Драгослав Макс Јанковић (Јесенице, 27. април 1932 — Београд, 11. август 1988) био је глумац, пантомимичар и педагог, пионир из области пантомиме који је свој радни век посветио сценском покрету.

Биографија Рођен је 27. априла 1932. године у Јесеници, данашња Словенија. Основну школу учио је у Јесеницама, Смедереву, Суботици и Новом Саду, а гимназију је завршио 1952. године у Вршцу, где је направио прве глумачке кораке као глумац аматер. Студирао је глуму на Позоришној академији у Београду, у периоду од 1952. до 1956. године, после чега је добио први ангажман у Народном позоришту у Мостару, где је играо до 1961. године.

Као стипендиста француске владе отишао је 1960. године у Париз на усавршавање пантомиме. Прво је похађао пантомиму код Етјена Декруа и Марсела Марсоа, а касније и школу -{Ecole Lecoq – Mime Education du Comedien}- коју завршава 1961. године. По повратку из Француске добио је ангажман у Српском народном позоришту у Новом саду, где је остао до 1973. године, где је остварио тридесетак мањих, углавном епизодних улога. Његов највреднији допринос театру је из области пантомиме и сценског покрета. У Новом Саду бавио се педагошким радом у Драмском студију Српског народног позоришта, у којем је предавао сценски покрет од 1964/1965. до 1969/1970. године.

Затим је отишао на Академију уметности у Београду, где је предавао сценске кретње. Једно време је играо и на београдским сценама, али се убрзо посветио само педагошком раду. Међутим, уметничку активност наставио је као аутор сценског покрета у многим представама у југослованским театрима, као и тв-емисијама.

Неколико пута се окушао и као редитељ („Флора господина Флоријана”, „Кревет за три особе”), а био је помоћник редитеља у: „Просјачкој опери”, „Недељи у Њујорку”, „Госпођи Бовари”, „Великом Маку” и у опери „Хајде да стварамо оперу”. По једну улогу имао је у опери „Слепи миш” и балету „-{E = mc²}-”. Запажене резултате је постигао у раду са аматерима Атељеа младих у Панчеву.

Добитник је Награде за сценске кретње 1979. године на Сусрету професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић”.

Умро је у Београду 11. августа 1988. године.

Литература

Новосадски глумац Драгослав Јанковић не може без пантомиме, Политика експрес, 10. 10. 1967. Доцент, Дневник, 20. 10. 1970. М. Мирковић, Не газите траву, Политика експрес, 3. 3. 1971. Ж. Јовановић, Наш критичар је видео: Човек у кавезу, Вечерње новости, 14. 6. 1971. Д. Николић, Јубиларне представе у Драми СНП-а, Позориште, Н. Сад, 1974, бр. 6, с. 8. П. Волк; Београдско глумиште, Београд 2001, с. 728-729.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1932. Категорија:Умрли 1988. Категорија:Срби у Словенији Категорија:Српски глумци Категорија:Пантомимичари