Кварћана војска (пољ. Wojsko kwarciane) била је редовна (стајаћа) војска у Пољско-Литванској Унији од 16. века до 1652, када је замењена плаћеном војском (пољ. wojsko komputowe).
Историја Са развојем ватреног оружја, расла је потреба за пешадијским јединицама у Пољској, која се традиционално ослањала на племићку коњицу. Војним реформама краља Стефана Баторија (1576-1586), организована је пешадија од 5-6.000 сељака са краљевских добара, на чије се издржавање трошила четвртина краљевских прихода (тј. кварта), зато је ова војска прозвана "кварћана".
Организација Реформама краља Владислава од 1630. сва професионална војска плаћана из државне касе прозвана је кварћана, и делила се на народне и иностране јединице. Кварћана војска била је под командом хетмана и бројала је до 6.000 људи, који су се у случају потребе могли ојачати најмницима и приватним војскама великаша (магната), који су имали и по 2.000-5.000 људи. центар|мини|415x415px|Слева надесно: немачки пешак, трубач, влашки коњаник, хусар и два хајдука (Јан Матејко). центар|мини|420x420px|Слева надесно: панцирлија, хусар, влашки коњаник, два хелебардира и два хајдука (Јан Матејко). Народне јединице Биле су подељене у стегове (пољ.chorągiew) од 100-600 људи и попуњавали су их племићи са пратиоцима (коњица) или регрутовани сељаци (пешадија). Народне јединице чинили су: пољски хусари: тешка оклопна коњица, наоружана копљем од 20 стопа (око 6 метара), сабљом и пиштољима. Стег је чинило 100-200 племића, сваки са бар 2-3 пратиоца опремљена о свом трошку. панцирлије (оклопни козаци): тешка коњица у верижним кошуљама, наоружана пројектилним оружјем (луком, пиштољем или карабином), округлим штитом и сабљом. петихорци: панцирлије наоружане копљима, популарни у Литванији. лака коњица (козачка, татарска и влашка коњица): без оклопа, наоружана луковима (татарска и влашка) или ватреним оружјем (козачка). угарско-пољска пешадија ( угри или хајдуци): лако одевена, у капутима и филцаним капама, наоружана мускетом, сабљом и секиром. Тек је сваки осми пешадинац носио копље, тако да је ватрена моћ пољске пешадије била и до 10 пута већа него у другим војскама 17. века, где су трећину или половину чинили копљаници.
Иностране јединице Биле су подељене у ескадроне у коњици (200 људи) и регименте у пешадији (400-600 људи), а попуњаване су добровољцима. Иностране јединице биле су: драгони: лака коњица наоружана карабином, сабљом и округлим штитом, обучена слично угарској пешадији. Борили су се као лака коњица, сабљом, или као пешадија, пушком. рајтари: тешка коњица наоружана ватреним оружјем, у оклопима и шлемовима немачког типа. аркебузири: лака коњица наоружана пушкама, обучена да пуца са коња (за разлику од драгона). немачка пешадија: мускетари у кожним блузама и шлемовима, наоружани мускетом и мачем, а копљаници у оклопима.
Тактика По пољској тактици оног времена, бројна надмоћ непријатеља није узимана у обзир (по речима Станислава Жолкевског: "Прво их побити, онда бројати."), пошто се битка решавала јуришом тешке коњице и борбом прса у прса. Пешадија је улазила у борбу само против непријатељских копљаника и утврђених положаја. На маршу, војска је образовала утврђени логор.
Други родови војске Поред стајаће кварћане војске, у тренуцима нужде подизана је и допунска војска (пољ. wojsko suplementowe), плаћана од ванредних пореза које је расписивао Сејм, а 1652. обе војске су прешле на државни буџет (који је одобравао Сејм) и уједињене у тзв. плаћену војску (пољ. wojsko komputowe). Од 1655. пешадија је купљена и од сељака са властелинских и црквених добара, по један пешак на сваки лан (320 ха) земље (ланова пешадија, око 3.000 људи), а након 1673. по један на сваких 20-30 домова (димна пешадија, око 3.000 људи.). Овај компликовани систем укинут је 1726.
Референце
Литература
Категорија:Историја Пољске у новом веку Категорија:Историја Литваније у новом веку Категорија:Војска по државама