Пестово () је насељено место у општини Вучитрн, у Србији. Административно припада Косову и Метохији, односно Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2011. године било је 842 становника.
Географија Село се налази у равници, око 500 m источно од Ситнице, а на 1,5 километара ниже ушћа Самодрешке (Слаковачке) реке. Пестово је насеље збијеног типа и подељено је било на више махала. Српске су махала Мишића и Дошљачка Махала, албанске Сварчалиска и Јошаничанска и циганска је Пушколска. Називи махала су по јачим или виђенијим родовима у њима. Дошљачка Махала носи још назив по роду Дошљацима који се давно иселио.
Историја Село спада међу најстарија села не само у Вучитрнском крају, него и на Косову. У селу постоји старо српско гробље са старом црквом. У селу се задржао један стариначки род који не памти када су њихови преци десељени у ово село. У средини села постоји раскрсница на једном истуреном брежуљку на коме су се указале старе зидине и темељи кућа. До доласка мухаџира из Топлице у овом селу живели су само Срби. По доласку мухаџира из села се иселило око 20 српских кућа у Топлицу. По завршетку Првог светског рата, Албанци су продавали своја имања Србима ради одласка у Турску. Од 1923. до 1926. године населило се 13 домова Срба из разних крајева. Из Пестова су се од 1941. до 1993. године иселило 23 домаћинстава са 111 чланова. Године 1997. у селу је живело 14 српских домаћинстава са 60 чланова, а од тога 1 старачко са 2 члана.
Порекло становништва У Пестову су пре Другог светског рата живели родови:
Српски родови Старинци или Милићи, две куће. Староседеоци и славе Никољдан. Ђукић, једна кућа. Доселили се из Злокућана код Пећи средином 19. века. Славе Никољдан. Јарић, три куће. Доселили се из Бастаса код Босанског Петровца 1923. године као колонисти. Шобот, четири куће. Доселили се из Бастаса код Босанског Петровца 1923. године као колонисти. Симић, две куће. Миленковић, једна кућа. Доселили се из Дољана код Косовске Митровице 1925. године као колонисти. Илић, једна кућа. Доселили се из Пљеваља 1926. године као колонисти. Бојовић, једна кућа. Доселили се из Блаца 1926. године као колонисти. Ускоковић, једна кућа. Доселили се из Јабланице 1926. године као колонисти. Ћосић, једна кућа. Доселили се из Мироча 1930. године.
Арбанашки родови Прештрешја (), пет кућа. Од фиса (племена) Гаша. Из Топлице се иселили као мухаџири и живели у Миљевцу (заселак Горње Брнице) и Суводолу, одакле су дошли 1907. године. У Топлицу су дошли из Сухогрла у Метохији, а даље им је порекло из Малесије. Старо презиме је Пеп Коља. Јошанац (), две куће. Од фиса (племена) Сопа, братства Маврића. По исељењу из Горње Јошанице у Топлици 1878. године живели су у Новом Рујцу и Доњој Судимљи, одакле се преселили 1914. године. У Топлицу су прешли из Речице (заселак Слатине) у Лабу, на коју су у Првом српском устанку напали српски устаници. Гргур, три куће. Од фиса (племена) Краснића. Мухаџири су из Гргура у Топлици. Сварча, две куће. Од фиса (племена) Сопа. Мухаџири су из Сварче у Топлици. Џини Поток, једна кућа. Од фиса (племена) Тсача. Мухаџири из Житног Потока у Топлици. Бублица, једна кућа. Од фиса (племена) Тсача. Мухаџири из Бублице у Топлици. Думница, две куће. Од фиса (племена) Краснића. Досељени из Доње Дубнице 1913. године. Барја, једна кућа. Од фиса (племена) Шаље. Досељени из Бара (Копаоничка Шаља) 1914. године. Камберовић (), једна кућа. Од фиса (племена) Краснића. Досељени из Новог Села Мађунског 1923. године
Ашкалијски родови Пушкол, пет кућа. Досељени за наполичаре 1909. године из Леатнца у Лабу. Међу Пушколе се убраја Албанац Реџеп Шерифовић, мухаџир из Трпеза у Топлици, јер се оженио у њиховом роду и ту настанио. Баталовић (), једна кућа. Мухаџири из Велике Плане у Топлици, досељени 1906. године. Трудна, две куће. Досељени из Трудне 1920. године.
Учесници ослободилачких ратова 1912—1918 Бојовић Мирко, Солунски фронт Гајић Вукадин, Солунски фронт Илић Мирко, солунски добровољац Павловић Ђуро, солунски добровољац
У логорима и заробљеништву 1941—1945 Гајић Драгослав, Немачка Илић Саја, Немачка, Ревенсбриг Шобот Милорад, Немачка, Инзбрук
Становништво Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године Срби напуштају Пестово.
Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године
Број становника на пописима:
Види још Општина Вучитрн
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Вучитрну Категорија:Насељена места на Косову и Метохији