Мукополисахаридоза тип IV (скраћено МПС IV) или Morquio Syndrome један је од седам типова мукополисахаридоза, наследне, прогресивне болести депоновања киселих глукозаминогликана (ГАГ) у лизозомима, због наследног дефицита специфичних деградацијских ензима.Morquio L. Sur une forme de dystrophie osseuse familiale. Bull Soc Pediatr Paris. 1929. 27:145-52.
Епидемиологија Процењује се да се МПС тип IV јавља код 1 на 200.000 живорођених..
Мукополисахаридоза тип IV А Инциденција МПС тип IV А је: 1 на 216.000 рођених у Британској Колумбији,. 1 на 76.000 рођених у Северној Ирској,. 1 на 201.000 рођених у Аустралији,. 1 на 450.000 рођених у Португалу,. 1 на 640.000 рођених у западној Аустралији,. 2003 Dec 15. 123A (3):310-3 и 1 на 625.000 рођених у Јапану.. Подаци о МПС тип IV А у Сједињеним Државама нису доступни. Мукополисахаридоза тип IV Б До данас нису спроведене епидемиолошке студије о учесталости МПС тип IV Б, мада је према неким сазнањима инциденција овог типа знатно нижа од оне код МПС тип IV А.
Етиопатогенеза Болест се наслеђује аутозомно рецесивно. Његова два подтипа резултат су недостајућих или дефектних ензима N-ацетилгалактозамин-6-сулфатазе (МПС тип IV А) или бета-галактозидазе (МПС тип IV Б), потребних за деградацију кератан сулфатног шећерног ланца.
Клиничка слика Клиничке карактеристике MPS IV су сличне у оба типа, али изгледају блаже у МПС тип IV Б. Поремећај се јавља најчешће између 1 и 3 године живота детета. Физички раст је успорен због кратког трупа, торакс је тешко деформисан, грудна кост је истурена, постоји деформација коленог зглоба, а зглобови су лабави. Раст се често зауставља око 8 година, деца са тежим облицима МПС 4 најчешће не живе дуже од двадесет или тридесет година. Смрт наступа између 20. и 40. године живота. Дужина живота зависи од степена деформитета кичменог стуба и компресије кичмене мождине.
Интелигенција је нормална. Због кратког трупа, торакс је тешко деформисан, грудна кост је истурена, постоји деформација коленог зглоба, а зглобови су лабави. Могућа је компресија кичмене мождине, која се у почетку манифестује лаким замарањем и дискретним неуролошким знацима, док је у позној фази болести могућа и квадриплегија (одузетост сва четири екстремитета).
Болест прата сметње дисање и болести срца. Могућа је и компресија кичмене мождине, која се у почетку манифестује лаким замарањем и дискретним неуролошким знацима, док је у позној фази болести могућа и квадриплегија (одузетост сва четири екстремитета).
Дијагноза 150px|мини|Типичан рендгенкси налаз код МПС тип IV Поставља се на основу клиничке слике, лабораторијксих анализа, рендгенографских налаза. Типичан рендгенкси налаз на кичменом стубу је: пршљенска тела су спљоштена, а интервертебрални простори сужени.The classics: Chondro-osteo-dystrophy. roentgenographic and clinical features of a child with dislocation of vertebrae, James F. Brailsford, M.D.: Am. J. Surg. 7:404, 1929. Clin Orthop Relat Res. 1976 Jan-Feb. 4-9.
Неуролошке компликације захватају спинални нерв и врше компресију на корена нерава, што резултује: екстремним, прогресивним променама скелета, посебно на ребрима и грудима; кондуктивним и / или неуросензитиваним губитком слуха замагљењем рожњаче. очуваном интелигенцијом, осим ако се хидроцефалус развија и не лечи. Ненормалности скелета укључују: промене на грудном кошу, деформације или закривљеност кичме, скраћење дугих костију дисплазију кукова, колена, чланака и зглобова кости које стабилизују везу између главе и врата могу се малформисати (одонидна хипоплазија);
Могуће је и пренатално постављање дијагнозе из културе ћелија амнионске течности.
Терапија Лечење је за сада безуспешно и поред различитих покушаја, и пред примене ензимске терапије. Наиме због ограничених клиничких резултата и високих трошкова лечења, ензимска супституциона терапија остаје неодобрена или плаћен облик лечења само у неколико земаља.Khan S, Alméciga-Díaz CJ, Sawamoto K, Mackenzie WG, Theroux MC, Pizarro C, et al. . Потребна су даља прецизна и дугорочна истраживања како би се утврдило да ли ће ограничено дејство ензима на хрскавици и костима резултовати адекватном коришћу.. Ензимска супституциона терапија
Галсулфаза је варијанта полиморфног људског ензима N-ацетилгалактозаминска 4-сулфатаза рекомбинантног ДНК порекла, који се користи у терапији мукополисахаридозe тип IV.Valayannopoulos V; Wijburg FA. Therapy for the mucopolysaccharidoses. Rheumatology (Oxford). 2011; 50 Suppl 5:v49-59 ()
Галсулфаза је гликопротеин са молекулском тежином од око 56 кД. Овај рекомбинантни протеин се састоји од 495 аминокиселина и садржи шест за аспарагин везаних места гликозилације, четири од којих носе бис маноза-6-фосфат маноза 7 олигосахарид, који је специфични ћелијски мотив препознавања. Посттранслациона модификација Cys53 остатка производи каталитички аминокиселински остатак Ca-формилглицин, који је неопходан за ензимску активност и конзервиран је код свих чланова фамилије сулфатазних ензима. Види још Ензимска супституциона терапија мукополисахаридоза Трансплантација крвних матичних ћелија у мукополисахаридозама Референце
Литература
. 1971. 5:72-8.
O'Brien JS, Gugler E, Giedion A, Wiessmann U, Herschkowitz N, Meier C, et al.
Orii T, Kiman T, Sukegawa K. Late onset N-acetylgalactosamine-6-sulfate sulfatase deficiency in two brothers. 1981. 13:169-75.
Montaño AM, Tomatsu S, Brusius A, Smith M, Orii T. Growth charts for patients affected with Morquio A disease. Am J Med Genet A. 2008 May 15. 146A (10):1286-95. Suppl 1:141-51.
Спољашње везе
Mucopolysaccharidoses Types I-VII Mucopolysaccharidoses Fact Sheet
Категорија:Метаболички поремећаји Категорија:Ретке болести