Фабрика шећера Црвенка је основана 1912. године у Црвенки. Спада у ред највећих произвођача шећера у Србији. Развој фабрике је ишао путем подизања капацитета прераде шећерне репе. Од првобитних 1200 тона на дан, данас се производи 5−6 пута више.

Историјат мини|десно|Спољашњост фабрике мини|десно|Унутрашњост фабрике Идеја о изградњи фабрике шећера појавила се 1910. године, а коначна одлука у тадашњој Аустроугарској донесена је 31. августа 1911. године. Тада је основана акционарко друштво „Енглеско-мађарска шећерна индустрија у Црвенки”. Почетни капитал од 5 милиона аустријских круна био је довољан за почетак градње фабрике. Почела је да се гради 1912. године, а завршена је у јесен 1913. године. Градњу је од 1. фебруара 1912. године надзирао инжењер Јосеф Хампел. Опрема је наручена у „Шкоди” у Чехословачкој која је у то време била земља са најбољом шећеранском технологијом у Европи. Власници су били крупни велепоседици, али било је и трговаца. Управни одбор је био састављен од 13 чланова, а највећи акционар међу њима био је др Ладислав Лелбах. Он је био Црвенчанин и члан парламента у Будимпешти.

Након Првог светског рата већина акција је откупљена од стране Енглеско-чехословачке Кредитне банке из Прага и мањи део од индустријалаца нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Фабрика 1919. године добија име „ЦРВЕНКА” ФАБРИКА ШЕЋЕРА АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО са седиштем у Црвенки. Капитал Друштва је 1926. године био 50 млиона динара, а само годину дана касније 120.000 акција вредних по 500 динара. Пред сам почетак Другог светског рата дошло је до промене када су већински пакет акција купили -{Bermise Union Bank}- из Прага и -{Bankverein}- из Беча. До 1944. године имала је свој продајни и обрачунски биро у Београду на адреси Краља Петра I бр.44.

Након завршетка рата, фабрика је национализована. Држава је управљала предузећем путем принудног управника. У Југославији је од стране КПЈ почео да се спроводи и привредни и друштвени модел који се назива Радничко самоуправљање. Основна идеја се сводила на пребацивање управљања предузећа у руке радника и одвајање државе од привреде. Због тога је 10. септембра 1950. године формиран први Раднички савет. Он је доносио све битне одлуке: постављање директора, плате, инвестициона улагања, планирање... Радничко самоуправљање се завршило 1991. године када је фабрика регистрована као деоничарско друштво. Предузећем је управљао Управни одбор. Следећи кроак у промени власништва био је 1994. године када фабрика регистрована као деоничарско друштво у приватној својини.

Закон о приватизацији који је донет 2001. године убрзао је процес бесплатних акција запослених и бивших запослених радника. То је највише урађено због продаје фабрике. Нови већински васник од 2003. године била је Грчка индустрија шећера из Солуна која је за 70% капитала платила 3 милиона евра. Остатак је остао у власништву малих акционара и дражве.

Фабрика и локална средина Изградња фабрике шећера условљавала је електрификацију места. Тако је Црвенка почела са електрификацијом 1913. године. То је био први у низу помоћи које је електрана даривала свом месту. Фабрика је 1919. године основала фудбалски клуб „ЦСК”, који је 1962. године променио име у ФК Црвенка и пласирао се у Прву лигу у сезони 1970/71. највише захваљујући свом спонзору фабрици шећера. Фабрика је основала и Рукометни клуб Црвенка који је био шампион Југославије и двоструки освајач Купа Маршала Тита.

Фабрика је много улагала у место и друге привредне субјекте. Тако је 1961. године саградила рукометни и фудбалски терен, а 1968. године уз њих и мотел. Исте године саграђен је и базен. Дечији вртић је саграђен 1973. године. Помагала је школама, дому здравља, дому култтре и сл. Фабрика је помогла у изградњи храма „Светог Саве"” у Црвенки који је почео да се гради од 1990. године.

Референце

Литература

Спољашње везе Званични сајт

Категорија:Предузећа из Куле Категорија:Прехрамбена индустрија у Србији