the Mixed-Up Files of Mrs. Basil E. Frankweiler Mrs. Frankweiler 1974 Murder on the Orient Express Greta Ohlsson 1976 A Matter of Time Countess Sanziani 1978 Höstsonaten Charlotte Andergast

Телевизијске улоге

мини|десно|300п|Ingrid Bergman pinning a corsage on Bess Truman. Год. Назив Улога 1959 Startime: The Turn of the Screw Governess 1961 24 Hours in a Woman's Life Clare Lester 1963 Hedda Gabler Hedda Gabler 1966 The Human Voice Unnamed (monologue) 1979 The American Film Institute Salute to Alfred Hitchcock Herself (hostess) 1982 A Woman Called Golda Golda Meir

Позоришне улоге Год. Представа Улога Позориште Место 1940 Liliom Julie Forty-Fourth Street Theater Њујорк 1941 Anna Christie Anna Christopherson Lobero Theatre Санта Барбара 1946 Joan of Lorraine Joan of Arc/Mary Grey Alvin Theater Њујорк 1953 Joan of Arc at the Stake Joan of Arc San Carlo Opera House Напуљ 1956 Tea and Sympathy Laura Reynolds Théâtre de Paris Париз 1962 Hedda Gabler Hedda Gabler Théâtre Montparnasse Geston Baty Париз 1965 A Month in the Country Natalia Petrovna Yvonne Arnaud Theatre Guildford, United Kingdom 1967 More Stately Mansions Deborah Harford Broadhurst Theatre Њујорк 1972 Captain Brassbound's Conversion Lady Cecily Waynflete Opera House, Kennedy Center Вашингтон 1973 The Constant Wife Constance Middleton Albery Theatre Лондон 1975 The Constant Wife Constance Middleton Shubert Theatre Њујорк 1979 Waters of the Moon Helen Lancaster Haymarket Theatre Лондон

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1915. Категорија:Умрли 1982. Категорија:Шведски глумци Категорија:Добитници награде Златни глобус Категорија:Добитници награде БАФТА Категорија:Добитници награде Тони Категорија:Добитници награде Сезар Категорија:Добитници Волпи пехара Категорија:Умрли од рака Категорија:Добитнице награде Оскар за најбољу глумицу у главној улози Категорија:Добитнице награде Оскар за најбољу глумицу у споредној улози Категорија:Председници жирија Филмског фестивала у Кану