мини|200п|Општина Варварин у Расинском округу
Општина Варварин је општина у Расинском округу у средишњој Србији. Средиште општине је град Варварин. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 14.217 становника (према попису из 2011. било је 17.966 становника).
Географске карактеристике
Географски положај
мини|200п|Поглед на Варварин са обале Мораве
Територија општине Варварин захвата највећи део знатно пространије регије Темнић, смештене између Великог и Западног Поморавља. У ужем смислу, њој припадају јужни и југоисточни делови планине Јухор, источни обронци Гледићких планина, те делови алувијалних равни на левим обалама Велике и Западне Мораве. Гледано шире, међутим, овај простор захвата најјужнији део Шумадије, јужни део горњевеликоморавске котлине и крајњи источни део западноморавске котлине. Из овакве територијалне припадности наведеним географским целинама проистиче централна позиција територије општине Варварин у односу на целокупан простор Републике Србије. У административно-регионалној подели територије Србије ова општина припада Расинском округу.
Простор који припада општини Варварин на истоку и југоистоку скоро у потпуности је омеђен природним границама — коритом Велике Мораве (делом старим током) и Западне Мораве (према Ћићевцу). Остали део границе има чисто административни карактер и дели ову општину од суседних општина — Параћина, Јагодине и Рековца на североистоку, северу и северозападу, Трстеника на западу и Крушевца на југу. Овако просторно дефинисана, територија општине Варварин захвата површину од 249 -{km²}-, што чини 4,7% површине округа коме припада (5.336 -{km²}-). Према попису из 2002. године, на овом простору живи 20.066 становника (7,7% становника округа — 258.983 становника), размештених у 20 сеоских насеља и у граду Варварину као административном, привредном, образовном, културном, здравственом и саобраћајном центру општине.
Рељеф По величини територије и по броју становника општина Варварин спада у мање општине Србије, а по морфолошкој структури рељефа у мање сложене. Већи део територије ове општине лежи у долинској равни Велике Мораве и њене притоке Каленићке реке, са просечном надморском висином око 140 -{m}-. Западни део територије чини издигнутије побрђе Темнића, а на северозападном и северном делу терен се постепено издиже у блаже падине, па у стрмије планинске стране Јухора. Тако су на територији ове општине заступљене три морфолошки и висински различите просторне целине, од којих је долинска раван Велике Мораве најпространија, а планински део Јухора најмањи део територије.
На настанак и обликовање оваквог рељефа главни утицај имали су тектонски односи, речна ерозија и денудација. Констатоване су главне раседне попречне линије долином западне Мораве и Каленићке реке и уздужна раседна линија на источним падинама Јухора. Пространа долинска раван Велике Мораве је остатак дна неогеног језера. У њему су у постјезерској фази усекле своја корита Велика Морава и Каленићка река. Десна обала Мораве је јаче еродирана и снижена. Природни ток реке на овом сектору пун је меандара и мртваја који су регулацијом реке претежно исушени, а уз корито је ниска алувијална тераса. Зато је подлога алувиона речног корита различитог састава, од шљунка, песка и муљевитих алувијалних седимената у мртвајама. Главни део долинског дна неогеног језера остао је са леве стране Мораве, а изнад леве обале одржала се врло очувана тераса од Бошњана до Обрежа, просечне висине око 20 — 25 -{m}-, на југу па јој висина постепено опада и ишчезава непосредно на крају атара Обрежа, што је потврда усецања реке по дну некадашњег језера. Подлогу ове долинске равни чине неогени језерски седименти са песковима и глинама на којима су развијена дубока и плодна земљишта, претежно са смоницама.
Мањи западни део територије представљен је издигнутим ниским побрђем Темнића. Ово побрђе засечено је на северном делу клисуром Каленићке реке и природно одвојено од планинског подручја Јухора. Планина Јухор, као и подручје Темнића, представљају остатке старе громадне Родопске планинске масе, палеозојске старости, па су у геолошком саставу највише заступљени кристаласти шкриљци, углавном гнајсеви, амфиболити, пешчари и понегде кварцни песак и бентолити. Зато су и облици рељефа са оваквим геолошким саставом мање разуђени. У вишим деловима терени су заобљених врхова и стрмијих страна, а у нижим деловима претежно заталасани и малих нагиба. Отуда је и побрђе Темнића благо рашчлањено плитким долинама речица и потока, а између њих се извијају косе и превоји, па у целини подручје има облик ниске дисециране површи која је нагнута од севера ка југу и постепено прелази у ниже Темнићко поље. Ова површ представља и крајњи југоисточни обод Шумадије.
На северозападу, од клисуре Каленићке реке, и на северу општине терен се, прво постепено, па онда стрмије издиже у планинско подручје Јухора. Захвата његове јужне и југозападне делове до темена планинског била (кота 734 -{m}-), па затим узани појас планинског била до највишег врха планине — Велики ветрен (775 -{m}-). Пошто су ово главни и доминантни положаји овог планинског венца, са њега се отварају и најбољи видиковци ове планине, у односу на окружење.
На заравнима и удолинама темнићке површи, под утицајем подлоге, хидролошких и климатских фактора формирана су доста плодна земљишта, углавном, типа гајњача, веома погодна за пољопривредне културе. Међутим, на планинском подручју Јухора, због стрмијих страна и јачег спирања,
Заступљена су осиромашена и плитка скелетоидна земљишта, углавном под шумским биљним покривачем.
Разлике у рељефу и саставу земљишта највише су утицале на одлике вегетације, а густина насељености и начини обраде земљишта на степен измењености флоре и деградацију појединих предела. У рељефу су издиференцирана три типа предеоних морфолошких целина. То су: Ниска долинска раван Велике и Западне Мораве, чији је главни део на левој страни Велике Мораве и у доњем току њене притоке Каленићке реке; Простране, заталасане и денивелисане заравни Темнића (који припада ивичном делу Шумадије) до 503 -{m}- надморске висине (изнад Мале Крушевице). Подручје је према југу нагнуто и постепено прелази у Темнићко поље. Ове заравни су на северном делу оивичене Каленићком реком; Северно од Каленићке реке и села Орашје и Избеница уздиже се трећа и најмања брдско планинска целина јужног дела Јухора. Захвата ужи појас издигнутог побрђа, висине изнад 400 -{m}- и стрмије планинске стране Јухора до његовог развршја (кота 734 -{m}-) и највишег врха Велики ветрен (775 -{m}-).
Клима На овим просторима Поморавља и Шумадије влада континентална умерено топла клима, са прелазним утицајима котлинске — топлије и сувље климе, код које су средње јануарске температуре испод -1-{°C}-, а лета топла. У вишим ободним деловима клима је нешто свежија, лета мање топла, у августу и септембру сува, а зиме хладније са негативним просечним јануарским температурама.
С обзиром да у Варварину не постоји метеоролошка станица, за сагледавање климатских елемената на територији општине коришћени су подаци метеоролошких станица у Ћуприји и Крушевцу, тако да они имају улогу оријентационих показатеља, са приближно једнаким вредностима за територије све три општине.
+Средње месечне и средња годишња температура ваздуха (Ћуприја и Крушевац) Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Годишње Ћуприја -0,8 0,8 5,6 11,7 16,8 20,1 22,2 21,4 17,4 11,9 6,6 1,8 11,3 Крушевац -1,0 0,8 5,8 11,5 16,4 20,0 22,0 21,4 17,4 11,7 6,7 1,8 11,2 Из ове табеле види се да се средње јануарске температуре крећу до -1-{°C}-, што је показатељ умерено хладних зима. Средње месечне температуре највише су у јулу и у августу — између 21 и 22-{°C}-, што показује да су лета на овом простору доста топла.
Годишње количине падавина су релативно мале, око 620 -{mm}-. То је одлика читавог Поморавља и југоисточног дела Шумадије, коме припада и територија ове општине. Овде је заступљен континентални плувиометријски режим, са најмање падавина у зимском периоду, односно у фебруару и марту, а највише у мају и јуну (што се види из наредне табеле). Мада је мала годишња количина падавина, њихов месечни распоред је повољан за пољопривреду, јер највише падавина излучи се у пролећним и летњим месецима, односно у периоду најинтензивнијег вегетационог циклуса. +Средња месечна и средња годишња сума падавина (у -{mm}-) Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Годишње Ћуприја 42 35 37 53 83 68 56 47 46 53 48 51 619 Крушевац 41 35 37 54 82 74 59 46 40 56 55 47 626 С обзиром на мале количине укупних падавина у зимском периоду, мале су и снежне падавине. Средња максимална висина снежног покривача износи око 20 -{cm}-, али је његово задржавање мало. Средњи годишњи број дана са снежним покривачем од 10 -{cm}- креће се од 20 до 40 дана, а висине од 30 -{cm}- не задржава се у просеку дуже од 5 дана.
Влажност ваздуха, као и остали климатски елементи, може се пратити посредно преко података са метеоролошких станица Ћуприје и Крушевца, мада су за Варварин, с обзиром на отвореност долине Велике Мораве и положај града, меродавнији климатски подаци за Ћуприју. +Средња месечна и средња годишња влажност ваздуха (у%) Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Годишње Ћуприја 84 83 78 71 69 66 69 72 70 78 78 84 75 Крушевац 88 87 80 72 68 66 66 70 69 76 78 83 75 Као што се из претходне табеле види, средња годишња влажност ваздуха је доста висока и износи 75%, на шта има утицај долинско-котлински положај ових места. Истина, највећа влажност ваздуха је у зимским месецима (83 — 84%), а најмања у летњим (66 — 70%), што је повољно за летњи туризам, јер сувљи ваздух смањује летњу оморину и чини овај простор климатски погоднијим за туристички боравак у овом периоду године.
Облачност је, такође, један од значајнијих климатских елемената, јер утиче на ниво осунчања, количину падавина и колебање температуре. Изражава се у десетинама покривености неба. +Средња месечна и средња годишња облачност Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Годишње Ћуприја 7,1 8,4 7,5 6,2 5,1 4,3 3,9 3,7 3,8 5,7 4,4 6,9 5,6 Крушевац 7,4 8,5 7,9 7,0 7,9 4,5 3,8 4,4 3,8 6,0 7,9 7,1 5,8 Из података изложених у претходној табели види се да је просечна годишња облачност 5,7 десетина, што представља умерену облачност. Међутим, годишњи ток облачности врло је променљив, од високе облачности у зимском периоду (7 — 8,4) до врло мале облачности од јуна до септембра (3,7 — 4,3).
Хидрографија У хидрографској мрежи општине Варварин главни водени токови су Велика Морава, Западна Морава и Каленићка река, која се улива у Велику Мораву у самом граду. Од мањих речних токова Западна Морава прима Вратарску реку у коју се улива Залоговачки поток, а Каленићка река прима Церничку и Избеничку реку. Велика Морава на овом сектору нема притока.
Западна Морава на свом граничном делу од десетак километара, до састава са Јужном Моравом, има одлике равничарске реке ниских обала. +Средњи месечни протицаји Западне и Велике Мораве (m3/s) Станица Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Варварин 234 356 403 440 360 228 129 86 72 111 134 213 Јасика 113 177 193 193 186 105 77 44 38 54 81 103 Велика Морава, као највећа национална река, чини водопривредни, енергетски и рекреативно-туристички потенцијал који се мало користи, а на овом делу тока најмање. Она је већ од састава двеју Морава велика река, ширине корита око 100 -{m}-, брза река променљивог протицаја и доста бујичава, нарочито у периоду великих вода, крајем зиме и у току пролећа.