Страдања јеврејских здравствених радника током Другог светског рата у Југославији била је једна последица злочиначких активности немачких нациста и усташа који је спроведен у оквиру свеопштег Холокауста у окупираној Европи. Према до сада познатим подацима, од најмање 2.000 југословенских јеврејских здравствених колико их је било пред Други светски рат живело у Југославији концентрисаних углавном у градовима настрадало је 1.137 јеврејских здравствених радника, од којих 932 лица као жртве фашистичког терора, док су 205 лица погинула у народноослободилачком рату. Највише је страдало на територији Независне Државе Хрватске 359, окупиране Србије 229, Бачке – Барање – Међумурја 224, Баната 81, Македоније 35, Косова и Метохије 3, Далмације – Хрватског приморја – Приобалских острва.Архив Југославије, Фонд 179 – Попис „Жртве рата 1941-1945“ из 1964. године.

Услови који су претходили страдању Јевреја мини|Концентрациони логори у Југославији у Другом светском рату Након краткотрајног Априлског рата 1941. године, Краљевина Југославија окупирана је од немачких, бугарских, мађарских и италијанских трупа. У циљу онемогућавања стварања јединствене Југославије у будућности, Трећи рајх је на њеној територији створио неколико квислиншких творевина: Независну Државу Хрватску, комесарску владу у Србији, Конзулту у Љубљанској покрајини, Привремени административни комитет у Црној Гори и Националистичку шпитарску управу на Космет у и делу Македоније.Culinović F., Okupatorska podjela Jugoslavije, Beograd (1970). стр. 34—85. Рубне области Краљевине Југославије анектиране су од фашистичких држава: Немачке, Бугарске, Мађарске, Италије и Албаније која је била италијански протекторат.Терзић, Велимир (1982). Слом Краљевине Југославије; узроци и последице пораза - књига 1. Београд - Љубљана - Подгорица: Народна Књига - Партизанска књига - ПобједаТерзић, Велимир (1983). Слом Краљевине Југославије; узроци и последице пораза - књига 2. Београд - Љубљана - Подгорица: Народна Књига - Партизанска књига - Побједа.

Реализација холокауста на подељеним деловима територије Југославије разликовала се различито од марионетског режима до режима, као део шире организованог злочина нацистичке Немачке у току Другог светског рата који се заснивао на антисемитској легислатури, пропаганди, принудном раду, пљачкању јеврејске имовине и потпуном и систематском физичком уништењу Јевреја. У Хрватској је ситуација била значајно другачија, јер је хрватска Католичка црква помогла у стварању усташке фашистичке државе. Истина, црквени лидери нису били подједнако ентузијастични према усташама. Кардинал Алојзије Степинац је у том погледу био опрезнији од сарајевског надбискупа Ивана Шарића, који је отворено призивао истребљење Јевреја". Хрватски лидери Католичке цркве подржали су Павелићев режим, да Изврши геноцид над становништвом некатоличке вере (пре свега над Србима православне вере па онда и над Јеврејима).

На простору окупиране Југославије холокауст је био огромних размера, јер је у њему живот изгубило близу 90% припадника јеврејске заједнице, која је деценијама и вековима насељавала овај простор, и око 1.150 Јевреја „у транзиту“, који су се на њеном простору затекли током немачка окупације.Aleksić, D. (2015). The sale of conscated Jewish immovable property in Serbia during World War II for nancing war damages to Germans, LIMES plus: geopolitički časopis, Vol. XII (2015), No. 2, 21–38 Према подацима „Шпигла” у бившој Југославији страдало је 95% Јевреја, што је процентуално највећи број убијених Јевреја у холокаусту у Европи. У Пољској је убијено 80% Јевреја, у Трећем рајху 33%, у Аустрији 32%, Италији 14% и Чехословачкој 40%.

Малобројни Јевреји који су успели да преживе холокауст у окупираној Југославији углавном су ступали у Народноослободилачки покрет или Југословенску војску у отаџбини, крили се под лажним (често избегличким) идентитетом или су успели да се пребаце на територију под италијанском окупацијом.

Смрт је вребала са свих страна мини|Страдања Јевреја у логору Јасеновац мини|Душегупка слична оној коришћеној у Београду за уништавање јевреја Јеврејски здравствени радници стрдали су тако што су: умирали од болести убијани при покушају бекства, нпр. из усташког логора Јасеновац. умирали на присилном раду, у логорима, стрељани на стратиштима, нека лица у очају извршила самоубиство бомбардовању Бања Луке и Београда. умрли при повратку из заробљеништва 1945. године.Jaša Romano, „Јевреји здравствени радници Југославије 1941 – 1945. Жртве фашистичког терора и учесници у народноослободилачком рату“,Jevrejski istorijski muzej – Beograd, Zbornik 2: studije i građa o učešću Jevreja u narodnooslobodilačkom ratu, Beograd 1973. Умирало се и природном смрћу, али су узроци најчешће лежали у исцрпљујућим и јаким стресогеним утицајима страхота рата.

Колико се у рату изгубила хуманост показују и подаци да су убијани и тешки болесници, који су на силу извлачени из болница. Тако су Немци одвели из болнице у Београду једног нервног болесника, а сличан случај се десио и у Загребу, али су одговорни за овај злочин били припадници усташког покрета.

Осим бежања у иностранство, један број лица је покушавао да спас пронађе бежећи у друга места на територији Југославије. Тако је више лица током окупације пребегло у Македонију, али их је Гестапо вратио у Београд и убио. Јеврејски здравствени радници безуспешно су бежали и у унутрашњост Србије (у градовима попут Пирота, Ниша, Крагујевца, Београда, Приштине, итд.), али и у градовима на територији Независне државе Хрватске покушавајући да се сакрију од припадника усташког покрета. Један број лица покушао је бекство у Хрватско приморје, али су их Италијани интернирали у логор на Рабу, а после их Немци убили.

За разлику од окупиране Србије где су холокауст вршили немачки војници, у Независној држави Хрватској је највећи број Јевреја убијен од припадника усташког покрета. Историчар Раша Романов у публикацији „Јевреји у Југославији 1941-1945" пише да је на територији Независне Државе Хрватске живело око 39.000 Јевреја. Истребљење је почело у јулу 1941. године, а релевантни подаци показују да је током рата убијено око 32.000 Јевреја. Међу њима је био и влики број јеврејских здравствених радника, који су настрадали по градовима у Независној држави Хрватској: Загребу, Зеници, Бања Луци, Брчком, Госпићу, Бјеловару, Ђакову, Тузли, Сребреници, Осијеку, Лепоглави, Сплиту, у области Лике, Вараждину, Јабланцу, Окућанима, Сиску, Лоборграду, Превлаци, Карлобагу, Копривници, а највећи број јеврејских здравствених радника усташе су одвеле у логоре и побили.

За Дражу Михаиловића и његов Равногорски покрет, комунисти су били главни противници којима је требало задати ударац, а не Јевреји:

О карактеру односа Равногорског покрета према Јеврејима сведочи фељтон Јаше Алмулија „Сведочанства: Да ли су четници заиста убијали Јевреје“, који је у београдском недељнику НИН објављен током 1989. године, у коме он наводи да су се у непосредној близини генерала Михаиловића налазила чак тројица Јевреја: Бењамин Самоковлија (кувар главног штаба), др Тибор Голдвајн (Михаиловићев лекар) и инж. Јосиф Шлезингер (организатор равногорске радио-службе). Јаша Алмули је у више својих публикација објашњавао,

Структура страдалих здравствених радника мини|Стрељање Јевреја на једном од стратишта Међу здравственим радницима јеврејског порекла из Југославије који су настрадали током холокауста било је: лекара и студената медицине фармацеута и студената фармације, ветеринара и студената ветерине, дентиста, медицинских сестара, апотекарских помоћника, непрофесионалних болничара, бабица, неговатељица особа са посебним потребама итд.

Улога проусташких лекара у страдању јеврејских здравствених радника

Посебну улогу у одвођењу јеврејских и српских лекара у логоре имали су проусташки настројени лекари у Хрватској и Славонији, кој су за своју активност имали два мотива: Да се реше „конкуренције“ од стране Јеврејских лекар Да би се отимањем домогли савремених, за оно време добро опремљених, јеврејских  ординација.J. Romano, Jevreji zdravstveni radnici Jugoslavije 1941—1945, Zbornik 2 Jevrejskog istorijskog muzeja Beograd, (1973). стр. 111—113. Један број лекара (68) из Хрватске и Славоније послат је у Босну августа и октобра 1941. године како би радили на сузбијању ендемскогсифилиса То је учињено на инсистирања проусташких лекара да се они уклоне из Хрватскеи Славоније. Иако је један број лекара који су послати у Босну на сузбијање ендемског сифилиса оболео, а неки умрли, акција је имала позитивну страну, јер је највећи број њих избегао одвођење у логоре, а после је већина њих приступила партизанском покрету. Јаша Романо је навео да су,

Најбољи пример снажних активности проусташких лекара је „Осјечка лекарска афера“ току 1942. године у Осијеку када је од око 40 јеврејских лекара који су ту живели и радили пре рата остало у животу само 4. Током ове афере проусташки лекари су покренули петицију са именима 18 проусташких лекара како би се Јевреју одвели у логоре, а све у „интересу расне чистоће здравствене службе“. И тако је од ове четворице преосталих сисачких лекара, због велике популарности коју су уживали у народу један од тих лекара послат у логор где су била српска деца у Сиску, а један у Прихватилиште за српску децу у Јастребарском. Остала двојица су одведена у Аушвиц и тамо убијена.Dokumenat u Jevrejskom istorijskom muzeju Beograd, reg. broj 1855, dok. 6. Хронологија холокауста у окупираној Србији Трагична судбина Јевреја у окупираној Србији започела је у априлу 1941. и углавном се завршила у мају 1942. године. Овај период од нешто више од годину дана може се поделити у три фазе.Ozimić Nebojša, Jevreji Niša, Naučni podmladak”, SKC, 2001 <center> {|border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" width="95%" |+ |- !style="background:#87CEEB;"| Фазе холокауста!!style="background:#87CEEB;"|Период трајања !!style="background:#87CEEB;"| Опис извршених радњи |- |<center>I | април — октобра 1941. | У овом периоду нацисти су устројили евиденцију о Јеврејима и њиховој имовини, означили их жутим тракама, ограничили им људска права и слободу кретања, вршили пљачку имовине, спроводили принудни рад и слично. |- |<center> II | октобра 1941. — фебруара 1942. | У овом периоду Немци су похапсили скоро све Јевреје, интернирали их у логоре и на околним стратиштима стрељали мушкарце. |- | III | фебруар — мај 1942. |Немци су у овој фази из целе Србије депортовали жене и децу у логор на Сајмишту и и ту их угушили отровним гасом.

Места највећих страдања Према бројним изворима највише здравствених радника Јевреја, жртава фашистичког терора током Другог светског рата у Југославији усмртили су немачки војници и припадници усташког покрета, као наодговорнији за највећи број настрадалих.

Око 80% лица настрадало је у логорима и на стратиштима, највише у логору Сајмиште.Милан Кољанин, Немачки логор на Београдском сајмишту: 1941 – 1944, Београд: Институт за савремену историју, 1992 Настрадало је укупно 530 лица односно 57% од укупно настрадалих југословенских јеврејских здравствених радника – жртава фашистичког терора — логорима Јасеновцу (198), Аушвицу (193) и Бањици (139) Ако се додају и подаци из логора Сајмиште где је настрадало 55, стратиште Јабука где је стрељано 59, логор Треблинка који је обрисао 39 живота и још 28 лица која су настрадала од мађарских фашиста током новосадске „Рације“ онда тај проценат износи 711 лица или 77%.