Др Михаило (Радмио, Радмило) Лазаревић (Београд, 24. септембар 1846 — Београд, 14. децембар 1899) био је српски лекар, књижевник и научни радник, који је дао велики допринос развоју и унапређењу здравствене службе, и књижевног рада у Кнежевини и Краљевини Србији у другој половини 19. века.

Живот и каријера Рођен је 1846. у Београду, од оца Димитрија и мајке Цвете. У Београду је завршио основну школу, гимназију и Лицеј у коме му је један од професора био Јосиф Панчић „који је својим „лицејцима“ често организовао путовања по Србији и наставу у природи.”

Студије медицине уписао је и завршио у Бечу. Потом се вратио у Србију, и у Београду отворио своју приватну лекарску ординацију, у којој се као један од првих тадашњих лекара посветио лечењу деце (педијатрији).

Потом се 1874. године запослио у српској војсци, у којој је обављао дужност гарнизонског лекара у Београду. Као припадник војске био је учесник српско-турских ратова од 1876 до 1878. године, у коме је руководио радом Ратне болнице у манастиру Св. Роман код Ђуниса у епархији нишкој. По оклончању српско-турских ратова постављен је за командира Окружног санитетског одељења смедеревске војске.

У војној служби др Лазаревић остао је до 1894. када је поднео оставку и поново се посветио раду у приватној лекарској пракси, коју је обављао са великим успехом.

Од 1895. године када је постављен за начелника санитета у Министарству унутрашњих послова, значајно је утицао на унапређење здравствене службе у Краљевини Србији. Упркос огромном труду и жаркој жељи др Лазаревића да своје замисли на унапређењу здравствене службе у Краљевини Србији и оствари, Министарство унутрашњих дела одбило је да прихвати неке његов предлог због великих финансијских средстава која би морала да се за ту сврху издвоје. Изузетно повређен и разочаран овом одлуком, др Лазаревић је, поднео молбу за пензију коју је убрзо и добио.

Преминуо је релативно рано, у 53 години живота живота, 1899. године у Београду, оставивши иза себе богат опус научних радова и дела и поетских састава којима је дао допринос не само српској медицини, већ и српској књижевности 19. века. Наиме за њим је остао богат књижевни опус, стручни радови из области педијатрије, војно-санитетске медицине и хигијене, као и драгоцени научни радови којима је утро пут развоју ентомологије у Србији.Petruševski AB. U: Srpski lekari – književnici 19. veka,. Уз највеће почасти које су му одали Српко лекарско друштво, Црвени крст и Велика школа и сахрањен је 16. децембра 1899. године на гробљу у Беогарду.

Дело Као начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела др М. Лазаревић се руководио жељом да унапреди санитетску струку и покрене је са мртве тачке извођењем планова и мера из Санитетског закона др Владана Ђорђевића донетог 1881. године. Иако је са великом вољом пришао овој дужности, он је увиђајући неостварљивост плана др В. Ђорђевића о подизању окружних и среских болница, др Лазаревић је схватио да би било много реалније и корисније подићи пет већих обласних болница, распоређених на средокраћама у земљи које би биле добро опремљене и уређене. Како је Министарство унутрашњих дела одбило да прихвати његов предлог због великих финансијских средстава која би морала да се за ту сврху издвоје изузетно повређен и разочаран овом одлуком, др Лазаревић је, поднео молбу за пензију.

Упоредо са лекарским радом, Михаило Лазаревић започео је да се бави и научноистраживачким радом, који је наствио и по одласку у пензију (нарочито у области ентомологије).

Објавио је већи број радова из области дечијих и инфективних болести и војносанитетске области, у часописима „Српски архив за целокупно лекарство“ и и његовом додатку „Народно здравље”.Др Михајло-Радмио-Радмило Лазаревић. Станојевић, Владимир Српски архив за целокупно лекарство 1956, бр. 84, стр. 821–823

Међу објављеним делима су му мање познати радови о дневним лептирима из околине Београда, који су пред крај 19. века објављени на српском језику.Прилози за грађу ентомологије Краљевине Србије : макро- лепидоптере околине Београда / од д-р Рад. Лазаревића – Београд, 1897

Његов допринос књижевности огледа се у објављивању великог броја поетских радова које је писао под псеудонимом „Радмио-Радмило” уместо крштеног имена Михајло. Књижевним радом се бавио још од младалачких дана, почев од шездесетих година 19. века, када је и постао члан Уједињене српске омладине. Објавио је и већи песнички спев Пријезда (1863) и приповетку из народног живота Јагода (Вила, 1866).

Библиографија Радови из медицине Говеђа куга (1868) Кининска кора (1877) Куга у годинама 1878 и 1879 – превод с немачког предавања др Хирша и др Зомерброта, Нормална температура дечијег доба О телесном одгајивању деце по професору др Ј. Штајнеру (1879) О дезинфекцији у кући болесниковој Купајте се Равнотежа између телесног и умног рада Дуг живот Нега коже зими Чист ваздух по собама за спавање Нега уста у болесника, Из дечје хигијене Душевни отрови. Боловање одојчади — Стручни рад др Р. Лазаревића објављен jе у часопису Народно здравље током 1881. године (чланак у наставцима, од броја 8 до броја 14).

Радови о војном санитету Војска и војни санитет и њихови међусобни односи (1883) О војничкој обући Наука о чувању војничког здравља — за подофицире О регрутовању Главнији радови о војном санитету у годинама 1881-1882 — по прикупљеним белешкама ђенерал-лекара В. Рота и својим (1884) Војносанитетска статистика за годину 1881 Војносанитетска статистика за годину 1880. — са 4 колор таблице (1885), Хигијена мирног и ратног доба (1883) – предавања на Војној академији. О телесним димензијама наших војника — публиковано 1897. године Почеци српске ентомологије и зоологије Прилога за грађу ентомологије Краљевине Србије. Макролепидоптере околине Београда I. Rhopalocera (Diurna) Умни живот инсеката (1899) Цикаде у старо-грчкој митологији и поезији (1899) Зима – слика из природе, У пролеће (о птицама певачицама), Електричне животиње (о електричним јегуљама) Једна тиха борба – чланак у коме др Лазаревић пише о одбрамбеним механизмима код биљака Цвеће и инсекти Васкрс природе (1901) Ноћ4 (у којем се описују ноћне животиње) Кап отрова — у коме је др Лазаревић описивао отровне змије и инсекте. Из траве и жбуња (чланак у коме др Лазаревић описује звуке које производе инсекти по дану). Аристотело и Плиније као природњаци Acherontia atropos L., мртвачка глава, мртвоглавац, историско-биолошке белешке о овоме лептиру (1903) Организми без органа (1906) Време и животиње, Утицај времена на живот животиња, Бумбари и зоље, Свилари, Лепидоптери Краљевине Србије — ови радови су у периоду од 1904–1906. штампани су у „Новој Искри” Књижевна дела Пријезда (1863) — песнички спев Јагода (Вила, 1866). — приповетка из народног живота

Напомене

Референце

Литература

Petruševski AB. Vojnosanit Pregl. Драгана Михаиловић, Гордана Лазаревић Др Радмило Лазаревић и српска ентомологија , Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд, 167-175.

Категорија:Рођени 1846. Категорија:Умрли 1899. Категорија:Српски лекари Категорија:Српски књижевници Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски ентомолози Категорија:Историја српске медицине Категорија:Лекари из Београда