Korporativni kapitalizam je termin koji se koristi u društvenim naukama i ekonomiji da opiše kapitalističko tržište koje karakteriše dominacija hijerarhijskih, birokratskih organizacija.
Veliki deo ekonomije Sjedinjenih Američkih Država i njenog tržišta rada je pod korporativnom kontrolom. from the U.S. Census Bureau U razvijenom svetu, korporacije dominiraju na tržištu, obuhvatajući 50% ili više svih preduzeća. Preduzeća koja nisu korporacije sadrže istu birokratsku strukturu kao i korporacije, ali obično postoji jedan vlasnik ili grupa vlasnika koji su mogu da odu pod stečaj ili da krivično odgovaraju. Korporacije imaju ograničenu odgovornost i manje su regulisane i snose manju odgovornost u odnosu na inokosna preduzeća.
Korporacije se obično nazivaju javnim entitetima ili entitetima sa kojima se trguje javno kada se delovi njihovog poslovanja mogu kupiti u obliku akcija na berzi. Na ovaj način prikuplja se kapital za dalja ulaganja (od strane) korporacije. Akcionari imenuju rukovodioce korporacije koji upravljaju korporacijom putem hijerarhijskog lanca moći, pri čemu se najveći broj odluka investitora donosi na vrhu i utiče na one koji su ispod bez njih.
Korporativni kapitalizam se kritikuje zbog količine moći i uticaja koje korporacije i velike interesne grupe imaju na državnu politiku, uključujući politiku regulatornih agencija i uticajne političke kampanje. Mnogi sociolozi kritikuju korporacije zbog toga što ne rade u interesu naroda, kao i da one ne poštuju principe demokratije, koja podrazumeva ravnopravne odnose između pojedinaca u društvu.Bakan, Joel (writer) The Corporation (2003) (Documentary)
Kritike Tomas Džeferson, jedan od osnivača demokratskog sistema Sjedinjenih Država, rekao je: ,,Nadam se da če nas ovaj primer upozoriti i da ćemo potom saseći u korenu aristokratiju naših pokroviteljskih korporacija koje se već usuđuju da izazovu našu vladu na odmeravanje snage i da prkose zakonima svoje zemlje“.Frenklin D. Ruzvelt, 29. aprila 1938, poručuje Kongresu, upozorava da rast privatne moći može dovesti do fašizma:
Dvajt D. Ajzenhauer je kritikovao pojam povezanosti korporativne moći i defakto fašizma, ali je ipak skrenuo pažnju na ,,konjukciju ogromnog vojnog establišmenta i velike industrije oružja“ u svom poslednjem obraćanju naciji 1961. godine i naglasio ,,potrebu za održavanjem ravnoteže u nacionalnim programima i među njima – ravnoteže privatne i javne ekonomije, ravnotežu između troškova i prednosti kojima se nadamo“.
Vidi još Korporacija Korporatokratija Neoliberalizam Oligarhija Plutokratija Privatno vlasništvo Javno preduzeće Multinacionalna korporacija
Reference
Dodatna literatura
Spoljašnje veze
Категорија:Капитализам