Демократска Република Конго (скраћено ДРК, понекад и као ДР Конго; ), позната и као Конго-Киншаса (), или једноставно Конго (), раније Заир (), држава је у централној Африци. По површини је друга на континенту, иза Алжира, и једанаеста је у свету. Кратком обалом (37 km) излази на Атлантски океан код ушћа реке Конго, а граничи са 9 држава: Републиком Конго на северозападу, Централноафричком Републиком на северу, Јужним Суданом на североистоку, Угандом, Руандом, Бурундијем и Танзанијом на истоку, Замбијом на југоистоку и Анголом на југозападу. Са популацијом од преко 105 милиона, Демократска Република Конго је најмногољуднија званично франкофонска земља, четврта по насељености у Африци и петнаеста по насељености у свету.
Територију ДР Конго су људи први пут населили пре око 90.000 година. Народ Банту је почео миграцију у овај регион у 5. веку и поново у 10. веку. На западном делу региона, Краљевство Конго је владало од 14. до 19. века, док у су централном и источном региону, краљевства Луба и Лунда владала од 16. и 17. века до 19. века. Током 1870-их, непосредно пре почетка освајања Африке, спроведено је европско истраживање Конга, које је прво предводио Хенри Мортон Стенли под покровитељством краља Леополда -{II}- од Белгије. Леополд је формално стекао права над Конго територијом на Берлинској конференцији 1885. године и учинио је земљу својом приватном својином, именујући је Слободна Држава Конго. Током постојања Слободне Државе, колонијалне војне јединице, -{Force Publique}- је присиљавала локалну популацију да производи природну гуму, и у периоду од 1885. до 1908. су милиони Конгоанаца умрли услед болести и експлоатације. Године 1908. је Белгија, упркос иницијалног оклевања, формално анексирала Слободну Државу од Леополда, и формирала Белгијски Конго.
Белгијски Конго је остварио независност 30. јуна 1960 чиме је формирана Република Конго (Леополдвил). Конгоански националиста Патрис Лумумба је био изабран за првог премијера, док је Жозеф Каса-Вубу постао први председник. Дошло је до конфликта око администрације територије који је постао познат као Конгоанска криза. Провинције Катанга, под Моизом Чомбеом, и Јужни Косај су покушале да се отцепе од Конга. Дана 5. септембра 1960, Каса-Вубу је отпустио Лумумбу уз подршку Сједињених Држава и Белгије након што је Лумумба затражио помоћ од Совјетског Савеза током кризе. Дана 14. септембра, уз подршку САД и Белгије, Лумумбу су ухапсиле снаге лојалне начелнику штаба војске Мобуту Сесе Секо, који је задобио дефакто контролу над земљом путем државног удара истог дана. Дана 17. јануара 1961. Лумумба је био изручен Катанганским властима, а накнадно су га погубиле Катанганске трупе под белгијским утицајем.
Године 1965 је Мобуту Сесе Секо званично дошао на власт путем другог војног удара. Године 1971, он је преименовао земљу у Заир. Земљом је руководио као једнопартијском државом са својим Популарним покретом револуције као једином легалном партијом. Мобутова влада је добила знатну подршку од Сједињених Држава, захваљујући његовом антикомунистичком ставу током хладног рата. До раних 1990-их, Мобутова влада је почела да слаби. Опресивна политика према источном конгоанском Турси становништву довео је до инвазије 1996. године предвођене Руандом која је под управом Турсија, чиме је почео Први конгоански рат. Овим ратом је окончана Мобутова 32-годишња владавина, и 17. маја 1997 Лоран Кабила, вођа Тутси снага из провинције Јужни Киву је постао председник. Он је вратио име земље на Демократска Република Конго. Напетости између председника Кабиле и присуство Руанде и Тутсија у земљи довеле су до Другог конгоанског рата од 1998 до 2003. Ултимативно, девет афричких земаља и око двадесет наоружаних група су узели учешћа у рату, исход чега је било 5,4 милиона погинулих. Два рата су девастирала земљу. Председника Лорана Кабилу је убио један од његових телохранитеља 16. јануара 2001 и наследио га је осам дана касније његов син Жозеф Кабила.
Демократска Република Конго је екстремно богата у природним ресурсима, али је испаштала услед политичке нестабилности, недостатка инфраструктуре, проблема узрокованих корупцијом и вековима комерцијалне и колонијалне екстракције и експлоатације са мало холистичког развоја. Поред главног града Киншасе, следећа два највећа града, Лубумбаши и Мбуџи Маји, су оба рударски центри. ДР Конгова највећа извозна ставка су сирови минерали, при чему је Кина преузела преко 50% њиховог извоза 2012. Године 2016. је ниво људког развоја у ДР Конгу био на 176. месту од 187 земаља, према Показатељу хуманог развоја.
Географија Положај Демократска Република Конго лежи између 6°сгш и 14°јгш, као и 12° и 32°игд. Земља лежи са обе стране екватора. Захвата површину од 342.000 -{km²}- од чега је копно 341.500 -{km²}-, а под воденим површинама је 500 -{km²}-. Најнижа тачка је на Атлантском океану -0-{m}-, а највиша на Моунт Беронгоу-903 -{m}-.
Република Конго се налази централно-западном делу под-Сахарске Африке, пресецајући екватор. Има кратку обалу на Атлантском океану, дужине 169 -{km}- .
Конго је лоциран у западној Африци излази на јужни Атлантик између Анголе и Габона. На југу и истоку река Конго представља границу према ДР Конго. Република Конго, такође позната и као Средњи Конго, Конго Бразавил и Конго (не мешати са Демократском Републиком Конго, бивши Заир) представља део некадашње Француске колоније у западној и централној Африци. Граничи се са Габоном (1.903 -{km}-), Камеруном (523 -{km}-), Централно-Афричком републиком (467 -{km}-) и ДР Конгом (2.410 -{km}-). Укупна дужина граница износи 5.504 -{km}-.
Геологија и рељеф
Држава је подељена на на 4 топографске целине: Обалска равница која је без дрвећа, али богата мочварама, језерима и рекама које постоје дуж Атлантске обале или се спуштају са планине Мауомбе. Плодна долина реке Ниари, централно- јужном делу која представља најплоднију област у држави Централни планински или плато Батеке раздваја сливове Огове анд Ниари реке, покривена је густом шумом Слив реке Конго на северу који се састоји од поплављени терена у нижем делу и сувих савана у вишим.
Укратко, рељеф Конга обухвата обалску низију, простране речне сливове на југу и северу и централни плато. Клима Конго има типичан тропски климат који се одликује високим температурама са влажношћу око 80% и незнатним сезонским варијацијама. Влажни период је између априла и октобра, док је суви од новембра до марта. Ветрови: Снажни ветрови су уобичајена појава у влажном периоду. Падавине: Просечна годишња количина падавина варира од 1.250 до 1.750 -{mm}-. Највише падавина се излучи на северу, док се према Атлантику и југу та количина смањује. Температуре: Просечна температура варира од 17 до 28 °C у јулу и од 23 до 33 °C у априлу.
Воде мини|Национални парк Салонга. Конго је највећа река у западној Африци. Њена дужина износи 4380 -{km}- и чини је другом најдужом реком у Африци после реке Нил. Конго са својим притокама протиче кроз другу највећу прашуму на свету, од које је само Амазонија већа. Река Конго је такође друга у свету по површини слива после Амазона. По њој две државе носе име: Република Конго и ДР Конго које леже на њеним обалама. Између 1971. и 1997. ДР Конго се званично звао Заир.
Река Конго извире у ДР Конгу западно од места Кисангани. Река Убанги која тече северним делом Конга и граница је између два Конга, представља једну од већих притока. Киншаса - главни град ДР Конго и Бразавил — главни град Републике Конго налазе се на обалама Конга, један наспрам другог. Пре ушћа у Атлантик код места Муанда, река гради водопаде познате као Ливингстонови водопади.
Флора и фауна
Кишне шуме су дом за велики број ретких и ендемских врста, као што су: шимпанза, бонобо, афрички шумски слон, планинска горила, окапи, афрички шумски биво, леопард. Југ државе настањују врсте белог носорога.
Становништво мини|Главни град Киншаса. У ДР Конго данас живи 105,4 милиона људи, што је велики скок у односу на 46,7 милиона 1997. Највећи градови су:
Киншаса (7.785.965) Лубумбаши (1.373.770) Мбуџи Маји (874.761) Кисангани (539.158) Масина (485.167) Кананга (463.546) Ликаси (422.414) Колвези (418.000) Чикапа (267.462) Бени (232.000)
Етничке групе У земљи живи око 250 различитих етничких група. Најбројније су Конго, Луба и Монго. Разноликост 700 домаћих језика се превазилази коришћењем званичног француског језика. У широкој употреби су још језици конго, чилуба, свахили и лингала. Најбројнија етничка група, Луба, чини свега 7,7% становништва.
Језици Француски је званични језик и прихваћен је као lingua franca. Анкета из 2021. утврдила је да 74% популације зна да говори француски, што га чини најраширенијим језиком у земљи.
Око 242 језика се причају у земљи, од којих четири имају статус националних језика: киконго, лингала, чилуба и свахили. Већина становништва говори неке од ових језика као други језик. мини|Етничке групе у ДР Конго
Религија Према анкетама из 2013. и 2014, хришћани чине 93,7% становништва (од тога католици чине 29,7%, протестанти 26,8%, остали хришћани 37,2%). Кимбангуизам је хришћанска деноминација која корене има у ДР Конго и њој припада 2,8% становништва. Од 1 до 12% становништва су муслимани.
Административна подела мини|350п|Административна подела ДР Конго ДР Конго је подељен на 26 провинција, укључујући и градски округ Киншаса: # Држава Главни градПовршина -{km}- Популација (2019) 1 Киншаса Киншаса 9.965 13.916.000 2 Централни Конго Матади 53.920 6.365.000 3 Кванго Кенге 89.974 2.416.000 4 Квилу Киквит 78.533 6.169.000 5 Маи—Ндомбе Инонго 127.243 2.082.000 6 Касаи Луебо 95.631 3.165.000 7 Лулуа Кананга 59.500 3.743.000 8 Источни Касаи Мбуџи Маји 9.545 3.601.000 9 Ломами Кабинда 56.426 2.801.000 10 Санкуру Лоџа 104.331 2.417.000 11 Манијема Кинду 132.250 2.654.000 12 Јужни Киву Букаву 64.791 6.565.000 13 Северни Киву Гома 59.483 7.574.000 14 Итури Бунија 65.658 4.008.000 15 Горњи Уеле Исиро 89.683 2.046.000 16 Чопо Кисангани 199.567 2.582.000 17 Доњи Уеле Бута 148.331 1.250.000 18 Северни Убанги Гбадолите 56.644 1.425.000 19 Монгала Лисала 58.141 1.950.000 20 Јужни Убанги Гемена 51.648 2.755.000 21 Екваторијална Мбандака 103.902 1.712.000 22 Чуапа Боенде 132.957 1.789.000 23 Тангањика Калеми 134.940 3.570.000 24 Горњи Ломами Камина 108.204 3.444.000 25 Луалаба Колвези 121.308 2.993.000 26 Горња Катанга Лубумбаши 132.425 5.378.000
Историја За више информација погледајте чланак Историја ДР Конга.
На територији данашње ДР Конго су пре доласка Европљана постојале многе краљевине. Најзначајнија међу њима је Краљевина Конго, основана у 14. веку, која је била једна од највећих у Африци.
Португалци су били први Европљани који су стигли до Конгоа. Односи домородаца и дошљака нису били непријатељски. Краљеви Конгоа су прихватили хришћанство, а Португалцима су продавали робове. Краљевина Конго је знатно ослабљена грађанским ратом крајем 17. века и изгубила је некадашњи значај. Регијом су завладали европски пљачкаши и ловци на робове. Холанђани и Енглези су се придружили Португалцима.
Енглез Хенри Мортон Стенли је био први Европљанин који је истраживао Конго. Намера му је била да Конго постане део британске колонијалне империје. Британска влада није показала интерес за овај пројекат.
Белгијски краљ Леополд II је био фасциниран колонијалним освајањима, за разлику од белгијске јавности. Краљ је личном амбицијом успео да на Берлинској конференцији о Конгоу 1885. добије Конго као свој приватни посед, што је у историји колонијализма јединствен случај. Сви становници Конгоа су такође сматрани приватним поседом. Ово је у време експанзије плантажног гајења каучука довело до тешких злоупотреба и злочина над локалним становништвом. Агенти краљевих компанија су масовно убијали и сакатили народ Конгоа да би га терором присилили на већу продуктивност. Под међународним притиском, Леополд је 1908. Конго претворио у регуларну колонију Белгије. Прилике за становништво су се овом променом знатно побољшале.