Колуго или летећи лемур (лат. -{Cynocephalidae}-) је породица сисара која укључује два рода и две живуће врсте. Обе врсте насељавају Југоисточну Азију и живот проводе на дрвећу. Њихови најближи еволуциони рођаци су примати. Постоје само две живе врсте колуга: Сундски летећи лемур (Galeopterus variegatus) и филипински летећи лемур (Cynocephalus volans).

Упркос томе што их зову „летећи лемури“, колузи не лете и нису лемури, иако су у сродству. Уместо тога, они једре док скачу међу дрвећем. Они су најспособнији једриличари од свих сисара који једре. Мембрана прекривена крзном, названа патагијум, повезује се са лицем, шапама и репом. Ово им омогућава да клизе у ваздуху на удаљености до између дрвећа. Познати су и као кобези.

Карактеристике Колуго је сисар који живот проводи у крошњама дрвећа. Достиже дужину од 35 до 40 -{cm}- и тежину од 1 до 2 -{kg}-.Lim, Norman (2007). Colugo: The flying lemur of South-East Asia. Релативно је лаке грађе, има дуге витке предње и задње удове, док му је реп средње дужине. Глава је мала, уши су мале и округласте, очи велике и постављене на предњем делу главе, захваљујући чему има одличан бинокуларни вид.

Колуго вешто језди између крошњи дрвећа и може да пређе растојање између две крошње од до 70 m скоро без губитка висине.Dawkins, Richard (2004). The Ancestor's Tale.

За колуга се некада веровало да је близак сродник слепог миша. Данас се, међутим, верује да је најближи живи сродника примата. Колуго је у неким радовима називан летећа веверица,Симона и Жорж Монлаи, „Летећа веверица” - галеопитека, Дечје свезнање 3, Реци где је, 1973 али га не треба мешати са правим летећим веверицама које чине део породице веверица.

Кретање

Колузи су вешти једриличари и могу да путују чак од једног дрвета до другог без знатног губитка висине, при чему је једна јединка малајског колога (Galeopterus variegatus) прешла око у једном једрењу.

Од свих сисара који једре, колузи имају најсавршенију адаптацију за лет. Они имају велику кожну мембрану која се протеже између њихових упарених удова и даје им могућност да једре на значајним удаљеностима између дрвећа. Ова клизна мембрана, или патагијум, протеже се од лопатица до предњих шапа, од врха крајњих задњих прстију до врха предњих прстију, и од задњих ногу до врха репа. Простори између прстију на рукама и ногама колуга су покривени. Као резултат тога, некада се сматрало да су колузи блиски рођаци слепих мишева. Данас се, на основу генетских података, сматра да су ближе сродници примата.

250px|thumbnail|left|Доња вилица (Galeopterus).

Колузи су невешти пењачи; недостају им супротстављени палци. Они напредују уз дрвеће у низу спорих скокова, хватајући се за кору својим малим, оштрим канџама. Већи део дана проводе одмарајући се. Ноћу, колузи проводе већину свог времена на дрвећу тражећи храну, а клизање се користи или за проналажење другог дрвета за исхрану или за проналажење могућих партнера и заштиту територије.

Понашање и исхрана

Колузи су стидљиве, ноћне, усамљене животиње које обитавају у тропским шумама југоисточне Азије. Сходно томе, врло мало се зна о њиховом понашању. Они су биљоједи су и једу лишће, изданке, цвеће, сок и воће. Они имају добро развијен стомак и дуга црева способна да извлаче хранљиве материје из листова и другог влакнастог материјала. Колузи су еволуирали у ноћне врсте, заједно са способношћу да добро виде током ноћи.

Животни циклус

Иако су плацентни сисари, колузи одгајају своје младе на начин сличан торбарима. Новорођени колузи су недовољно развијени и теже само . Првих шест месеци живота проводе држећи се за мајчин стомак. Мајка колуга савија реп и обавија своје потомство у топлу, сигурну, квазиторбу ради заштите и транспорта. Млади не достижу зрелост док не прође две до три године. У заточеништву живе до 15 година, али њихов животни век у дивљини није познат.

Статус

Обе врсте су угрожене уништавањем станишта, а IUCN је једном класификовао филипинског летећег лемур као рањиву врсту. IUCN је 1996. године прогласио ову врсту рањивом због уништавања низијских шума и лова. Године 2008, статус је промењен у категорију најмање забринутости, али се и даље суочава са истим претњама. Поред текућег крчења станишта прашуме, лови се због меса и крзна. Такође је омиљени плен за критично угроженог филипинског орла; неке студије сугеришу да колузи чини 90% орловске исхране.

Класификација и еволуција Ред -{Dermoptera}- Породица -{Cynocephalidae}- Род -{Cynocephalus}- Филипински колуго (-{Cynocephalus volans}-) Род -{Galeopterus}- Сундски колуго (-{Galeopterus variegatus}-) Род -{Dermotherium}- † -{Dermotherium major}- † -{Dermotherium chimaera}- †

Сматра се да су изумрле породице -{Mixodectidae}- и -{Plagiomenidae}- вероватно фосили -{Dermoptera}-. Мада је за друге палеогенске сисаре тврђено да су сродни са дермоптерама, докази о постојању тих веза нису потпуно поуздани и многи фосили се више не интерпретирају као клизни сисари. Тренутно је фосилни запис потврђених дермоптера ограничен на две врсте из еоценског и олигоценског циноцефалидног рода -{Dermotherium}-.

Недавним молекуларно филогенетичким студијама је демонстрирано да колуго припада клади -{Primatomorpha}-, која је у оквиру кладе -{Euarchontoglires}-. За тупаје (ред -{Scandentia}-) је утврђено да су сродни клади Glires (двозупци и глодари), са којом чине једну неименовану кладу, која је сестринска клади -{Primatomorpha}-.

Синоними Синоними научног имена породице -{Cynocephalidae}- су -{Colugidae}-, -{Galeopithecidae}- и -{Galeopteridae}-.

Синоними научног имена рода -{Cynocephalus}- су -{Colugo}-, -{Dermopterus}-, -{Galeolemur}-, -{Galeopithecus}-, -{Galeopus}- и -{Pleuropterus}-.

Референце

Литература

Cartmill, M. (1974). Pads and claws in arboreal locomotion. In Primate Locomotion, (ed. F. A. J. Jenkins), pp. 45–83. New York: Academic Press.

Спољашње везе

-{Flying lemurs are the closest relatives of primates }- -{Philippine eagle hunting Colugos}-

*