250px|мини|десно|Скулптура Балерина поред плаже Могрен у Будви и поглед на будвански Стари град 250px|мини|десно|Једно од острва на Скадарском језеру, у близини Ријеке Црнојевића 250px|мини|десно|Црно језеро, Национални парк Дурмитор 250px|мини|десно|Узлетање авиона са Аеродрома Тиват Туризам у Црној Гори представља најважнију привредну делатност ове медитеранске државе.
Туризам је у Црној Гори доживео експанзију почетком 21. века. Велики број инфраструктурних пројеката, насталих као последица овог процеса, представљају предуслов да ова држава постане елитна туристичка дестинација за туристе из целог света. Област туризма у Црној Гори у надлежности је Министарства одрживог развоја и туризма. Претечом модерног хотелијерства на Црногорском приморју сматра се мађарски племић Антал Магјар (-{Antal Magyar}-) из Будимпеште, који је 1902. године изградио Пансион на зеленој плажи у Зеленици, касније хотел „Плажа”.
Највећи туристички потенцијал Црне горе представља чињеница да се на малој површини коју ова држава заузима (13.800 km²) могу наћи предели најразличитијих географских и климатских одлика: море и морска обала, језера, планине и планински венци, кањони. Осим тога, бурна историја ове мале државе оставила је за собом непроцењиво благо које се огледа у бројним историјским споменицима који се могу наћи широм земље. Како би се туристи упознали са традицијом и обичајима, током туристичке сезоне организују се бројне манифестације у готово свим црногорским градовима. Туристичку понуду Црне Горе употпуњује и пет националних паркова: Дурмитор, Биоградска гора, Ловћен, Скадарско језеро и Проклетије.
Посебну погодност за развој ове привредне гране у Црној Гори представља добро развијена мрежа путева, релативно добро развијен железнички саобраћај и постојање два међународна аеродрома на малој површини, Тиватски и Подгорички.
Историја 250px|мини|десно|Херцег Нови 1960. године Зачеци туризма у Црној Гори везују се за Херцегновску ривијеру. Први туристички објекти јављају се у Херцег Новом још у 19. веку и означавају почетак модерног хотелијерства на Црногорском приморју.
У подножју планине Орјен, на 1.009 м надморске висине налази се излетиште Врбањ, до кога се може стићи асфалтним путем, а одатле уређеном планинском стазом и на највиши врх - Велики или Зубачки кабао, на 1.894 м надморске висине. Ова стаза се сматра најстаријом уређеном планинарском стазом у Црној Гори, а саграђена је крајем 19. века, како би се удовољило жељи аустроугарског престолонаследника Рудолфа да се попне на врх Орјена.
Ипак, претечом модерног хотелијерства на Црногорском приморју сматра се мађарски племић Антал Магјар (-{Antal Magyar}-) из Будимпеште, који је 1902. године изградио Пансион на зеленој плажи у Зеленици, касније назван „Плажа”.
Овај хотел сматра се и претечом развоја здравственог туризма, по коме је Херцег Нови са околином такође познат. Захваљујући благој медитеранској клими, природним факторима, изворима минералне воде и лековитом блату Игало је постало познато лечилиште, а Институт „Др Симо Милошевић“ у Игалу највећа и најпознатија институција за мултидисциплинарно бањско лечење на Медитерану.
Видови туризма у Црној Гори Захваљујући прије свега природним лепотама и повољним географским и климатским условима Црна Гора се у релативно кратком времену доказала у односу на конкурентске дестинације у Средоземљу и достигла међународни ниво квалитета услуга. Велики број сунчаних дана у летњим месецима и велика количина снега у зимском периоду одређују два најзаступљенија облика туризма у Црној Гори: приморски, односно летњи туризам и планински, односно рекреативни туризам.
Општина Будва са Бечићима, тренутно квалитативно и квантитативно представља најзначајнији центар приморског туризма, а следе Бар и Херцег Нови. Према пројекцијама Министарства одрживог развоја и туризма Црне Горе, Тиват и Улцињ ће се због својих потенцијала у блиској будућности наметнути као примарне дестинације. Потенцијал приморског туризма огледа се и у томе што све већи број инвеститора одлучује да инвестира у изградњу хотела и смештајних јединица у различитим деловима Црне Горе. Један од њих је и Sotheby's International Realty који је отворио канцеларију у луци луксузних јахти и марини Порто Монтенегро.
На планинама постоје услови за све врсте зимских спортова, али и за рекреативни туризам током целе године. Најбоље услове нуде Дурмитор и Бјеласица, али и Проклетије, где постоје сигурни услови за снег 80–90 дана током зимских месеци, на висини око 1.700 м нв.
У Црној Гори све су популарнији и други видови туризма, а првенствено: спортско рекреативни туризам здравствени туризам, културни туризам верски туризам, крузинг и наутички туризам
Захваљујући географским одликама и пратећи светске трендове почетком 21. века развила се и велика понуда аранжмана који обухватају бављење екстремним спортовима.
Туристички региони у Црној Гори Иако је по површини мала земља, са свега 13.800 km², Црну Гору карактеришу пејзажи изразите лепоте и изузетна разноликост климатских, географских и ботаничких, а у културолошком смислу, поједина подручја карактерише спој три културна насљеђа. Према географским и климатским одликама, издвајају три региона: приморски регион, односно Јадранска обала, централни и северни регион, а као туристичка дестинација Црна Гора се може поделити на три туристичка региона и шест кластера, који се међусобно разликују по карактеристикама предела и култура:
Приморски регион
Стрма, стеновита обала од Луштице до Улциња, Улцињ, са најдужом пешчаном плажом јужног Јадрана, Адом Бојаном и Валданосом, као и богатом историјом, Бококоторски залив, окружен планинама и јединствен на Медитерану по свом историјском значају и културном наслеђу.
Централни регион
Престоница Цетиње и Скадарско језеро, су од велике важности као туристичка дестинација како због свог историјског значаја, Два национална парка која се налазе на том подручју - Национални парк Ловћен и Национални парк Скадарско језеро,
Северни регион
Планински предели Бјеласице, Комова, Проклетија, Дурмитора и Сињајевине, са кањоном Таре, где је заступљен планински и верски туризам, Три национална парка која се налазе на том подручју - Национални парк Биоградска гора, Национални парк Проклетије и Националним парком Дурмитор, који представљају пожељну туристичку дестинацију и у зимском и у летњем периоду
Приморски регион Приморски регион чине четири географски и културолошки веома различите целине: обала од Луштице до Улциња, Улцињ са Адом Бојаном и Валданосом, Бококоторски залив јединствен на Медитерану по свом историјском значају и културном наслеђу и у залеђу престоница Цетиње и Скадарско језеро који имају историјски значај, али и два Национална парка која се налазе на том подручју - Национални парк Ловћен и Национални парк Скадарско језеро. Због близине се приморје и планине доживљавају као целина, што се може окарактерисати као главна предност Црногорске туристичке понуде. Клима такође чини један од главних предуслова за успешан развој туризма, а Црна Гора има пријатну летњу климу, сличну Сардинији, Азурној обали или Мајорки, и представља идеалну основу за купалишни, односно летљи.
Црногорска обала протеже се у дужини од 293,5 km, а највећи туристички центри на обали су градови Херцег Нови, Котор, Тиват, Будва, Бар и Улцињ. У залеђу су то Цетиње и Вирпазар .
Херцегновска ривијера
250px|мини|десно|Плажа у херцег Новом Први туристички објекти јављају се у Херцег Новом још у 19. веку и означавају почетак модерног хотелијерства како на херцегновској ривијери, тако и на целом Црногорском приморју. Првим модерним хотелом сматра се Пансион на зеленој плажи у Зеленици, који је 1902. године отворио мађарски племић Антал Магјар (Antal Magyar) из Будимпеште. Овај хотел постоји и данас, под именом „Плажа”. Организовани и интензивнији развој туризма на подручју Херцегновске ривијере везује се за 60-те године 20. века, када су и подигнути готово сви данас постојећи модерни и велики хотели у Херцег Новом. Хотел „Плажа” у Зеленици сматра се и претечом развоја здравственог туризма, по коме је Херцег Нови такође познат, а осим њега данас у граду постоји низ објеката намењених здравственој рехабилитацији и опоравку. Најпознатији здравствени комплекс је Институт „Др Симо Милошевић“ у Игалу. 250px|мини|лево|Плажа Жањице 250px|мини|десно|Купање у Плавој шпиљи
Херцегновска ривијера пружа се у дужини од 25 км, од Њивица до рта Мачак на полуострву Луштица, где се налазе се 62 регистроване, уређене плаже, а од Мељина до Игала, пружа се 6 км дугачко шеталиште Пет Даница.
Осим плажа Херцегновска ривијера пружа и низ културно-историјских споменика, природних атракција и могућности за забаву и рекреацију. Старо градско језгро датира из касног средњег века, а садржи фортификационе, сакралне, стамбене и јавне објекте. Испреплетани стилови изградње сведоче о турској и млетачкој владавини. Архитектура градског језгра препознатљива је по сплету стрмих улица и степеништа која прате каскаде терена. Унутар зидина старог града могу се видети бројне куле, капије и цркве, а у околини града може се посетити неколико манастирских комплекса који потичу из 15. века.
Једно од најатрактивнијих места у околини Херцег Новог је пећина Плава шпиља на полуострву Луштица, затим острво Мамула, на самом улазу у Бококоторски залив, а за љубитеље пешачења у околини Херцег Новог постоји неколико пешачких стаза. У подножју планине Орјен налази се излетиште Врбањ, од кога се може уређеном планинском стазом стићи и на највиши врх - Велики или Зубачки кабао (1.894 мнв).
У Херцег Новом се одржава велики број манифестација, а неке од најпознатијих су: Празник мимозе, Херцегновски зимски салон, ХАПС (Херцегновске априлске позоришне свечаности), сајам књига Отворена књига, Херцегновски филмски фестивал, Меморијални пливачки маратон „Марио Дидо Марић”, једриличарска регата Куп Херцег Новог, а до 2015. године у овом граду се одржавао и популарни забавно – музички фестивал Сунчане скале, који је 2016. године укинут због финансијских разлога.
Которска ривијера
250px|мини|десно|Брод укотвљен у Луци Котор Котор се налази у једном од најлепших залива света, а у једно и град богате културно-историјске прошлости. Стари град Котор сврстава се међу најбоље сачуване средњовековне урбане средине типичне за градове настале у периоду од 12. до 14. века, што је овај град уврстило на УНЕСКО-ву листу Светске баштине. У околини Котора драгоцене културно-историјске споменике, неизоставне дестинације током посете Котору, свакако представљају и градићи Рисан и Пераст. Последњих година управо у Боки је почео да се развија и црногорски крузинг туризам, а Котор се годинама налази међу пет најпопуларнијих крузинг лука у источном Медитерану, заједно са Дубровником, Венецијом, Санторинијем и Родосом.
Котор се одликује топлим и сувим летима и благим и влажним зимама. Просечна годишња температура не прелази 15,2 °C. Купалишна сезона траје 144 дана у години, а 213 дана годишње је без ветра.
250px|мини|лево|Острва Госпа од шкрпјела и свети Ђорђе, преко пута пераста 250px|мини|десно|Которска Марина 250px|мини|десно|Палата Бујовић у Перасту у којој се данас налази Музеј града Пераста
Број пешчаних, уз неколико каменитих плажа на которској ривијери сведен је на минимум. Најближе уређене плаже налазе се у Тивту, Будванска ривијера удаљена је од Котора 20-ак, а Херцегновска око 35 километара. Насупрот томе, стари град Котор свакако је једна од највећих туристичких атракција у Црној Гори.