Божидар Станишић (Стрелац, 16. август 1927 — Београд, 20. јул 2011) био је српски лекар педијатар. У београдском насељу Умка, где је радио до пензионисања, остао је запамћен као легендарни Доктор Божа. У Дому здравља на Умци 9. децембра 2011. откривена је спомен-плоча у знак сећања на др. Божидара Станишића.

Детињство и младост Божидар Станишић рођен је у селу Стрелац у подножју Старе Планине, као једно од дванаесторо деце у сиромашној породици Гаврила и Косаре Станишић. Отац му се бавио ћурчијским занатом. Мајка му је умрла од тетануса са непуних 45 година, а отац са непуних 55 од срчаног удара. Смрт мајке био је пресудан моменат у избору будућег занимања младог Божидара.

Основну школу Божидар завршава у Стрелцу као одличан ђак, после чега га отац шаље у Пирот да се школује за свештеника. Међутим, Божидара свештенички позив не привлачи и он се, на препоруку бившег учитеља, запошљава као слуга код учитељевог пријатеља у Пироту, што му омогућава да настави школовање у гимназији.

Други светски рат Одмах по избијању Другог светског рата, 1941. године, четрнаестогодишњи Божидар приступа илегалном комунистичком покрету, а потом одлази у партизане, где је распоређен у бомбашки одред. Ослобођење је дочекао као једини преживели бомбаш у свом одреду. Са 19 година стиче чин потпоручника. После рата у резервном војном саставу, напредовао је до чина резервног војног капетана.

Студије медицине После рата постаје стипендиста Титовог фонда и наставља прекинуто школовање, завршавајући по више разреда гимназије у једној години. Медицински факултет у Београду уписао 1949. године, а дипломирао је у рекордном року, 16. децембра 1954. године.

Породица Током студија Божидар је упознао студенткињу књижевности Лепицу, са којом 10. августа 1952. године склапа брак. Већ следеће године добили су сина Драгана.

Радна биографија Одмах по завршетку студија др Божидару Станишићу понуђено је место асистента на предмету Анатомија, што је одбио јер су плате асистената биле мале, а Божидар је већ имао породицу. Одлучио се за рад у пракси. Већ 1. јануара 1955. године примљен је на лекарски стаж у Дом народног здравља у Петровцу на Млави. Од 1956. до 1960. радио је у Здравственој станици у Рашанцу. После Рашанца одлази на службу у Пожаревац, где је до 1964. радио у Општој болници „Др Воја Дулић“ и истовремено предавао у средњој медицинској школи. Године 1964. положио је специјалистички испит из педијатрије и враћа се у Петровац на Млави, где до септембра 1970. ради као педијатар у Медицинском центру Петровац на Млави. Од 1. септембра 1970. године до пензионисања 1992. ради у Дому Здравља „Др Симо Милошевић“ Београд, амбуланта Умка.

Осим специјализације педијатрије др Божидар Станишић је почетком 60-тих година 20. века завршио и курс гинекологије, а како је специјалиста гинекологије у то време још било мало, радио је и као гинеколог - акушер.

Божидар Станишић је аутор или коаутор двадесетак стручних радова. Највећи број саопштен је на стручним састанцима педијатријске секције, конгресима и симпозијумима. За учешће у двадесетогодишњој студији о кардиоваскуларним обољењима у раковичком индустријском басену награђен је захвалницом Медицинског факултета. Године 1982. стекао је звање примаријуса.

Доктор Божа лечио је децу, одрасле, порађао жене, обављао акушерске интервенције, и хируршке захвате попут операције слепог црева, збрињавања рана, вађења страних тела; чак је вршио и обдукције. Код њега су долазили пацијенти из свих крајева Србије, али и из иностранства.

Рад након пензионисања По одласку у пензију, 1992. године. Божидар Станишић упутио је молбу Дому Здравља „Др Симо Милошевић“ да му се омогући да настави рад. Ова његова молба је одбијена. После тога је понудио да ради и волонтерски, само да му се додели ординација, што је такође одбијено. Министарству здравља је у том смислу упућена чак и петиција грађана са неколико хиљада потписа. И то је одбијено. Ипак, Доктор Божа наставио је да прегледа децу по кућама, а породица Пантић са Умке му је бесплатно уступила простор за амбуланту. Део дана проводио је у тој импровизованој ординацији, а део у школи за основно и средње образовање за децу ометену у развоју „Свети Сава“ на Умци, где је радио волонтерски.

Крај живота Божидар Станишић умро је у Београду, 20. јула 2011. године. Сахрањен је на гробљу Орловача у Београду.

Награде и признања Међу награда које је Божидар Станишић добио за свој рад налазе се награда Златни Хипократ и награда Матија Бан, коју додељује Општина Чукарица.

Доктор Божидар Станишић био је и почасни грађанин Умке, а након смрти, 9. децембра 2011. године у Дому здравља на Умци откривена је и спомен плоча у знак сећања на овог легендарног педијатра.

Референце

Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 2011. Категорија:Бабушничани Категорија:Српски лекари Категорија:Педијатрија Категорија:Војници у Другом светском рату Категорија:Деца ратници Категорија:Сахрањени на гробљу Орловача