Ciljano ili usmereno oglašavanje () je forma oglašavanja u kojoj se onlajn oglašivači mogu koristiti sofisticiranim metodama, ciljajući najreceptivniju publiku sa određenim osobinama, bazirajući se na proizvodu ili osobi koju oglašivač promoviše. Te osobine mogu biti demografske koje su fokusirane na rasu, ekonomski status, pol, godine, nivo obrazovanja, prihode i zaposlenje, ili mogu biti fokusirane psihografski, odnosno bazirane na potrošačkim vrednostima, ličnostina, stavovima, mišljenjima, stilovima života i interesovanjima. To takođe mogu biti varijante ponašanja, kao što su istorija pretraživanja, istorija kupovina i druge nedavne aktivnosti. Usmereno oglašavanje je fokusirano na potrošače sa određenim osobinama i potrošačima koji, u većini slučaja, imaju jake preference da prime poruku, a ne fokusira se na one koji nemaju interesovanje i čije se preference ne podudaraju sa atributima proizvoda, tako eliminišući gubitke.
Tradicionalne forme oglašavanja, uključujući bilborde, novine, časopise i radio progresivno postaju zamenjeni onlajn oglašavanjem. Svet informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) se u prošlim godinama transformisao, rezultirajući proširenju targetinga na sve ICT tehnologije, kao što su internet, IPTV i mobilna okruženja. U narednoj generaciji oglašavanja, važnost usmrernog oglašavanja će se drastično povećati tako što će se kohezivno širiti preko velikog broja ICT kanala.
Kroz pojavu novih onlajn kanala, potreba za usmerenim oglašavanjem se povećava. Jer kompanije ciljaju smanjenje gubitka reklamiranja putem informacionih tehnologija. Najviše ciljani novi mediji oglašavanja trenutno koriste sekundarne proksije za usmeravanje, kao što su praćenje onlajn aktivnosti potrošača, povezujuci istoriju pretrage potoršačke demografije sa novim potrošačkim internet stranicama, koristeći svet pretrage kao osnovu za obuhvaćeno interesovanje ili kontekstualno oglašavanje (smisaono oglašavanje). Tipovi Internet usluge konstantno proizvode nove poslovne poduhvate i prilike za prihode internet korporacija. Kompanije imaju ubrzan razvoj tehnoloških sposobnosti koje im omogućavaju sakupljanje informacija o korisnicima interneta. Praćenjem i nadzorom aktivnosti korisnika, provajderi internet usluga mogu direktno da prikazuju reklame koje su u skladu sa preferencama potrošača. Većinom, to se svodi na poslednju pretragu. Na primer, ako pretražujete nekretnine, bićete preplavljeni oglasima o nekretinama, za koje marite ili ne, i ako planirate da kupite nekretninu ili ne. Zato su oglasi potpuno pristrasni u današnje vreme. Većina današnjih vebsajtova koristi tehnologiju usmerenog oglašavanja da bi pratila ponašanje korisnika interneta. Postoji mnogo debata na temu postojećih problema privatnosti. Marketing na internet pretraživačima Marketing na internet pretraživačima koristi internet pretraživače da bi dopreo do ciljane publike. Na primer, guglov Google Remakering Campaigns (Kampanje za ponovno oglašavanje) su tip usmerenog oglašavanja u kojima veb sajtovi koriste IP adrese kompjutera koji su posetili njihove sajtove da bi ponovo oglašavali svoje stranice posebno korisnicima koji su prethodno posećivali njihove sajtove tako što koriste sajtove koji su deo Google display network, ili kada se pretražuju ključne reči vezane za proizvod ili uslugu na guglovom internet pretraživaču. Dinamično ponovno oglašavanje može poboljšati targeting, jer oglasi uključuju proizvode koje je potrošač ranije razgledao na sajtu oglašivača u sklopu reklama.
Google AdWords imaju drugačije platforme za prikazivanje oglasa. Internet pretraživač prikazuje oglase na guglovoj pretrazi, drugim guglovim sajtovima kao sto su Mape i Šoping, i stotinama drugih sajtova koji nisu deo gugla, a koji prikazuju AdWords oglase poklapajući se sa rezultatima pretrage. Mreža prikazivanja uključuje kolekciju guglovih sajtova, na primer partnerskih sajtova, mobilnih sajtova i aplikacija koje prikazuju AdWords koji se poklapaju sa sadržajem date stranice. Ova dva tipa internet reklamiranja mogu biti korisni dostizanju određenih ciljeva kompanija ili tipovima kompanija. Na primer, internet pretraga može doprineti postizanju cilja kompanije, a to je dopiranje do potrošača koji traže određeni proizvod ili uslugu.
Drugi načini na koje su kampanje oglašivača u mogućnosti da ciljaju korisnike su korišćenje istorije pregledača i istoriju pretrage, na primer, ako korisnik ukuca promotivne olovke u inernet pretraživač, kakav je gugl, oglasi vezani za promotivne olovke će se pojaviti na vrhu stranice iznad izvornih stranica. Ovi oglasi će biti usmereni na oblast korisničke IP adrese, prikazujući proizvod ili uslugu u loklanom području ili u regionima u okruženju. Prednost oglasa na višoj poziciji je mogućnost postizanja bolje ocene kvaliteta. Na kvalitet oglasa utiču 6 komponenti ocene kvaliteta: Očekivana stopa prikazivanja oglasa Kvalitet matične stranice Važnost oglasa ili pretrage Geografske osobine Ciljani uređaji Kada su rangirani na osnovu ovih kriterijuma, oglašivači mogu uticati poboljšavanjem podobnosti oglasa, ustvari cost per click (CPC), pozicijom oglasa i ponudom oglasa; sažeto, što je bolja ocena kvaliteta, bolja je pozicija oglasa i manji su troškovi.
Gugl koristi internet prikazivače da prati šta korisnici traže i sakuplja informacije o njima. Kada korisnik pristupi veb-sajtu koji koristi guglov internet pretraživač, on će poslati kolačić guglu, pokazujući informaciju o tome šta je korisnik pretraživao, locirajući ga pritom preko IP adrese i u skladu sa tim će graditi njihov profil, dopuštajući guglu da preciznije usmerava oglase korisniku. Na primer, ako korisnik posećuje stranicu kompanije koja se bavi promotivnim materijalom često, tražeći promotivne olovke, gugl će sakupiti podatke o korisniku poput godina, pola, lokacije i drugih demografskih informacija, kao i informacije o sajtovima koje je posećivao i smestiće ga u kategoriju promotivnih proizvoda, što dozvoljava guglu da lako prikaže oglase vezane za promotivne proizvode na sajtovima koje korisnik posećuje. (Izdan od strane svojih reklama!) Ovi tipovi oglašavanja su često nazivani bihevioralnim oglasima zato što prate ponašanje korisnika na sajtovima i prikazuju oglase na osnuvu ranijih pretraga. (primeri usmerenog odlasavanja)
Targeting na socijalnim mrežama Targeting na socijalnim mrežama je tip usmerenog oglašavanja, koje koristi opšte atribute ciljanja, poput geooznačavanja, ciljanog ponašanja, socio-psihografskog ciljanja, ali sakuplja informacije koje potrošač ostavlja na svakoj od socijalnih mreža. Na primer, ako korisnik na fejsbuku označi da mu se sviđaju stranice o odevanju, primaće oglase na osnovu stranica koje je označio i na osnovu oblasti u kojoj je označio da živi. Ovo omogućava oglašivačima da ciljaju tačno određene potoršače tako što mogu povezati gradove i interese sa željama potrošača. Socijalne mreže takođe stvaraju profile potrošača i potrebno im je malo informacija sa profila korisnika da bi pronašli njihova interesovanja i ”sviđanja”.
Na primer, Fejsbuk koristi usmereno oglašavanje koristeći karakteristike poput pola, godina, i lokacije. Oni čak dozvoljavaju i preciznije usmeravanje koristeci demografske podatke, ponašanje i interesovanja (pogledati sveobuhvatnu listu različitih tipova usmeravanja koje fejsbuk koristi).
Usmeravanje korišćenjem televizije i mobilnih uređaja Nova sfera usmerenog oglašavanja se pojavljuje u televiziji. Oglašivači mogu dopreti do potrošača koji koristi digitalni signal, klasifikovan kao Internet protokol televizijaIPTV. To je efikasan način sakupljanja informacija o koricnicima, njihovom uzrastu, polu i lokaciji, kao i o njihovim ličnim interesovanjima o filmovima i tome sličnom. Ti podaci se obrađuju i prilaguđavaju, a onda se prema tome potrošačima plasiraju reklame. Od ranih 2000ih, oglašavanje je bilo prisutno na internetu, a kasnije i na mobilnim uređajima. Usmreno oglašavanje bazirano na mobilnim uređajima dopušta da više informacija o potrošaču bude preneseno, ne samo o njihovim interesovanjima, već i informacije o njihovoj lokaciji i vremenu. To dozvoljava oglašivačima da stvore oglase koji se mogu prilagoditi njihovim planovima i promenjivom okruženju. Sadržajni i kontekstualni targeting Najjednostavniji način usmeravanja je sadržajni/kontekstualni targeting. On nastaje tako što oglašivač postavi reklamu na određeno mesto, na osnovu prisutnog sadržaja. Drugo ime koje se koristi je oglašavanje usmereno na sadržaj (sadržajno orijentisano oglašavanje), pošto odgovara kontekstu koji se koristi. Ovaj metod usmeravanja može biti korišćen preko različitih posrednika, na primer u virtuelnom članku o kupovini domova ćemo imati oglas povezan sa tim kontekstom, poput oglasa osiguranja. Ovo se obično postiže kroz sistem koji povezuje oglase analizirajući sadržaj stranice ili pronalazeći ključne reči i, nakon toga predstavlja bitne oglase, ponekad i preko oglasa koji ’iskaču’.
Tehničko usmeravanje oglasa Tehničko usmeravanje oglasa je povezano sa korisnikovim ličnim statusom softvera ili hardvera. Oglasi se preuređuju zavisno od protoka interneta koji je dostupan korisniku, na primer, ako korisnik na svom mobilnom telefonu ima ograničen protok, sistem koji mu dostavlja oglase će prikazati manju verziju oglasa, da bi postigao veću brzinu prenosa podataka u teoriji, ali u praksi oni samo iznova i iznova šalju neželjene masovne video-poruke.
Adresabilni sistemi za oglašavanje prikazuju oglase direktno zasnovano na demografskim, psihografskim ili bihevioralnim osobinama povezanih sa potrošačem ili potrošačima kojim(a) će oglas biti predstavljen. Ovi sistemi su uvek digitalni i moraju biti adresabilni, jer krajnja tačka koja služi oglasu (set-top box, vebsajt ili digitalni signal) mora biti sposobna da prikazuje oglas nezavisno od bilo koje druge krajnje tačke zasnovane na osobinama potrošača u prezicno toj krajnjoj tački, u trenutku prikazivanja oglasa. Sistemi adresabilnog oglašavanja iz tog razloga moraju koristiti potrošačeve osobine povezane sa krajnjim tačkama, kao osnovu za odabir i prezentaciju oglasa.
Vremenski usmereno oglašavanje Vremenski usmereno oglašavanje je koncentrisano oko vremena i fokusirano na ideju uklapanja u svakodnevne stilove života ljudi. Primer je raspoređivanje određenih oglasa u vremenskom periodu od 17 od 19 sati kada se ljudi, uobičajeno, vraćaju kući sa posla.
Sociodemografski usmereno oglašavanje Sociodemografski usmereno oglašavanje se fokusira na osobinama potrošača koje uključuju njihove godine, pol, platu i nacionalnost. Ideja je precizno usmeravanje oglasa ka korisniku korišćenjem tih, o njima prikupljenih podataka, na primer usmeravanje ka muškarcima, starosti 18-24 godine. Fejsbuk koristi ovaj oblik usmeravanja prikazujući reklame koje su relevantne individualnoj demografiji korisnika na njihovom nalogu u obliku grafičkih oglasa, komercijalnih video snimaka, i tako dalje.
Geografski i lokacijski usmereno oglašavanje Ovaj tip oglašavanja podrazumeva ciljanje više različitih korisnika istovremeno, na osnovu njihovog geografskog položaja. IP adrese mogu odati lokaciju korisnika i, u većini slučaja, mogu preneti informacije o lokaciji preko ZIP kodova. Položaji se onda skladište za korisnike na statičkim profilima i tako oglašivači mogu lako individualno usmeriti oglase na osnovu njihovog geofraskog položaja. Servis baziran na lokaciji (LBS) je mobilni servis informacija koji dopušta prostorni i vremenski prenos podataka i koji oglašivač može upotrebiti kako bi ostvario prednost. Ovi podaci mogu biti iskorenjeni iz aplikacija na uređajima koji dozvoljavaju pristup informacijama o lokaciji. Ovaj tip usmeravanja se fokusira na lokalizaciji sadržaja, na primer, korisnik može biti izazivan paletom aktivnosti u svom okruženju, na primer restoranima, buticima, itd. Iako stvaranje oglasa na osnovu potrošačeve lokacije može povećati efektivnost dopremanja oglasa, takođe može narušiti korisnikovu privatnost.