мини|320px|десно|Azotni ciklus u sistemu zemljišta i biljki. Jedan potencijalni put: Azot fiksiraju mikrobi u organska jedinjenja, koja se mineralizuju (i.e., procesom amonifikacije) i zatim oksiduju do neorganskih formi (i.e., nitrifikacija) koje asimiliraju biljke (-{NO}-3−). -{NO}-3− isto tako mogu da denitrifikuju bakterije, čime nastaje -{N}-2, -{NO}-x, i -{N2O}-.
Ljudski uticaj na azotni ciklus je raznovrstan. Poljoprivredni i industrijski azotni (-{N}-) unosi u životnu sredinu trenutno premašuju unos iz prirodne azotne fiksacije. Usled antropogenih inputa je došlo do znatnih promena globalnog azotnog ciklusa tokom zadnjeg veka. Globalna atmosferska molska frakcija azotnog oksida (-{N2O}-) je povečana sa preindustrijskog nivoa od ~270 -{nmol/mol}- na ~319 -{nmol/mol}- u 2005. godini.Alley et al. 2007. IPCC Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I in the Third Assessment Report of Intergovernmental Panel on Climate Change. Report Summary for Policy Makers (SPM) . Ljudske aktivnosti doprinose jednoj trećini -{N2O}- emisija, najveći deo čega je usled aktivnosti u poljoprivrenom sektoru.
Reference
Literatura
.
Категорија:Азот Категорија:Биогеохемијски циклус Категорија:Биологија земљишта Категорија:Људски утицај на животну средину Категорија:Утицаји на животну средину по дејству