Др Љубо Михић је био је географ, биолог, историчар, економиста и туризмолог. Рођен је 10.10. 1929. године у селу Банчићи, код Љубиња у Херцеговини, а умро 30.12. 1989. године у Мостару. Објавио је преко 50 научно-стручних радова из области туризма и географије. Народна библиотека у родном му Љубињу носи његово име „Др Љубо Михић.
Биографија Љубо Михић је рођен у селу Банчићи код Љубиња, на југу Херцеговине. Потиче из сиромашне сељачко-радничке породице. Отац Јован био је чувени мајстор каменорезац, а мајка Даринка, рођена Јањић, била је домаћица.
Јуна 1939. године завршио је четири разреда Основне школе на Банчићима. Од септембра 1939, до маја 1941. завршио је два разреда Грађанске школе у Љубињу. Други свјетски рат прекинуо је његово школовање.
Љубо Михић је учествовао у НОР-у као борац од својих 12 година, од октобра 1941. до јуна 1942, и од почетка августа 1943. до краја маја 1945. У Савез комуниста омладине Југославије (СКОЈ) примњен је 26. августа 1943. године, а 20. децембра 1945. бива примљен у Комунистичку партију Југославије (КПЈ).Др Љубо Михић, Бјелашница и Игман, планине 14. зимске олимпијаде, Сарајево,1984.
Послије Другог свјетског рата завршио је 8 разреда гимназије са великом матуром у Сарајеву. Студирао је као редован студент географију, биологију, историју и економију на Филозофском, Природно-математичком и Економском факултету у Сарајеву и Београду. Стручни професорски испит у Сарајеву положио је 15. марта 1962. године.
Као редован студент, заршио је постдипломске студије туризма на Природно-математичком факултету у Београду и 12. јуна 1965. одбранио магистарски рад „Туристички мотиви и објекти у Херцеговини.
На Природно-математичком факултету у Београду, 23. фебруара 1971. године, одбранио је прву докторску дисертацију „Дубровачко приморје, услови и развој туризма.
На Економском факултету у Београду написао је другу докторску дисертацију „Приморски и планински туризам, услови и рентабилност.
Као професор, предавао је географију, биологију, историју, туризам...Као научни радник написао је и објавио преко 100 сепарата у разним часописима.
Као професор предавао је у Гимназији у Дувну, Гимназији код Пирота, Ваздухопловној гимназији „Маршал Тито у Мостару, а предавао је и у Оновној школи у родном Љубињу.Др Љубо Михић, Камен на камену у колони каменој, Љубиње 1974.
Библиографија Др Љубо Михић је објавио преко 50 научно-стручних радова из области туризма и географије. Запаженије књиге су:
Туристички мотиви и објекти у Херцеговини (150 страна) Неум, море, клима и вегетација ( 190 страна) Туристички мотиви и објекти Стоца и околине ( 275 страна) Купари код Дубровника, море, клима, бегетација и њихов утицај на људски организам ( 180 страна) Планине Прењ и Чврсница са Борачким језером- центри за рекреацију ( 448 страна) Камен на камену, у колони каменој ( илустрована збирка пјесама од 160 страна) Љубиње са околином ( 863 страна) Чапљина -центар за рекреацију и културно-историјски споменици ( 265 страна) Херцеговина ( 1000 страна) Дубровачко приморје, услови и развој туризма ( 367 страна) Јахорина- центар за рекреацију ( 238 страна) Бјелашница и Игман, планине 14. зимске олимпијаде ( 286 страна) Ластва код Требиња и Бијела гора у масиву Оријена, центар за рекреацију (341 страна) Козара - природа, човјек, историја ( 940 страна) Банчићи, село стогодишњака – ваздушна бања (333 страна) Биково, бисер природе (228 страна) Јахорина и Требевић- планине 14. зимске олимпијаде (413 страна) Подгора (519 страна) Неретва, Прењ, Чврсница, Чабуља, Вран, Љубуша, Радуша, Макљен, Црвањ ( 974) Битка за рањенике на Неретви ( 629 страна) Сутјеска ( 873 стране) Трескавица, бисер природе'' ( 271 страна)
За све објављене књиге одрекао се хонорара у корист народа тадашње Југославије.Др Љубо Михић, Ластва код Требиња и Бијела гора у масиву Орјена, Ластва, 1976.
Види још Народна библиотека Банчићи Љубиње Други свјетски рат Југославија
Референце
Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 1989. Категорија:Љубињци Категорија:Босанскохерцеговачки биолози Категорија:Босанскохерцеговачки географи Категорија:Босанскохерцеговачки историчари Категорија:Босанскохерцеговачки економисти