Akutno trovanje amfetaminima jedna je od bolest izazvana namernim ili slučajnim unosom preparata iz ove grupe, praćeno promenom mentalnog stanja.Carvalho M, Carmo H, Costa VM, Capela JP, Pontes H, Remião F, et al. Toxicity of amphetamines: an update. Arch Toxicol. 2012 Mar 6. [Medline]. Srbija na spidu:

Podaci Kancelarije za borbu protiv droga Republike Srbije pokazuju da Novi Sad prednjači u količini zaplenjenog amfetamina - u 2015. godini u srpskoj Atini uhvaćeno je nešto više od pet kilograma amfetamina. Novi Sad poslednjih godina važi za stecište amfetamina dok su okolna sela sve češća adresa za ilegalne laboratorije.

Za petama je Beograd sa nešto više od tri i po kila, a tu je i Subotica sa oko tri kilograma "spida".

Leskovac je rekorder na dnu tabele sa svega 0,41 gramom zaplenjenim u 2015. godini. Popularni nazivi Amfetamin — „ulična droga” — led — kristal — kristalni met — speed — crank — glass — base — whizz. Istorija 250px|мини|Tablete metamfetamina koje su korišćene u Drugom svetskom ratu Amfetamini kao derivati feniletiamina, otkriveni su 1887.godine. Smatra se da je amfetamin prvi put proizveo nemački hemičar Leuckart 1880. godine. Značajnu upotrebu amfetamin je ima tokom Drugog svetskog rata, zbog snažne stimulacija CNS-a i adrenergičkih (simpatikomimetski) efekti na periferiji. Naime kada su engleski piloti bombardovali nemačke gradove, zbog dugih noćnih letova dobijali su amfetamin da ne bi zaspali na borbenim zadacima. Kasnije je utvrđeno da su mnogi zapali u shizofreniju, pa je prepoznata opasnost od amfetamina. Dugo uzimanje ovog leka vodilo je u toksične psihoze, slične šizofreniji.

U današnje vreme kada se brzo živi, a provod je najluđi noću, upotreba amfetamina je opet postala aktuelna. Pod nazivom „ulična droga”, led, kristal, kristalni met, speed, crank ili glass, danas su amfetamini zbog svog stimulativnog efekta postali sve popularniji, posebno kod adolescenata i mladih.

Za medicinu amfetamin je, lek koji suzbija osećaj umora. Danas u Americi, ali i u ostalim razvijenim zemljama, daje deci koja su mnogo nemirna, sa dijagnozom poremećaja pažnje i povećane hiperaktivnosti.

Međutim metamfetamin, koji se ponekad primenjuje u zdravstvene svrhe (kod poremećaja s nedostatkom pažnje–hiperaktivnošću, gojaznosti i narkolepsije) lako se proizvodi na nezakonit način a njegovo uzimanje je postalo prošireno u Holandiji, Velikoj Britaniji i Severnoj Americi. Nezakonito uzimanje metamfetamina je glavni oblik zloupotrebe amfetamina u Severnoj Americi, jer je stimulativna droga, koja je sintetička, i kriminalno je što se tehnološkim postupcima od nekih potpuno bezazlenih supstanci može dobiti proizvodnjom u nelegalnim laboratorijama.

Amfetamin ima značajnu ulogu i u istoriji dopinga u sportu: nekoliko biciklista je umrlo zbog korišćenja amfetamina, jer ova supstanca suzbija osećaj umora, pa se sportista i pored naprezanja ne oseća da mu trpi srce, jetra, mišići, jer mozak ne dobija pravu informaciju o umoru.

Vrste amfetamina мини|Hemijska formula amfetamina Amfetamin (CAS-300-62-9) je član fenetilamin grupe koja uključuje niz supstanci koje mogu biti stimulansi, entaktogeni ili halucinogeni. Amfetamin je N,α-metilfenetilamin.

Baza amfetamina je bezbojno i lepljivo ulje koje je netopljivo u vodi. Najčešći oblik soli je sulfat (CAS-60-13-9): bel ili bezbojan prah rastvorljiv u vodi. Ilegalni proizvodi uglavnom dolaze u obliku praha. Tablete koje sadrže amfetamin mogu nositi slične logotipove kao što su na MDMA i druge ekstazi tablete.

Amfetamin, bilo da je reč o čistom, ili o nekom derivatu ove supstancije ili u kombinaciji – nikada nije bezopasan. Po američkoj klasifikaciji, to je droga drugog stepena. Heroin je, na primer, droga prvog stepena. Amfetamin se danas koristi masovno u sledećim oblicima: Halucinogeni amfetamini meskalin — metilendioksiamfetamin (MDA) - metilendioksimetamfetamin (MDMA) - metilendioksietamfetamin (MDEA) - 4-metil-2-5-dimetoksiamfetamin Derivati amfetamina metamfetamin „led” - fentermin - fenmetrazin - fenfluramin - metilfenidat - fenilpropanolamin - efedrin

Farmakologija мини|Akutna intoksikacija uzrokuje ozbiljne poremećaje, kao i probleme u ponašanju koji uključuju uznemirenost, zbunjenost, paranoju, impulzivnost i nasilje. Amfetamin je stimulans centralnog nervnog sistema koji izaziva: povišeni krvni pritisak tahikardiju osećaji povećanog samopouzdanja, društvenosti i energije potiskivanje apetita i umora što dovodi do nesanice. Oralnom primenom, efekat obično nastaje u roku od 30 minuta i može potrajati satima, da bi se kasnije razvio osećaj razdražljivosti, nemira, uznemirenosti, depresije i bezvoljnosti.

Amfetamin povećava aktivnost noradrenalina i dopamina u sistemu neurotransmitera.

Amfetamin je manje snažan od metamfetamina, ali u nekontrolisanim situacijama efekti se gotovo ne razlikuju.

Akutna intoksikacija uzrokuje ozbiljne kardiovaskularne poremećaje, kao i probleme u ponašanju koji uključuju uznemirenost, zbunjenost, paranoju, impulzivnost i nasilje. Hronična primena amfetamina izaziva neurohemijske i neuroanatomske promene..

Klinička slika мини|Midrijaza je jedan od znakova trovanja amfetaminom Lako trovanje Povećanje psihomotorne aktivnosti, nesanica, mučnina, povraćanje. Usta suva, koža lica rumena, zenice široke refleksi pojačani. Srednje teško trovanje Pored napred navedenog javlja se izrazita hiperaktivnost, konfuznost, ubrzano disanje, skok krvnog pritiska i tahikardija sa mogućim poremećajima srčanog ritma. Telesna temperatura je povišena uz prisustvo profuznog znojenja. Teško trovanje Dolazi do potenciranja napred navedenih simptoma (izrazita hipertenzija i tahikardija sa ozbiljnim poremećajima srčanog ritma, izrazita hiperpireksija, konvulzije i poremećaji svesti do nivoa kome). Smrtni ishod U najtežim slučajevima je moguć smrtni ishod, zbog ozbiljnog poremećaja srčanog ritma, izrazite hipertermije, izrazite hipertenzije (sa mogućom intrakranijalnom hemoragijom ili infarktom) i encefalopatije. Manifestacije trovanja po organskim sistemima.White, S. Amphetamine Toxicity. Seminars in Resp & Critical Care Medicine Vol 23, 2002.Lanken, PN. UpToDate. Hyperthermia. 2008.Stahl S. Drugs of abuse. Essential Psychopharmacology – neuroscientific basis and practical applications. Cambridge University Press: Cambridge. (1996), стр. 332–366. Manifestacije od strane Znaci i simptomiCentralnog nervnog sistema Promena mentalnog stanja, dezorijentacija i glavobolja Diskinezije Agitacija Simptomi moždanog udara||Kardiovaskularnog sistema Bol u prsima PalpitationsacijeGastrointestinalnog sistema Suva usta Mučnina i povraćanje DijarejaKožnog sistema Dijaforeze Eritematozni bolni osip, tragovi igle Inficirane duboke ulceracije (ektima)Genitourinarnog sistema Otežano mokrenjeOčnog sistema Midrijaza Fetalna ekspozicija Fetalna ekspozicija se dešava kod upotrebe amfetamina u trudnoći i može dovesti do prenatalnih komplikacija: povećanja učestalosti prevremenog porođaja, izmenjenih oblika neonatalnog ponašanja (abnormalni refleksi, ekstremne iritabilnost). a ima indicija da dovodi i do kongenitalnih deformacija.

Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički kod trovanja amfetaminima treba posumnjati na: Akutni koronarni sindrom Akutna hipoglikemija Evaluacija zloupotrebe alkohola Antiholinergična toksičnost Anksiozni poremećaji Trovanje kofeinom Horea u odraslih Trovanje kokainom Delirijum, demencija i amnezija u urgentnoj medicini Subarahnoidalno krvarenje Hitno lečenje šizofrenije Encefalitis Halucinogena trovanja Trovanje gljivama Hiperkalcemija u urgentnoj medicini Hipokalcemija Distonične reakcije izazvane lekovima Meningitis Toksičnost metamfetamina Trovanje inhibitorima monoamino oksidaze Sindrom više disfunkcije organa Infarkcija miokarda Neuroleptični maligni sindrom Periferne vaskularne povrede Rabdomioliza Status epileptikus Simpatomimetička trovanja Trovanja antihistaminicima Sindrom povlačenja Dijagnoza Dijagnoza mse postavlja na osnovu: pozitivne anamneze (poseta „rave” koncertima, držanje dijete zbog viška TT i sl. kliničke slike (napred opisane) dokazivanja amfetamina - u biološkom materijalu (krv, mokraća)

Terapija Prehospitalna terapija Prehospitalno zbrinjavanje pacijenata sa intoksikacijom amfetaminima često zahteva fizičko i hemijsko ograničavanje pacijenta i lečenje komplikacija intoksikacije, uključujući napade, gubitak kompetentnih disajnih puteva, srčane disritmije i traume..

Lečenje na odeljenju intenzivne nege Kod pacijenti sa trovanjem amfetaminom, kod kojih nisu prisutni znaci ili simptoma koji ugrožavaju život, mogu se tretirati sedativima i praćenjem.

Komplikacije mogu zahtevati: uspostavljanje prohodnosti disajnih puteva reanimaciju infuzionim tečnosti ili drugim merama za rashlađenje. opservaciji u sigurnom i tihom okruženju.

U slučaju ekstremnog uzbuđenja i panike mogu biti od koristi anksiolitici, a u psihozama indikovana je kratkotrajno upotrebljena neuroleptika.

Kod pacijenata koji su trovanje izazvali oralnim gutanjem anfetamina, vrši se dekontaminacija gastrointestinalnog (GI) sistema: primenom aktivnog uglja (koji apsorbuje 100-1.000 mg leka po gramu ugljenika) orogastričnom lavažom (ispirtanja), koje nije neophodno.

Postavljanje Folijevog katetera može biti korisno za praćenje količine izlučene mokraće, posebno u situacijama u kojima se primenjuju diuretici za korekciju edema pluća, i/ili zbog praćenja nivoa smanjenja mokrenja zbog efekata amfetamina na mišiće sfinktera mokraćne bešike. Brza procena punjenja mokraćne bešike može se obaviti i ultrasonografijom ili palpacijom bešike.

Agitacija ili trajni napadi kod pacijenata sa trovanjem amfetaminima zahtevaju primenu benzodiazepina, ali i mirno i umirujuće okruženje.

Značajne srčane aritmije mogu zahtevati kardioverziju, defibrilaciju i primenu antiaritmijskih lekova.

Kako često produžena i hipertenzija, ona može predstavljati kardiovaskularni rizik. Primenom benzodiazepina za sedaciju (nespecifična simpatoliza) može se obaviti početno regulisanje hipertenzije, ako je ona prisutna.

Hiperpirktični slučajevi ili slučajevi povezani sa značajnom toksičnošću krajnjeg organa (npr. kardiovaskularni događaji — ishemija miokarda mogu se regulisati intravenskom primenom fentolamina, nitroprusida ili nitroglicerina.

Upotrebu beta-blokatora treba izbegavati kako bi se sprečila vazokonstrikcija.

Treba imati u vidu da kombinovana primena alfa-adrenergičnih i beta-adrenergičnih antagonista može imati važnu ulogu u regulisanju tahikardije.[Guideline] Wright RS, Anderson JL. Adams CD. Guidelines for the Management of Patients with Unstable Angina/Non-ST-Elevation MyocardialInfarction. Journal of the American College of Cardiology. May 2011. 57:e215-367.

Kardiogeni plućni edem se može tretirati nitroglicerinom i diureticima.

Obavezno treba kod pacijenata sa intoksikacijom amfetaminom, tražiti i lečiti traumatske povrede (ako postoje a nisu odmah vidljive).

Lečenje zavisnika Danas se smatra da je za lečenja metamfetaminskih zavisnika kao najkorisnija kognitivno-bihejvioralna terapija. Ovaj pristup je dizajniran da pomogne modifikovanju načina mišljenja, očekivanja i ponašanja, kao i da usavrši veštinu suočavanja sa različitim životnim stresovima.

Grupe za podršku u izlečenju od metamfetaminske zavisnosti su se pokazale kao veoma efikasne u dodatnoj terapiji, što sve vodi dugotrajnoj apstinenciji i oporavku.

Usvojeni su i protokoli za tretman predoziranosti metamfetaminom. Pošto su hipertermija i konvulzije česte i fatalne komplikacije predoziranosti, lekari su fokusirani na ove simptome.

Napomene

Reference

Literatura

National Institute on Drug Abuse. Available at Monitoring the Future Study: Trends in Prevalence of Various Drugs. Pristupljeno: 18. 5. 2018. United Nations Office of Drugs and Crime. World Drug Report 2017. Pristupljeno: 18. 5. 2018.