Невенка Тадић (рођ. Кићановић, Бијељина, 1926 — Београд, 25. септембар 2023) била је српски неуропсихијатар, дечији психијатар и психотерапеут. Тадићева је била једна од водећих едукаторки у области психоаналитичке психотерапије у Србији. Написала је први уџбеник из области психопатологије деце и младих и низ књига из области психоаналитичке психотерапије.Wayback Machine
Биографија
Младост
Невенка Тадић је рођена као Невенка Кићановић. Њена мајка Милица Коњевић је дошла из Лике у Бијељину са 16 година, тамо се удала и родила сина и двије кћерке. Невенкин отац Страхиња Кићановић био је богати трговац и земљопосједник из села Бродац код Бијељине, а пореклом је из Херцеговине. Деда по оцу је за време Првог светског рата био интерниран у Арад, а отац је ухапшен 1941. године од стране муслиманске милиције и предат усташама у Бијељини, одакле је одведен у Јадовно и убијен. У истом логору је убијен и њен стриц.
Професионална каријера Невенка је дипломирала на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Неуропсихијатрију је специјализирала у Сарајеву, гдје је радила од 1954. до 1962. године. Послије тога одлази у Београд и ради у Институту за ментално здравље до пензије. Аутор је бројних књига и чланака углавном везаних за психоанализу дјеце.
Почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од иницијатора сарадње Удружења са Институтом за европске студије и САНУ.
Лични живот Невенка Тадић била је удата за српског филозофа Љубомира Тадића (умро 31. децембра 2013. године) са којим има двоје дјеце, кћерку Вјеру и сина Бориса, обоје су психолози. Борис Тадић је био предсједник Републике Србије.
Невенка Тадић је живјела у Београду.
Архива академика Љубомира Тадића Захваљујући њеном залагању „Адлигат” је спасао више од милион књига, које су већим делом поклањане библиотекама широм Србије и Балкана.
Невенка је у неколико наврата Удружењу „Адлигат” поклањала књиге из своје личне библиотеке, као и библиотеке свог покојног супруга, академика Љубомира Тадића. Осим тога, Удружењу је поклонила и део његове архиве, фотографије из породичних албума од историјског значаја, али и личне предмете супруга, попут наочара и оловки.
Референце
Литература
Спасенија Ћеранић "Допринос Срба из Босне развоју психоаналитичке праксе" Универзитет у Источном Сарајеву, 2009.
Категорија:Рођени 1926. Категорија:Умрли 2023. Категорија:Српски психијатри Категорија:Бијељинци Категорија:Оснивачи и чланови Адлигата Категорија:Студенти Медицинског факултета Универзитета у Београду