Бојан Ђокић (Приштина, 12. маја 1983) српски је историчар.

Биографија У Београду је завршио XI гимназију и студије историје на Филозофском факултету. Докторске студије историје уписао је 2015. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, а докторску дисертацију одбранио је 2019. Тема: Српска јавност о међунационалним односима у САП Косово 1981-1989. У периоду од 2007. до 2013. године радио је у више београдских основних школа и гимназија као наставник/професор историје на замени. Од 1. новембра 2013. године до 1. новембра 2017. године радио је у Музеју жртава геноцида у Београду као стручни сарадник. Био је ангажован на пројектима „Злочини на Косову и Метохији у XX и XXI веку“, „Злочини на простору бивше Југославије у XX и XXI веку“ и „Жртве рата 1941 – 1945.“. Истраживао је у Архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском архиву Београда, Дипломатском архиву Министарства иностраних послова Србије, Архиву Музеја жртава геноцида, итд.

Од 2018. ради у Фонду за хуманитарно право као истраживач и аналитичар на пројекту "Косовска књига памћења". Објавио је 33 рада у научним часописима и зборницима радова у земљи и иностранству. Учествовао је на 17 научних конференција у земљи и иностранству. Аутор је једне изложбе са рецензијом. Област интересовања: живот и дело Митре Митровић, модернизацијски процеси у послератној Југославији, Холокауст, геноцид и злочини на просторима бивше Југославије, право и криминологија, страдање српског и другог мањинског становништва на Косову и Метохији 1941 – 2004. године, људска права, јавност, међуетнички односи на Косову и Метохији, уништавање духовно-културне баштине на Косову и Метохији, култура сећања и меморијализација, методика наставе. Како му је у средишту интересовања мањинско становништво, његов рад фокусиран је на унапређењу жртава и развоју неконфликтног и свеобухватног приступа бављењу последицама Другог светског рата и ратова током 90-их година XX века на простору бивше Југославије као и изградњи бесконфликтног друштва у Републици Србији и региону. Сарађује са бројним удружењима који у средишту интересовања имају жртве и њихова права: Удружење логораша и потомака логора Независне државе Хрватске „Јасеновац“, Удружење „Маутхаузен“, Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, итд.

У последњих неколико година редовно је присуствовао поменима и парастосима који се одржавају за жртве Другог светског рата и ратова током 90-их година XX века: Јасеновац, Доња Градина, Сисак, гробље Мирогој, Јастребарско, Крагујевац, Старо сајмиште, Јајинци, итд. Учесник је бројних трибина, јавних часова и промоција књига о жртвама Другог светског рата и ратова током деведесетих година XX века на просторима бивше Југославије, а у јавности је присутан и објављивањем текстова у новинама и интернет порталима. Говори енглески, служи се руским.

Стипендије

Био је постдокторски стипендиста Међународног института за истраживање Холокауста, Yad Vashem, у Јерусалиму. https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/izmanipulisani-ste-na-najbedniji-nacin-otvoreno-pismo-izraelskom-istoricaru-efraimu-zurofu/, Danas, 20. 01. 2025. г. Приступљено 21. 01. 2026.

Награде и признања За посебно квалитетан научно-истраживачки рад из области виктимологије, а који је фокусиран на жртве Холокауста и ратова из 90-их година XX века у Југославији, добитник је награде Виктимолошког друштва Србије за 2017. годину.Bojan Djokic - Academia.edu

Виктимолошко друштво Србије доделило му је 2024. године награду под називом „Трећи пут“, јер је својим научно-истраживачким и активистичким радом дао значајан допринос борби за унапређење права жртава, култури сећања и развоју свеобухватног приступа бављењу последицама Другог светског рата и оружаних сукоба током последње деценије 20. века на простору бивше Југославије. У свом раду посебну пажњу скреће на проблем несталих лица током оружаних сукоба у бившој Југославији, посебно на Косову и Метохији, значај подршке породицама страдалих и изградњу мира у Републици Србији. https://vds.rs/nagrade-vds/, Viktimološko društvo Srbije, Nagrada „Treći put“ dodeljena je dr Bojanu Đokiću, 2024. г. Приступљено 21. 01. 2026.

Иницијативе

• Јавно је 2020. године упутио иницијативу да се у Републици Србији установи Национални дан принудно несталих лица. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/suocavanje/ustanoviti-dan-nestalih-u-srbiji/, Danas, 05. 06. 2020. г. Приступљено 25. 01. 2026.

• На његову иницијативу, Скупштина града Београда је 2021. године донела одлуку да се дотадашња Лесковачка улица у Лазаревцу преименује у Улицу Саше Иванковића. Саша Иванковић је био припадник Војске Југославије из Лазаревца који је нестао 16. априла 1999. године током битке на Кошарама, а његови посмртни остаци још нису пронађени. Његова иницијатива је имала два кључна циља:

1. Очување сећања: трајно обележавање жртве младог војника који је настрадао у борбама на Косову и Метохији;

2. Скретање пажње на нестале особе: указивање на проблем несталих лица, чиме се др Ђокић бави и кроз свој шири научни рад. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/nestali-vojnik-sa-kosara-dobio-ulicu-u-lazarevcu/, Danas, 17. 06. 2021. г. Приступљено 25. 01. 2026.

Референце

Категорија:Рођени 1983. Категорија:Приштевци Категорија:Српски историчари Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду