Предменструални синдром (ПМС) који се често назива и промена расположења код жена пре менструације, је група симптома и знакова који се периодично јављају у виду главобоље, несанице, депресије, непријатних сензација у срцу, губитка даха, повишена телесне температуре непосредно пре менструације са њеним почетком, од опадања, до потпуног повлачења.Management of premenstrual syndrome; Royal College of Obstetricians and Gynaecologists (December 2007) Према томе ПМС представља сложен скуп атрибута који се могу јавити у већине жена на крају менструалног циклуса (значи неколико дана пре менструације).Татарчук Т. Ф., Сольский Я. П. Эндокринная гинекология. — Киев: Заповгг, 2003. — С. 111—146. — 300 с. — . На основу статистичких података, од њега пати 50—80% жена, углавном у репродуктивном добу (од 20 до 40 година старости). Много мање је изражен код девојчица у време прве менструације, а ређе се јавља код жена у пременопаузи..

Епидемиологија Учесталост предменструалног синдрома у потпуности зависи од старости жене и креће се, на глобалном нивоу, од 25% до 90%. Мада су описани и случајеви када је пременструални синдром примећен код дјевојчица одмах након прве менструације.Кулаков В. И. Клинические рекомендации. Акушерство и гинекология. Выпуск 2. — Москва: ГЭОТАР-Медиа, 2008. — С. 368—377. — 543 с. — 3000 экз. Старосна дистрибуција ПМС У доби од 19 до 29 година, ПМС се јавља код 20% жена, У доби од 30 до 39 година синдром се јавља код сваке друге жене.  Након 40 година старости ПМС достиже учесталост од 55%.

500px|мини|центар|Клиничке форме ПМС у различитим старосним периодима жена

Фактори ризика Улога у испољавању симптома могу да потенцирају следећи фактори ризика: Циклични покретачи, попут порођаја и абортуса, нервни и стресогени поремећаји, и инфективне болести.  Емоционална лабилност и/или интелектуално напрезање Повишена телесна маса Трауматски стресни догађај Хроничне болести — које код жена са оштећеним кардиоваскуларним и/или централним нервним системом , гастроинтестиналним тракомт, што се може се посматрати кроз нарушен циклус овулације који је карактеристичан за кретање јајне ћелија од јајника до телесне шупљине, или ановулациони циклус у коме нема стварања јајне ћелије.Ед. проф. Прилепскои ВН Полицлиниц гинецологи. - Москва: МЕДпресс -информ, 2005. - П. 302-325—640 сек. -. .Серов ВН, Прилепскаа ВН, Овсанникова ТВ Гинеколошка ендокринологиа. - Москва: МЕДпресс-Информ, 2004. - П. 209-235—528 сек.Савельева Г. М., Бреусенко В. Г. Гинекологиа. - Москва: ГЕОТАР-Медиа, 2004. - П. 83-87—480 сек. - 10 000 примерака. -. .Ед. Кулаков VI, Савелиева Г. М., Манукхина ИБ Гинекологија. Национално руководство. - Москва: ГЕОТАР-Медиа, 2009. - П. 326-328—1088 с. -. .

Етиопатогенеза Иако је етиологија и даље неизвесна, она се врти око месечног циклуса који се одиграва у јајницима (оваријални циклус) на шта упућује одсуством ПМС пре пубертета, током трудноће и након менопаузе.

Бројне студије, до данас, које су покушале да идентификују тачне узроке предменструалног синдрома, у томе нису успеле и резултовале су бројним теоријама о пореклу ПМС, међу којима су најзначајније: Теорија „тровање водом” По овој теорији ПМС настаје као реакција на нарушен метаболизмом воде и соли, што има за полседицу задржавање течности у телу жене. Гомилање течности узроковано је неуроендокриним поремећајима, на пример, променом у „ренин—ангиотензин—алдостерон систему”. Наиме повећано лучење адренокортикотропог хормона у хипофизи је под утицајем стреса, а високи ниво хормона серотонина и ангиотензин II утиче на повећано стварање алдостерона. Ангиотензиноген, се заузврат, лучи у јетри под утицајем естрогена, док је ренин ензим који конвертује ангиотензиноген у ангиотензин.Радзинский В. Е. Руководство к практическим занятиям по гинекологии. — Москва: Медицинское информационное агентство, — С. 142—149. — 520 с. — 3500 экз. Теорија алергијске реакција За коју се сматра да је изазвана појачаном осетљивошћу на ендогени прогестерон. То је могуће доказати уз помоћ позитивног интрадермалног теста са сексуалним стероидним хормонима у лутеалној фази менструалног циклуса.Татарчук Т. Ф., Сольский Я. П. Эндокринная гинекология. — Киев: Заповгг, — С. 111—146. — 300 с. Теорија психосоматског поремећаја Хормонална теорија.

До сада је ова теорија прихваћена као најкомплетније тумачење, према коме се сматра да су симптоме ПМС изазвани флуктуацијом нивоа сексуалних хормона у другој фази менструалног циклуса. Ова теорија произашла је из чињенице да је за нормално и складно функционисање женског тела, неопходна равнотежа сексуалних хормона јер: Естрогени — регулишу физичко и ментално здравље, побољшавају пажњу, креативност, брзину асимилације информација, способност учења. Прогестерон — који у вишку има седативни ефекат, и може довести до појаве депресивних симптома у другој фази менструалног циклуса. Андроген — који утиче на либидо, повећава енергију и радни капацитет.

Током друге фазе менструалног циклуса, хормонски статус жене се мења, и зато према овој теорији настаје ПМС због „неадекватног" одговора организма, и дела мозга (одговораног за емоције и понашање) на цикличне хормонске промене које су често наследне.

500px|мини|центар|Могући путеви метаболизма прогестерона у централном нервном систему

Тренутно су две теорије доминантне и изгледају међусобно повезане. Прва теорија сугерише да су неке жене осетљивије на прогестерон и прогестоген, будући да су серумске концентрације естрогеног и прогестерона исте код оних са ПМС-ом, или без њега. Друга теорија имплицира неуротрансмитере, серотонин и ц-аминобутерну киселину (ГАБА), као главне механизме. На то указује чињеница да се серотонински рецептори одазивају на дејство естроген и прогестерон, а селективно реагују на серотонин што доказује смањење симптома ПМС-а. ГАБА нивои се модулишу путем метаболита прогестерона, алопрогнанолона, што код код жена са ПМС смањује ниво алопрегналона.

Клиничка слика Према клиничким резултатима добијеним на основу истраживачких студије, међу којима је и она публикованим у Британском медицинском журналу, 95% жена има понеки симптом, а 5% њих пати од више симптома. Већина жена жали се на ове симптоме: Осећање безнадежности, кривице, беса, анксиозности, необјашњиви плач, привремена недруштвеност, избегавање познанства и одбијање позива, отежана концентрација, осећај замора, напад глади, главобоља, надимање и поремећај столице, напетост и/или бол у дојкама. бол у мишићима и болови у зглобовима, повећан број мокрења, палпитације, поремећај срчаног ритма и/или крвног притиска, промене сексуалног понашања, губитак жеље и недостатак интереса за секс.

Неке пацијенткиње се жале и на проблеме са равнотежом и депресивне су, али само недељу дана месечно, после овулације.

Дијагноза Не постоји посебан тест који одређује предменструални синдром, па се зато у дијагностици користе следеће методе: Детаљна анамнеза и историја болести Свеукупни физикални преглед Физички тестови Психијатријска процена (у неким случајевима) Присуство увећане вредности ли и дефицит минерала Тест крви (ради елиминације других болести).

Терапија Главни циљ лечења предменструалног синдрома је нормализација функција једног од можданих региона - хипоталамуса, као и елиминација пратећих женских болести, инфекција и токсикозе.

Будући да узроци болести нису у потпуности схваћени, лечење ПМС заснива се на ублажавању симптома: фармакотерапија и хигијенско-дијететски начин живота.Малевицх КИ, Русакевицх ПС Лечење и рехабилитација са гинеколошким обољењима. - Минск: Висшаа школа, 1994—368 с. - П. 74-77—100 000 примерака. -. . Медикаментна терапија 250px|мини|Уместо антидепресивима саветује се хормонална терапија контрацептивима 250px|мини|Уместо антидепресивима саветује се терапија разговором, биофидбек терапија. Од медикамената уз анксиозност, несаницу и друге психолошке симптоме, лекар може да преписује антидепресиве, а за појаву отока или других знакова задржавања течности и диуретике, које треба почети узимати 5-7 дана пре почетка менструације.

Највећи број жена за ублажавање ПМС користи антидепресиве. Међутим терапија антидепресивима често има и нежељена дејства и ризична је тако да би је требало пажљиво примењивати само у тежим случајевима. Ниске дозе антидепресива које се узимају само у тим данима, када жена може испољити агресивност, не могу да изазову зависност, а могу да отклоне нежељене симптоме.

У неким случајевима, гинеколог може прописати прогестерон и друге хормоне, на пример контрацептивна средства.

Хигијенско-дијететски режим живота У смерницама се препоручује да лекари прво дају савете пацијенткињама да се баве рекреацијом и да држе дијету – пију напитке без кофеина, једу храну богату угљеним хидратима и уносе у организам што мање шећера. На тај начин ће смањити стрес пре прописивања антидепресива.

Поједини лекари такође тврде да витамин Бе 6 (у дневној дози од 50 до 100 милиграма) добро делује против симптома депресије у ПМС.

Уместо антидепресивима такође се саветује и терапија разговором, биофидбек терапија.

Многе жене кажу да су им помогле акупунктура и рефлексологија и да, упркос томе што су научни докази слаби, оне више не пате од ПМС.

Последице ПМС може да „уништи” живот, и „урнише” жени каријеру јер током ових дана она није у стању да се концентрише на послу, а може и да доведе до разлаза у вези са другим особама. Има и случајева у којима је ПМС узрочник насиља или неприлагођеног понашања, па су многе жене пронашле начин како да себи, али и околини олакшају живот током тих дана. Ево примера Лауре Бинс из Енглеске која три дана месечно не одлази у канцеларију, већ посао обавља код куће: Види још Менструални циклус Синдром превремене менопаузе

Референце

Литература

. . . Epub 2011 Dec 5. . . Epub 2012 Jan 26. Riley TL; Premenstrual syndrome as a legal defense], 9 Hamline Law Review, 193 (1986)

Спољашње везе

Predmenstrualni sindrom — Psihološko savetovalište „Reč po reč”

Категорија:Гинекологија