мини|300x300пиксел|Визуелизација јединицâ времена од једне секунде до једне просечне године грегоријанског календара Јединица времена или временска јединица је било који одређени временски интервал, који може бити искоришћен као стандардни метод мерења или изражавања трајања. Основна јединица за време у Међународном систему јединица (СИ), и већем делу Западног света, је секунда, дефинисана као приближно 9 милијарди осцилација цезијувог атома. Тачна савремена дефиниција, из Националног института за стандарде и технологију гласи:
Трајање од периода зрачења, које одговара преласку између два суперфина нивоа основног стања атома цезијума-133.
У прошлости јединице времена су биле дефинисане кретањем астрономских тела. На основу Сунца: година је била период времена за који би се Земља обрнула око Сунца. Јединице засноване на годинама укључују олимпијаде (четири године), луструм (пет година), индикт (15 година), деценију, век и миленијум. На основу Месеца: месец је био заснован на месечевом орбиталном периоду око Земље. На основу Земље: временски период током кога би се Земља обрнула око сопствене осе, као што би могло да се примети на сунчаном сату. Јединице које су првобитно изведене из ове базе су седмица од седам дана, и двонедељница од 14 дана. Подјединице укључују сат (24. део дана), који је подељен на минуте и на крају секунде. Секунда је постала стандардна међународна јединица (СИ јединице) у науци. На основу небеског свода: као у време звездâ, где је приметно кретање звезда и сазвежђа на небу коришћено за израчунавање дужине године.
Ове јединице немају сталну везу једне са другима и захтевају интеркалацију. На пример, година не може бити подељена на 12 месеци од по 28 дана, како је 12 пута 28 336, много мање од 365. Лунарни месец (како је дефинисан месечевом ротацијом) не траје 28 дана, него 28,3 дана. Година, дефинисана по Грегоријанском календару као период од 365,24 дана треба да буде прилагођена са преступним данима и преступним секундама. Самим тим, све ове јединице су сада дефинисане као већи број секунди.
Јединице времена засноване на редовима величине секунде укључују наносекунду и милисекунду.
Историјски Природне јединице за мерење времена које је користила већина историјских друштава су дан, сунчан година и месец. Такви календари укључују сумерске, египатске, кинеске, вавилонске, атичке, индијске, исламске, исландске, мајанске календаре, као и француски републикански календар.
Савремени календар потиче од римског календара, који је прерастао у Јулијански календар, а затим у Грегоријански календар.
Научне јединице времена Трен је период времена за који светлост пређе раздаљину од једног фермија (отприлике величине једног нуклеона) у вакууму. Планковско време је време за које светлост пређе једну планковску дужину. У теорији, то је најмање мерење времена које ће икад бити могуће. Мање јединице времена немају своју примену у физици, каквом је разумемо данас. -{TU}- (од -{Time Unit}-, јединица времена) — то је јединица времена дефинисана као 1024 µs која се користи у инжењерству. Сведберг је јединица времена која се користи за мерење времена седиментације (обично протеина). Она је дефинисана као 10-13 секунди (100 -{fs}-). Галактичка година, заснована на ротацији галаксије, и обично се мери у милионима година.http://starchild.gsfc.nasa.gov/docs/StarChild/questions/question18.html NASA - StarChild Question of the Month for February 2000 Геолошки опсег времена односи се стратиграфију времена. Дубоко време земљине прошлости подељено је на јединице према догађајима који су се десили у сваком периоду. На пример, граница између периода креде и периода палеогена одређена је Догађајем изумирања периода Креда–палеоген. Највећа јединица је супереон, који се састоји од еона. Еони су подељени на ере, које су саме подељене на периоде, епохе и доба. Ово није права математичка јединица, како сва доба, епохе, периоди, ере или еони немају исту дужину; уместо тога, њихова дужина је дефинисана геолошким и историјским догађајима, које их одређују појединачно.
Списак ЈединицаД, Трајање и ВеличинаНапоменеПланковска временска јединица5.39 x 10−44 sПериод времена за које светлост пређе једну планковску дужину. Теоретски то је најмање мерење времена које ће икада бити могуће. Мање јединице времена немају своју примену у физици каквом је разумемо данас. јоктосекунда10−24 s моменат (физика)3 × 10−24sПериод времена за које светлост пређе раздаљину од једног фермија (отприлике величине нуклеона) у вакууму. цептосекунда10−21 sСкала мерења времена -{NIST}--овог стронцијумског атмоског часовника. Најмањи фрагмент времена који тренутно може бити измерен износи 850 цептосекунди. атосекунда10−18 s фемтосекунда10−15 sПулсирајуће време најбржих ласера.Сведберг10−13 sЈединица времена која се користи за мерење времена седиментације (углавном протеина). питосекунда10−12 s наносекунда10−9 sВреме за које молекули почињу да флуоресцирају. потрес10−8 s10 наносекунди, такође и неформални назив за кратки временски период. микросекунда10−6 sСимбол је µs милисекунда0.001 sНајмања јединица времена на штоперицама. моменат (електроника)1/60s to 1/50sКористи се за мерење времена између наизменичних енергетских циклуса. Такође и неформални термин за кратак временски период.секунда1 sОсновна јединица СИ система.минута60 секунди момент40. део сата (90 секунди)Средњевековна јединица за време коју су користили астрономи да израчунају астрономске покрете. ке14 минута и 24 секундиЧесто израчунато као 15 минута, попут „четврти”, као на пример шест и четврт (6:15). килосекунда1.000 секунди16 минута и 40 секунди.Сат60 минутаДан24 сатаНајдужа јединица која се користи на штоперицама и тајмерима за одбројавање.Седмица7 данаТакође и "недеља". мегасекунда1,000.000 секундиОко 11.6 дана.Двонедељница2 недеље14 дана лунарни месец27 дана 4 сата 48 минута — 29 дана 12 сатиРазличите дефиниције лунарног месеца постоје. месец28–31 данаПонекад израчунат као 30 дана. четврт и годишње доба3 месеца семестар18-недељна подела академске годинеУ буквалном значењу "шест месеци", такође се користи и у овом смислу.Година12 месеци или 365 дана обична година365 дана52 недеље и 1 дан.Тропска година365 дана и 5:48:45.216 сати, Extract of pp. 18Просечно.Грегоријанска година365 дана и 5:49:12 сати, Extract of pp. 287Просечно.Звездана година365 дана и 6:09:09.7635456 сати преступна година366 дана52 недеља и 2 дана.бинијум2 године триенијум3 године квадренијум4 годинеолимпијада4-годишњи циклус48 месеци, 1,461 дана, 35,064 сати, 2,103,840 минута, 126,230,400 секунди. луструм5 годинадеценија10 година индикт15-огодишњи циклусСкор20 година гигасекунда1,000,000.000 секундиОко 31.7 година. јубилеј50 годинастолеће100 годинамиленијум1.000 годинаТакође и "-{kiloannum}-".Тетрасекунда1 трилион секундиОко 31,700 година. -{Megannum}-1,000,000 (106) годинаТакође и "Мегагодина." Око 1.000 миленијума или 1 милион година. петасекунда1015 секундиОко 31.700.000 година галактичка година Приближно 230 милиона година Период времена за који се Сунчев систем једном обрне око центра Млечног пута. космолошка деценија варира10 већа од претходнекосмолошка деценија, са CÐ 1 почеткомили 10 секунди или 10 година наконВеликог праска, зависно од дефиниције. аеон1,000,000.000 година или бесконачан период временаТакође и "еон"Дан Брамана(такође и Дан Бога)4,320,000.000 година или 4.32 аеонаКао галактичка година која мери време за које сви соларни системи галаксије Млечни пут пређу око њеног центра једном, ово мерење времена је претпостављена дужина времена која је потребна да би све галаксије у универзуму прешле око свог претпостављеног центра (такође у "основна нула Великог праска"), једном. У овом контексту, "7 дана постања" споменутих у књизи о Постању виђени су у много другачијем светлу, како је за Земљу процењено да је стара око 4,3 милијарде година, или 1 дан према Вердичком систему времена. екстрасекунда1018 secondsОко 31.700.000.000 година зетасекунда1021 секундиОко 31.7 трилиона година јотасекунда1024 секундиОко 31.7 x 1015 година
Међусобно повезане јединице времена мини|Схема која илуструје основне јединице времена Све важне јединице времена могу бити повезане. Основне јединице су секунда, дефинисана у смислу атомског процеса; дан, интеграл више секунди; и година, обично 365.25 дана. Већина других јединица које се користе су садржиоци или количници ова три. Цртеж показује три небеска тела, чији се орбитални параметри односе на јединице времена.
Референце
Литература
Категорија:Странице са изворима без наслова Категорија:Странице са изворима и URL-ом без наслова Категорија:Јединице за време