Primena insulinske pumpe kod trudnica sa tipom 1 šećerne bolesti predstavlja jedanu od savremenih metoda u lečenju trudnica koja značajno poboljšava sve parametre glikoregulacije, smanjuje potrebe za insulinom i pokazuje značajnu korelaciju između: mase ploda na rođenju, nivoa triglicerida, broja trudnoća i nivoa holesterola pre plasiranja insulinske pumpe.Walkinshow SA. Pregnancy in woman with pre-existing diabetes: management issues. −15.

Kako je prema St. Vincent deklaraciji, donetoj 1989. godine, između ostalog zauzet stav da ...ishod trudnoće kod žena sa dijabetesom treba da bude približan ishodu trudnoće kod ženakoje od njega ne boluju,Diabetes care and research in Europe: the Saint Vincent declaration. ....uvođenje insulinskih pumpi (skračeno SCII) u terapiju značajno je doprinelo realizavciji cilja zadatog u navedenoj deklaraciji.

Epidemiologija Šećerna bolest predstavlja značajan uzrok perinatalnog morbiditeta i mortaliteta Tip 1 dijabetesa, i komplikuje jednu od 300 trudnoća: Tokom. poslednjih 20 godina njegova incidencija je kod žena u generativnom periodu porasla za 50−70%.

Dokaz da se poboljšanjem glikoregulacije smanjuje mortalitet i morbiditet novorođenčadi pružila je i dobro poznata Studija kontrole dijabetesa i njegovih komplikacija () u kojoj je prevalencija kongenitalnih malformacija iznosila 4,7%, za razliku od opšte populacije žena sa dijabetesom gde je prevalencija oko 10%.. Velike kongenitalne malformacije su glavni uzrok perinatalnog mortaliteta i u trudnoći komplikovanoj dijabetesom se nalaze kod 6−12% novorođenčadi, dok se u opštoj populaciji javljaju kod 3% trudnoća. Fetalne malformacije i malformacije koje zahvataju više od jednog sistema organa su šest puta češće kod dece žena sa dijabetesom.

Mnogi autori istraživanja đećerne bolesti pokazali su da ukoliko je vrednost HbAlc ispod 8,5%, mogućnost za pojavu malformacija iznosi 3,4%, a ukoliko vrednost HbA1c prelazi 9,5% ova mogućnost raste na oko 22%..Bernasko J. . Etiopatogeneza šećerne bolesti u trudnoći Mehanizmi kojima šećerna bolest dovodi do fetalnih anomalija i vaskularnih komplikacija kod majke (npr eklampsija) nisu dovoljno poznati. Kliničke manifestacije dijabetesa kod ploda mogu biti posledica: fetalne hiperglikemije, hiperlipidemije, hiperinsulinemije i disfunkcije endotela placente. Suboptimalne kontrola glikemije pre koncepcije i u prvim nedeljama trudnoće pokazale su udruženost sa većom učestalošću kongenitalnih malformacija i spontanim pobačajima Smatra se da je nezadovoljavajuća glikoregulacija u fazi organogeneze (period od pete do osme nedelje posle poslednje menstruacije) glavni etiološki faktor za nastanak fetalnih malformacija.

Makrozomija je jedan od najčešćih neželjenih ishoda udruženih sa dijebetesom i trudnoćom i nalazi se kod 35– 70% novorođenčadi majki sa dijabetesom. Ekscesivan rast fetusa se odigrava rano u trudnoći i smatra se da stroga kontrola glikemije posle ovog perioda nema uticaja na težinu ploda na rođenju. Merenjem obima trbuha ploda u 18. nedelji može se otkriti da li će fetus biti makrozomičan..Kyne-Grzebalski D, Wood L, Marshall SM, Taylor R. ..

Terapija insulinskom pumpom (CSII) Radi smanjenja učestalosti kako malformacija ploda, tako i spontanih pobačaja insistira se na optimalnoj glikoregulaciji pre koncepcije i u ranom postkoncepcijskom periodu. Poslednjih godina se poseban značaj pridaje postprandijalnim skokovima glikemije, pri čemu se neki autori opredeljuju za kontrolu glikemije jedan, a drugi dva sata posle obroka.Huddleston JF, Cramer MK, Vroon DH. A rationale for omitting two-hour postprandial glucose determinations in gestational diabetes. Am J Obstet Gynecol 1993; 169(2 Pt 1): 257-62.Sivan E, Weisz B, Homko CJ, Reece EA, Schiff E. One or two hours postprandial glucose measurements: are they the same? .

Američka dijabetološka asocijacija (ADA) preporučuje da glikemija jedan sat posle obroka bude niža od 6,6 mmol/l, dok druge grupe preporučuju da glikemija jedan sat posle obroka treba da bude niža od 7,7 mmol/l, a dva sata posle obroka niža od 6,6 mmol/l.American Diabetes Association. Gestational diabetes mellitus. Diabetes Care 2003; 26 Suppl 1: S103–5.

Sistemom kontinuiranog praćenja nivoa glikoze u supkutanom intesticijskom tkivu () dokazano je da najviša vrednost glikemije posle jela varirala od bolesnice do bolesnice i da se u ispitivanoj grupi javila oko 90. minuta, da je maksimum vrednosti glikemije bio u isto vreme posle doručka, ručka i večere, dok se hipoglikemija javljala oko 160 minuta posle obroka.Ben-Haroush A, Yogev Y, Chen R, Rosenn B, Hod M, Langer O. .

Dostupnost novih vrsta insulina, prenosnih insulinskih pumpi, kao i mogućnost učestale kontrole vrednosti glikemije doveli su do revolucionarnih pomaka u vođenju trudnoća komplikovanih šećernom bolešcu.

Održavanje vrednosti glikemije majke unutar fizioloških vrednosti je važan cilj u vođenju trudnoće komplikovane šećernom bolešću. Za dostizanje ovog cilja većina lekara kliničara koristi često određivanje vrednosti glikemije iz kapilarne krvi, individualno prilagođenu dijetu i konvencionalnu intenziviranu insulinsku terapiju.

Kontinuirana supkutana infuzija insulina, odnosno terapija samonosećom insulinskom pumpom, koristi se kao alternativa konvencionalnoj intenziviranoj terapiji više od 20 godina. Samonoseća pumpa ubacuje brzodelujući insulin na način koji oponaša fiziološku sekreciju insulina, pri čemu se bazalna infuzija insulina kombinuje sa bolusima koji se daju pred obroke.

Mogući rizici u SCII Hipoglikemija Postizanja striktne kontrole glikemije u trudnoći povećava rizik za nastajanje ozbiljnih hipoglikemija. Zato je neohodna individualziacija insulinske terapije, — preporučuje da glikemija preprandijalno bude u rasponu od 5,5 do 6,5 mmol/l.

Treba uzeti u obzir da u prvom trimestru posle kratkotrajnog povećanja potreba za insulinom na njegovom kraju dolazi do pada potrebe za oko 10%, što doprinosi čestoj pojavi ozbiljnih hipoglikemija krajem tog perioda.

Štetni uticaj hiperglikemije na tok i ishod trudnoće nedvosmisleno je dokazan, teratogeni uticaj hipoglikemije proučavani je na životinjskim modelima, ali jasna veza nije nađena. Ketoacidoza Za razliku od ranijih studija, gde je ketoacidoza bila češće komplikacija, sa razvojem novih insulinskih pumpi sa sistemom alarma, uz adekvatnan odabir i edukaciju bolesnika od strane lekara koji poseduje iskustvo u radu sa pumpama, mogućnost za razvoj ketoacidoze kod bolesnika na terapiji pumpom je istovetna kao i kod onih na konvencionalnoj intenziviranoj insulinskoj terapiji. U studiji koju je sproveo Klinički centar Srbije, Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma,

Prognoza Dobra prekoncepcijska glikoregulacija je značajan prognostički faktor ishoda i kvaliteta trudnoće. Značajno poboljšanje parametara glikoregulacije terapijom u CSII režimu doprinosi zadovoljavajućem ishodu i kvalitetu trudnoća.Svetlana Zorić, Dragan Micić, Aleksandra Kendereški, Mirjana Šumarac-Dumanović, Goran Cvijović, Danica Pejković, Miloš Cvetković, Aleksandar Ljubić, Jelena Dukanac-Stamenković, Primena kontinuirane supkutane infuzije insulina samonosećom insulinskom pumpom kod trudnica sa tipom 1 dijabetesa,

Reference

Категорија:Ендокрине болести Категорија:Трудноћа Категорија:Минимално инвазивне терапијске методе