Ниш на прелазу из 19. у 20. век.

300px|мини|Ослобађање Ниша од Османлија: након кога је од 1878. настала нова ера у животу град Ниш на прелазу из 19. у 20. век. је перципиран као паланачка средина у којој је владао малограђански менталитет, који Бошко Новаковић дефинише као примитивни,Новаковић, Бошко. Стеван Сремац и Ниш, Веселин Маслеша ,Сарајево, 1959. Љубисав Станојевић као учмали у оријенталном духу,Станојевић, Љубисав. „Стеван Сремац као сликар старог Ниша.” Гледишта, вол. II., бр. 7-8, 1954,pp. 249-284 док Радомир Константиновић Ниш описује као паланку или као „свет између села и града”, а дух паланке као затворен који не познаје, нити признаје свет изван својих граница.Константиновић, Радомир, Философија паланке, Откровење, Београд, (2010). стр. 5-15 Међутим, ако узмемо у обзир да се за Ниш зна од цара Константина па и пре њега, скоро 2000 година, тако исто, зна се о Нишлијама из доба свих оних епоха, кроз које је Ниш са својим Нишлијама преживљавао свако добро и свако зло. И ако је он неколико пута био до темеља и рушен и паљен, ипак се он опет подизао, оживљавао, певао, и врио, док у то време многе данашње веће вароши и градови од Ниша нису ни постојали, поставља се питање да ли су изречени ставовови о Нишу с почетка 20. века сувише престроги?

Слика живота у Нишу на прелазу векова и цивилизација 300px|мини|лево|Ниш у другој половини 19. века Борбе за ослобођење Ниша од Турака, Кнежевина Србија отпочела је 29. децембра 1877. Кнез Милан Обреновић је ушао у Ниш 11. јануара 1878. Чланом 3 Санстефанског споразума Ниш је припојен Кнежевини Србији. У периоду од ослобођења до Мајског преврата Ниш је често називан Друга престоница Србије.

Ниш је постао погранични гарнизон, а након повлачења Турака и њихових лекара, остао је без ваљане здравствене заштите, у тренутку када је градом владала велика смртност њених грађана, што је захтевало хитно оснивање болнице.Павловић М., Антић Ч., Војна болница у Нишу, Монографија, Дирекција за издавачку и библиотечко-информатичку делатност, Београд,2010.

Ослобађањем Ниша од Турака и уласком у град српска војска грађанима Ниша није донела само слободу већ и много тога новог и савременог. Са њом су у Ниш пристигли и први школовани људу свих профила.

Када га је заузела српска војска 30. децембра 1877. године Ниш је био „Пако у средини раја”; у средини плодне околине, варош нишка била је сметлиште османлијске нечистоће,

thumb|250px|Слично овом женском хамаму из 18. века, постојао је у том периоду и хамами у Нишу у Нишкој Бањи Куће сиромашних једва да су имале намештај. Седело се на поду или јастуцима. Често се и спавало на поду који је покриван тканинама (ћилимима). Јело се са синије. Посуђе је израђивано од дрвета, глине и метала. Глинено посуђе је израђивано на лончарском колу, а потом печено. Казанџије су ковале металне казане, а ретко је било са запада увозеног керамичког посуђе производеног уз помоћ калупа. Градску одећу углавном су правиле терзије. Боља тканина, чоха, увозила се из Венеције или доносила из Истанбула. Абаџије су већином правиле одећу за сеоско становништво, а ћурчије су правили одећу од крзна.

У граду је било више основних школа уз џамије, јавних чесми и два јавна купатила (хамама). Нишка Бања са топлом минералном водом коришћена је као традиционално лечилиште Нишлија још из периода пре Османлијског султанату. У њој су Османлије изградиле јавно мушко и женско купатило, које је задржала велику привлачност и после ослобођења Ниша од Османлија.

Здравствена култура становништва била је на ниском нивоу. Сујеверни народ користио је услуге самоуких лекара – видара и видарица — надрилекара, травара и турских хећима. Бербери су поред занатлијског посла шишања и бријања обављали и део лекарских послова. Они су вадили зубе, намештали ишчашене и поломљене кости, пуштали крв, правили мелеме, а ретко и одсецали оболеле удове. Веровало се у моћ молитви свештеника и хоџа да допринесу оздрављењу. По неким проценама више од десетине становништва у Нишу је у 18. веку умирало од великих богиња (козице, крзамак, осип).

Радни дан је трајао од изласка до заласка сунца и за сеоско становништво и за Нишке занатлије. Обично се око подне правила већа пауза у раду (1-2 сата). Због јако мало часовника у граду за већину становништва остала је важнија подела дана на дневни и ноћни део него на сате. Поред тога дневни део дана су јасно могли поделити на три дела, пре подне, подне и после подне. Уређење града након 1878. Уређење града почело је тако што је неколико хиљада запрежних кола смећа са улица уклоњено изван вароши а на њихово место насута је земља и шодер за насипање. Како је у Нишу било безброј крив сокака са надстрешницама, од којих у дућане никада није допирала сунчева светлост све је то по Винтеровом плану (првом такве врсте за урбанистичку регулацију Ниша) порушено. Све се то поправљало зидало дозидавало а нове улице су просецале многе махале. Таква живот у Нишу није владала ни за сто година владавине Османлија.

После крчми, са Османлијама почеле су да се отварају прве кафане и хотели. Пушење дувана и пијење кафe, ракије, вина и других пића постало је пратећи део дружења и друштвеног живота Нишлија. Вино и ракија су се точили и у пивницама, а неким кафанама могле су се наћи и жене које су се бавиле продајом полних услуга. Приликом дружења у кафанама је свирала и музика коју су стварала дувачким инструменти (гајде, гусле, двојнице и фруле). Обичај излета у природу код Нишлија је био део вишвековне традиције, а са домаћинима на излет су ишле и жене са децом.

Након само пет година Ниш је могао да се у хигијенском погледу, и донекле изгледу мери са Београдом и од других вароши у Србији од којих је био лепши и уређенији.

У обликовању кућа у Нишу мешају се, као свуда на Балкану у ово време, Исток и Запад, односно османски и западно-европски примери архитектуре. Собе су имале смеђе таване; шарени теписи су покривали подове. Намештај се састојао од једног ниског стола, дрвених столица и шарених сандука за одећу. Једна од специфичности кућа били су шарени зидови, при чему су преовладавале плава, светлоцрвена и златна боја. Цвеће, лик кућног светитеља, Краљевића Марка или неког другог националног јунака широко отворених очију, украшавао је зидове кућа виђенијих Нишлија.

У приземљу кућа нишких занатлија налазили су се дућани, радње и гостионице. Куће мање имућних нишлија биле су релативно мале, у већини случајева искључиво за сопствену употребу породице, односно нису биле изнајмљиване.

Демографска историја Српска војска, 1878/9. године затекла је у Нишу 8.500 Турака, од којих су неки били поткивачи, бербери, седлари, ножари, пушкари, бакали, трговци. Одмах после српског заузимања Ниша, Турци су почели да се селе у друге крајеве. Начелник штаба врховне команде српске војске јавио је 18. августа 1878. министру спољашњих послова да се иселило 1.075 турских породица са 4.274 душа на 1.924 кола. У Нишу је остало 79 турских породица са 316 душа, које су се настаниле у Београд-малој (махали).Бруно Ловрић, Историја Ниша, Ниш 1928. (Ослобођење Ниша) Британски конзул Бејкер у Нишу забележио је да је, одмах након српског заузимња, број муслимана смањем са 8.300 на 300, а да је већина њихове имовине украдена и да је већина њихових кућа спаљено.Justin McCarthy, Death and exile: the ethnic cleansing of Ottoman Muslims, 1821-1922, 1995 — pp. 104. Албанска четврт бива спаљена и Албанци из окружних села су приморани на бежањеTim Judah, Kosovo: what everyone needs to know, 2008 — pp. 35.

Привременим законом о уређењу ослобођених предела прокламовано је да српски грађанин на присаједињеном подручју постаје сваки онај који се у време ослобођења нашао настањен на њему као дотле бивши становник тог места. Прописана је слобода вероисповести са посебним освртом на заштиту грађана муслиманске вере. О том питању се каже:

Међутим и поред о вог Закона, након ослобођења Ниша од Турака 1878, долази до масовног исељавања Турака из Ниша и околине, тако да наредне године Ниш има 12.801 становника (10.270 Срба, 1.168 Турака и 906 Јевреја, укључујући и око 300 турских рањеника затечених у турским болницама у граду.)Милошевић Р. Сто десет година Војне болнице у Нишу (1878—1988). Монографија, Војна болница; 1988., а број домова опада на око 2.719Демографска структура Ниша од 1878 до краја 19. века, Историја Ниша књига 2 pp. 24-25 Градина и Просвета Ниш 1983. Добитком Ниша, Србија добија и други град са преко 10.000 становника, тако да Ниш постаје други град Србије по броју становника (до балканских ратова).Stevan K. Pavlowitch, Serbia: the history behind the name, 2002 — pp. 65.Stevan K. Pavlowitch, A history of the Balkans, 1804-1945, 1999 — pp. 125.

Број становника у Нишу 1884. године износио је 16.178Frederick Martin, Sir John Scott Keltie, Isaac Parker Anderson Renwick, Mortimer Epstein, Sigfrid Henry Steinberg, John Paxton — Political science, The Statesman's year-book, Volume 23, 1886 — pp. 440., а број домова је порастао на 4.491. Српски удео становништва порастао је на 80%Stevan K. Pavlowitch, Serbia: the history behind the name, 2002 — pp. 68..

Ниш је настањивало преко 1.000 католика., од којих су око 200 били стално насељениБеоградска надбискупија: „Жупа Пресветог срца Исусова у Нишу“

Број становника 1890. године износио је 19.877, а национална структура становништва приказана је на следећој табели: Национална структура становништва Ниша 1890. Националност Број становника Срби 16.923 Турци 213Јевреји 823 Грци и Цинцари 141 + 21Роми и Арнаути 933 + 29 Бугари 14 Странци и остали 771УКУПНО19.877 Поново је у Нишу смањен број домова (за скоро хиљаду) и износи 3.256 (али у њима живи нешто већи број становника). Ову појаву историчари Ниша овако објашњавају;

Према статистичким подацима из пописа обављеног 1890, у Нишу је живело преко 2.000 становника рођених ван нишког краја, пореклом из других места Србије и преко 900 становника „странаца“ по рођењу, придошлих махом у околна нишка села. Међу овим имигрантима пописано је преко 1.700 жена, родом из других места у Србији, и 320 жена „странаца“, што говори да су миграциона кретања у породичним групама, утицала на увећање становништва у Нишу и његовој околини после ослобођења од Турака 1878. Међу српским досељеницима било је и придошлица досељених из; Турске (41), Црне Горе (20), Херцеговине (20), Старе Србије (16), Хрватске и Босне (10), Бугарске (6), Аустроугарске (24). Такође према пописима из ове године ван Ниша налазило се и 1.129 становника углавном у европским државама, што говори о изузетно развијеним економским и културним везама Ниша са другим деловима света.Демографске промене у Нишу, Историја Ниша друга књига, pp. 27 Градина и Просвета Ниш 1983.

Број становника у Нишу 1895. године износио је 21.524.Geographical Dictionary of the World. стр. 1311.

Пред крај 19. века у нишком срезу (граду и околини) у 4.016 домова, живело је 31.635 становника (31.207 Срба и 428 становника других националности).Статистика Краљевине Србије, књ.1 Београд 1893. А у годинама до почетка 20. века у Нишу је живео 1.001 становник мојсијеве вероисповести.

Број становника на прелазу у 20. век (1900) износио 24.573.Austria. Statistische Zentralkommission — Austria, Statistische Mitteilungen/Statistische Monatschrift, Volume 33, 1907 — pp. 140.Mladen Stojanović, Socialist Republic of Serbia, 1970 — pp. 342.

Број муслимана у Србији 1901. износио је око 15.000, од којих је већина живела у јужним крајевима земље, око Ниша, Лесковца и Врања, а говорили су различитим језицима (турски, албански или словенски).Nathalie Clayer, Eric Germain, Islam in inter-war Europe, 2008 — pp. 18.A. Popovic, L’islam balnique, — pp. 300-2

Током владавине династије Обреновића број становника је порастао на неких 26.000. Но наком пада исте 1903. године број становника је опао на 21.946, највише због редуковања гаризона и повлачења једног броја официра, службеника и привредника. Изгубљени број становника надокнађен је тек кроз 18 година, 1921. године.-{NišCafe}-: Стари Ниш