Бранислав Прелевић (Зеленик, Кучево, 1941 – Београд, 17. фебруар 2018) био је истакнути српски песник, прозни писац, афористичар и преводилац. Такође је и сликар.

Основну и Средњу библиотекарску школу завршио је у Београду, 1962. Дипломирао 1968. на Одсеку за југословенску и општу књижевност Филолошког факултета у Београду. Био је професор у Десетој, Петој и Четрнаестој београдској гимназији и Првој економској школи у Београду, а потом слободан уметник (1978-1989). Писао је прозу, поезију, есејистику и бавио се превођењем са шпанског и португалског језика. Једно време боравио је у Мексику (1976-1977) изучавајући хиспано-америчку књижевност, а потом у Мадриду (1980) где је изучавао шпанску књижевност. Поезија Бранислава Прелевића превођена је на више страних језика. Приредио је бројне књиге са шпанског језика од којих је многе и сам превео, а и објављивао је своје ауторске књиге писане на шпанском језику.

Дела

Поезија Ниоткуд сна, 1971, Играч у ваздуху, 1973, Брава на светлости, 1983, Антиатлантида, 1985, Распад обличја, 1986, Шесто чуло, 1986, Аријаднине нити, 1987, Чуваркућа, 1991, El Canto Laberintico (на шпанском), 1991, Ватроустом, 1998, Transparencia imborrable, 2000, Посвете, 2006 Ткање истог, 2003, Дозивања изазова : песме : (1966-1968) , 2014, Удварајући се модрини: песме из бележнице 1966-1968, 2015,

Поезија за децу На језеру Титикака, Palabras de honor : poesía para niños / Časne reči : poezija za decu, двојезично издање шпански-српски, 2009,

Проза Самуров камен, роман, 2001, Аутопортерт (са мувом) Сотира Додијашевића, монодрама, 1983, La decisiva belleza del desafío : cuentos cortos y absurdos, кратка проза, 2010, Драмска дела (Аутопортерт (са мувом) Сотира Додијашевића, Успони и падови господина Саплитковића, Зев над зевовима, Исповест Жељке из Јаловика, Секс у тоалету, Мајмунска посла и Шекспировске кобасице), 2017,

Афоризми Amorovi aforizmi, 2012, Свјетлоријечје : путевима Антонија Поркије, афоризми 2013, Mano a mano, pena a pena: aforismos contra torrente de palabras descaminadas, афоризми (на шпанском), 2014, Рука руци, мука муци: афоризми против бујице беспутних речи, афоризми, 2014, Homo ludens би да се лудира, сентенце, афоризми 2015,

Преводи

Ида Витале Мигел де Унамуно, Хулио Ерера и Рајсих, Инка Гарсиласо де ла Вега, Свети Хуан од Крста Луис де Гонгора, Габријела Мистрал, Октавио Паз, Сор Хуана Инес де ла Крус, Тирсо де Молина, Жозе Сарамаго, Висента Уидобро и др.

Студија 100 година Никанора Паре, студија, 2014,

Награде Бранкова награда Матице српске за најбољи студентски есеј о Милану Дединцу, 1966, Награда Милош Н. Ђурић за најбољи превод поезије Октавија Паза, 1986, Одрекао се шпанске награде "Лоркина звезда" у корист песника са Косова Милоја Дончића 1999. године.

Референце Ко је ко, писци из Југославије, 1994, 1994, Ко је ко у Србији (1995). стр. 463, 1995,

Категорија:Рођени 1941. Категорија:Умрли 2018. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Српски преводиоци Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Добитници Награде Милош Н. Ђурић