Здравље младих представља истовремено, физички капацитет младих (способност, спремност, виталност); психолошко функционисање (позитивна очекивања од будућности, способност учења, самопоштовање); социјалне везе (пријатељи, сексуални живот, избор партнера); околинске потенцијале (могућности да се стекну нове информације и вештине, могућности за активности у слободном времену и слично) и здраво понашање или стил живота.Група аутора, Приручник , Министарство просвете и спорта Републике Србије,

Младост се сматра, глобално посматрано, периодом оптималног здравља и највећих биолошких могућности, са ниским стопама морталитета и морбидитетом у коме преовладавају пролазна акутна стања, а стопе хроничних обољења су ниске. Младост је такође период кад постоји субјективно осећање доброг здравља и добробити, што потврђује и највећи број студијау којима млади процењују своје здравље.

Здравље и здравствено понашање младих У склопу разматрања здравља младих, здравствено понашање представљаја област која је тесно повезано са здрављам, било појединачно или у међусобној повезаности. Изучавање ове области последњих година окупира значајну пажњу стручњака како у низу медицинских дисциплина, тако исто и социолога, психолога, педагога, правника и других.

Здравствено или здраво понашање које се сматра непосредно повезаним са здрављем дефинисано је као

Генерално гледано, бројна истраживања показују да је здравље (односно морбидитет и морталитет) код младих директно у функцији здравственог понашања било да је оно здраво – односно да доприноси очувању и унапређењу здравља било да је ризично, односно оно које угрожава здравље.

Највећи део садашњих претњи по здравље младих потиче из социјалних, околинских и бихевиоралних фактора и ту појаву неки називају „социјалним морбидитетом”, у оквиру кога су најзначајнији доприносећи фактори тог морбидитета; широк дијапазон ризичног понашања (наркоманија, насиље, самоубиство, ризично сексуално понашање и друго).

У студији СЗО „Здравље и здравствено понашање младих” највећи број младих процењује своје здравље као добро или одлично. Најздравије се осећају млади у Шведској (98%), а најмање здраво у Руској федерацији (81,2%).

Студија, спроведена у Србији по методологији студије СЗО, на узорку београдских средњошколаца нашла је да се 95,7% младих осећају веома здраво, док је на „сателит истраживању” међу средњошколцима и студентима у Србији тај проценат нешто мањи и износи 91,8%. Осећање среће, као део здравља и опште добробити показују Средњошколци Београда у 83,1% случајева, а а на узорку средњошколаца и студената тај проценат је нешто ножи и износи 70,3%.

Понашање узимања ризика Крајем осамдесетих година 20. века, термин „ризично понашање” бива замењен новим термином „понашањем узимања ризика”, при чему концепт самог ризика, као шансе, вероватноће за оштећење здравља и друге губитке, остаје непромењен. Понашање узимања ризика младих дефинише се као Најчешћи облици понашања узимања ризика Најчешћи облици понашања узимања ризика који се везују за младе су: Злоупотреба пушења дувана Физичка неактивност Неадекватна исхрана Употреба алкохола и дроге Понашање које резултује повређивањем — било у намерном повређивању (насиље, самоубиство, убиство) било у ненамерном (несреће, посебно саобраћајне). Понашање узимања ризика у сексуалним односима — најчешће резултује нежељеним трудноћама и абортусима, као и у полно преносивим болестима, а са појавом ХИВ инфекције оно резултира у појави АИДС-а и смрти.

Свако од ових понашања појединачно представља значајну претњу по здравље а поред тога стручњаци упозоравају да се код младих ретко јавља један облик таквог понашања, већ најчешће постоји тенденција њиховог груписања и тиме стварања веће вероватноће за оштећења здравља. Репродуктивно и сексуално здравље младих Пол Пол (енгл - sex) је појам који се односи на физиолошке особине које особу одређују као мушку или женску: тип полних органа (пенис, тестиси, вагина, материца, дојке...), тип преовлађујућих хормона (естроген, тестостерон), способност производње сперме односно јајашца, способност рађања и дојења. Термин пол се употребљава када се има у виду биолошки и генетски аспект неке особе., а термин род када се мисли на социо-културални аспект и очекиване улоге жена и мушкараца у једном друштву. Због тога, када се говори о роду садржај тог појма може да варира од културе до културе. Род Род (енгл- gender) је појам који се односи на широку област идеја и очекивања (норми) који се тичу мушкарца и жене, или идеје о „типично” женственим односно мужевним карактеристикама и способностима, као и очекивања о томе како жене и мушкарци треба да се понашају у различитим ситуацијама. Ове идеје и очекивања су научене, односно стечене у породици, од пријатеља, идејних вођа, у верским и културним институцијама, школама, на радном месту, под утицајем медија. Оне се одражавају и утичу на различите улоге, социјални статус, економску и политичку моћ жена и мушкараца у друштву.

Термин род се употребљава када се имају у виду социо-културални аспект и очекиване улоге жена и мушкараца у једном друштву. Због тога, када се говори о роду садржај тог појма може да варира од културе до културе. Дефиниција појмове који се тичу полности Полнос КарактеристикеХетеросексуалност Полна оријентација у којој особу физички привлаче особе супротног пола. Хомосексуалност Полна оријентација у којој особу физички привлаче особе истог пола. Бисексуалност Полна оријентација у којој особу физички привлаче особе оба пола. Трансвестизам Особа се облачи и понаша као припадник супротног рода. И хетеросексуалци и хомосексуалци могу да се понашају на овај начин. То може да буде само пролазна фаза, али и стални образац у полном понашању. Транссексуалност Особа жели да промени (или је већ променила) свој биолошки пол јер постоји неподударност између њених/његових телесних полних карактеристика (са којима се родила) и њене/његове полне идентификације. Полна оријентација варира. Трансродност Особа која живи у складу са родом који је супротан њеном анатомском полу (или мушкарац који живи као жена, али задржава пенис и сексуално функционисање). Полна оријентација варира. Пубертет Пубертет (лат—pubertas – полно сазревање) обухвата процесе биолошког, односно полног сазревања детета до способности да се оствари репродуктивна функција. У пубертету је полно сазревање условљено развојем полних жлезда – јајника код девојчица и тестиса код дечака – који започињу да луче полне хормоне.

Под утицајем полних хормона долази до развоја и сазревања унутрашњих и спољашњих полних органа, као и до појаве секундарних полних одлика, односно пораста дојки, увећања тестиса и пениса, и појаве полне косматости. Пубертет нормално почиње између 8. и 13. године код девојчица, а код дечака између 9. и 14. године живота. Прво матерично крвављење, код девојчица, а код дечака прво избацивање семене течности из пениса, су најзначајнији догађаји у пубертету и знак су да се пубертетски развој и полно сазревање нормално одвијају.

Једна од одлика савремене цивилизације је раније полно сазревање, тако да пубертет код дечака и девојчица почиње у млађим узрастима. Упоредо са све ранијим наступањем пубертета, снижава се и просечан узраст у коме наступа прва менструација код девојчица, односно прво избацивање семене течности код дечака. Тако, прва менструација је у прошлом веку просечно наступала у 17,5 година, а данас је просечан узраст њене појаве између 12. и 13. године.

Адолесценција Адолесценција је период формирања психосексуалног идентитета, али и период сексуалног експериментисања. Због тога сексуална понашања у адолесценцији не морају увек да се поклапају са полном оријентацијом. Како је адолесценција период за који су карактеристичне промене, адолесцентов полни идентитет не мора да постане и трајни полни идентитет једне особе, или хомосексуално понашање или хомосексуалне мисли, фантазије, снови и жеље у пубертету и адолесценцији, могу да буду пролазна фаза у развоју полног идентитета особе. То значи да у младости могу да се смењују хомосексуалне и хетеросексуалне фазе које треба схватити као последицу тражења психосексуалног идентитета. Поремећаји репродуктивног здравља Ризицима за настанак поремећаја репродуктивног здравља нарочито су изложене девојке. Од њих се често очекује и да преузму одговорност за употребу контрацепције или заштиту од инфекција које се преносе полним односом.

Референце

Категорија:Младост Категорија:Здравствена заштита