мини|250п Улога жена у војсци од 1914. године, посебно у борби, била је контроверзна.. Beograd Тек недавно су жене почеле да имају истакнутију улогу у савременим оружаним снагама, јер све више земаља почиње да шири улогу жена у војсци. Од почетка седамдесетих, већина западних армија почела је признавати жене да служе активно у свим војним гранама. У девет земаља жене се регрутују у војну службу. Данас је само неколико земаља које омогућавају женама да у војсци буду на сасвим равноправној основи. Ове земље укључују Аустралију, Канаду, Норвешку, Данску, Шведску, као и још неколико других.

мини|250п

Историја

Жене у Првом светском рату

мини|лево|Група женских возача кола хитне помоћи у Француској 1917. године

Хиљаде жена служило је као медицинске сестре, куварице, праље, и друге улоге подршке у војскама укљученим у Први светски рат.Gavrilović Vera S., Žene lekari u ratovima 1876–1945. na tlu Jugоslavije, Beograd 1976. Једина нација која је распоређивала женске борбене трупе у значајним бројевима била је Русија. Од самог почетка, женски регрути су прикривани или су их њихове јединице прећутно прихватиле. Најистакнутији био је контингент фронталне линијске коњице у козачком пуку, предвођена женским пуковником Александром Кудашевом. Други су укључивали познату Марију Бочкареву, која је три пута била орденована и унапређена у више звање НЦО, док је Њујорк тајмс објавио да се група од 12 ученица из Москве спојила заједно, прерушене у младе момке.Susan R. Sowers, Women Combatants in World War I: A Russian Case Study" (Strategy Research Project, U.S. Army War College, 2003) 1917. привремена влада покренула је бројне женске батаљоне, а Бочкаревој је тада званично допуштено да руководи првом јединицом. Борили су се добро, али нису успели да обезбеде пропагандну вредност која се од њих очекивала и крајем године је распуштена. У каснијем Руском грађанском рату, Бољшевици су запошљавали жене пешадије, док су жене војници, такође, забележене у Белој гарди. 1918. године, у Финском грађанском рату, више од 2000 жена борило се у Женској црвеној гарди. У Шпанском грађанском рату, на хиљаде жена било је интегрисано у мешовите борбене јединице или су се бориле као део милиције.

Други светски рат мини|лево| Принцеза Елизабета је служила у британској војсци четрдесетих година

Роза Шањина, совјетски снајпериста, током Другог светског рата постигла је потврђених 54 погодака. Око 400 000 совјетских жена кратко је служило на првој линији фронта као докторке и медицинске сестре. Све главне земље учеснице користиле су жене у униформи. Већина задатака које су жене вршиле укључују улогу сестринства, свештенства или улоге подршке. Преко 500 000 имало је борбене улоге у противваздушним јединицама у Британији и Немачкој, као и фронталним јединицама у Совјетском Савезу.

Британија

Године 1938. Британци су преузели водећу улогу широм света у успостављању униформисаних услуга за жене, поред малих јединица медицинских сестара који су већ дуго били у функцији. Крајем 1941. Британија је започела регрутовање жена — највише је послато за фабрички рад, а неке и у војску, посебно за помоћну територијалну службу која је у вези са војском. АТС започиње као помоћна женска војска 1938, а 1941. добија војни статус (2/3 плаћено у односу на мушкарце). Жене су добро промовисале улогу у руковању противавионским оружјем против немачких авиона и В-1 ракета. Ћерка премијера Винстона Черчила била је тамо и он је усхићено рекао да сваки генерал који сачува његових 40 000 бораца стиче еквивалент победе. До августа 1941. жене су радиле послове на инструментима за контролу ватре, никада им није било дозвољено да повуку окидач, јер се убијање непријатеља сматрало „више мушким”. До 1943. 56 000 жена је било у противваздушној команди; већина јединица налазила се близу Лондона где је постојао ризик од убијања, али није постојала опасност да их непријатељ ухвати. Прва убиства дошла су у априлу 1942.

Немачка

Трећи рајх (супротно популарном веровању) имао је сличне улоге за жене. СС Хелферинен сматрао је својим члановима оне жене које су прошле обуку, а све друге женске раднице изабране су за концентрациони логор. Жене су, такође, служиле у помоћним јединицама, морнарици, ваздухопловству и војсци.

У Немачким Оружаним снагама, од 1944. до 1945. године, око 500.00 жена било је добровољно униформисано. Приближно исти број служио је и у цивилној одбрани. 400 000 су се добровољно пријавиле као медицинске сестре, а многе су замениле мушкарце у ратној економији. У Луфтвафеу су служиле у борбеним улогама које су помагале да одржавају противавионске системе који су срушили савезничке бомбардере. мини|180п|десно|Друга жена која је добила Гвоздени крст је медицинска сестра Elfriede Wnuk

До 1945. немачке жене су држале 85% биланса где спадају праље, рачуновође, тумачи, лабораторијски радници итд. Немачка је имала велику и добро организовану сестринску службу, са четири главне организације − једну за католике, једну за протестанте, секуларни Црвени крст и Браон медицинске сестре. Војну негу је првенствено руководио Црвени крст (ДЦК), који је делимично био под нацистичком контролом. Медицинске услуге на фронту пружали су мушки лекари. Медицинске сестре Црвеног крста служиле су нашироко у војним медицинским службама запосленим у болницама близу линије фронта, и изложеним ризику од напада бомби. Двадесет сестара је награђено Гвозденим крстом за хероизам. Стотине жена служило је у логорима, од којих је већина била у Равенсбрику. У Немачкој су, такође, радиле жене, а Хитлеру је речено да произведе још чисте аријске деце да се боре у будућим ратовима.

Југословенски партизани

Југословенски народно-ослободилачки покрет потражио је 6 000 000 цивилних присталица. Два милиона жена формирало је Антифашистички фронт жена (АФЖ), у којем је револуционарно коегзистирало са традиционалним. АФЖ је управљао школама, болницама, чак и локалним самоуправама. Око 100.000 жена служило је са 600.000 мушкараца у Титовој Народнослободилачкој војсци Југославије. Све то је нагласило посвећеност женским правима и родној једнакости. Коришћене су слике хероина традиционалног фолклора, како би се привукле и легитимизовале партизанке. После рата жене су биле одвојене традиционалним родним улогама, али Југославија је била јединствена јер су њени историчари посветили велику пажњу женским улогама у отпору све до распада земље деведесетих, након чега је сећање на женске војнике избледело.

После светских ратова

Вијетнамски рат

Током Вијетнамског рата (1955—1975) око 11 000 америчких жена војника распоређено је у Вијетнаму, а 90% њих служиле су као медицинске сестре. У борби је убијено 8 жена. Командант Елизабет Берет постала је прва жена која је командовала у борбеној зони.

Демократска Република Конго Демократска Република Конго 1967. године започиње обуку првих 150 жена као паракомандоса Армије националне конголоизе, а многе су биле обучене касније, у периоду од неколико година. Жене су имале комплетну обуку за скок, оружану обуку, иако није било јасно у којој мери су оне интегрисане у борбеним јединицама Конга.

Еритреја

1999. Би-би-си је извештавао да су око четвртину еритрејских војника у еритрејско-етиопијском рату чиниле жене.

Израел

Израел је тренутно једина земља на свету са обавезном војном службом за жене. Обавезна војна служба за неудате жене и удате жене без деце почиње 1948. године.

У почетку, све жене регрути служиле су корпусу Женске армије, као службеници, возачи, социјални радници, медицинске сестре, контролори лета. Улоге жене ван техничке и секретарске подршке, почеле су да се отварају крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година.

Године 2000. амандманом Закона о војној служби једнаке могућности у војсци су добиле жене физички и психички спремне за посао. Жене су почеле да улазе у борбену подршку и лагане борбене улоге у неколико области, укључујући Артиљеријски корпус, пешадијске јединице и оклопне дивизије. Неколико водова по имену Каракал формиране су за мушкарце и жене заједно, да служе у лакој пешадији. Многе жене су се придружиле граничној полицији.

Упркос овим променама, ИДФ признаје да је мање од 4% жена на борбеним положајима као што су пешадија, посада тенкова, или других оклопних возила, служба артиљеријског оружја, пилоти борци и сл. Уместо тога, биле су концентрисане на „борбену подршку“.Gaza: It's a Man's War The Atlantic, 7 Aug 2014

Тренутни положај жена у војсци по земљама

Удео женског војног особља варира на међународном нивоу. Око 3% у Индији, 10% у Великој Британији, 15% у Француској, 13% у Шведској, 16% САД, као и 27% на југу Африке.

Многе државне оружане снаге које регрутују жене и даље их спречавају за борбене улоге (улоге које би захтевале да убију у непосредној близини).

У поређењу са мушкарцима, женски војници се суочавају са знатно вишим ризиком од сексуалног узнемиравања и сексуалног насиља, према британским, канадским и америчким истраживањима.

Жене у борби

мини|десно|Мари Марвинкт (Marie Marvingt) је била прва жена пилот која је летела током рата; никада није била у борби (1912)

Неке нације дозвољавају женским војницима да служе на одређеним борбеним положајима наоружања, док их друге искључују из различитих разлога, укључујући физичке захтеве и политику приватности. Војска САД има већину позиција за жене. Постоје одређена ограничења због физичких захтева које жене не могу испунити, као што су положаји специјалних снага.

Жене су учествовале у војсци САД 1775. године, али више у цивилним областима неге, прања, поправке одеће и кувања. Неколико стотина жена је учествовало у борби у Грађанском рату у Сједињеним државама, скоро све су биле маскиране као мушкарци, а многе су откривене на бојном пољу или у болницама после рањавања. Дебора Сампсон била је једна од првих жена маскираних у мушкарца. Није била задовољна својом ограниченом улогом у Америчкој револуцији, па се претварала да је мушкарац како би служила у лакој пешадијској јединици. Борила се у многим биткама, али на крају је претрпела повреде главе и ногу, што је довело до откривања њеног пола. Њен командант, генерал Џон Патерсон, честито ју је отпустио и захвалио јој се на служби. Године 1917. закон се коначно укида и жене постају сталан део војних служби. Године 1976. прва група жена је примљена на Војну академију САД. Тренутно се 16% дипломиране Вест поинт класе састоји од жена.

У 1990. и 1991. години око 40 000 америчких жена војника распоређено је током операција Заливског рата, али ниједна жена није могла да преузме борбу. Од 1994. године политика је забрањивала женама да буду распоређене у борбене јединице испод нивоа бригаде.

Према статистичким подацима из 2013. године, 15,6% војника САД од 1,1 милиона, укључујући и Националну гарду и резерву, биле су жене. Те године жене су служиле у 95% свих војних занимања.

Политичке промене

Пре одлуке Министарства одбране 1993. године, 67% позиција у војсци било је отворено за жене. Данас је отворено 78% позиција, а жене служе у 95% свих војних занимања од 2014. У ваздухопловним снагама САД 99% каријера је отворена за жене. Једина забрана женама су специјалне службе за тактике, борбена контрола и сл.

У јануару 2013. године секретар за одбрану Леон Панета издао је наређење да се оконча политика „нема жена у јединицама које имају задатак директне борбе“, иако још увек није утврђено да ли и када се жене могу придружити Специјалним снагама америчке војске.

Године 2013. војници војске САД траже да учествују у новом курсу обуке, који је направило Комбиновано заједничко радно особље Паладин и који је осмишљен за чланове тима за ангажовање жена. Курс ће помоћи женским војницима да се обучавају за задатке као што су биометрија, форензика, прикупљање доказа, тактичка испитивања, претраживање возила особља, упутства о експлозивним уређајима. Циљ је да све процене буду потпуне и да ће жене до краја 2016. бити у потпуности укључене у све улоге у војсци.