Герент Хауел Томас (; Кардиф, 25. мај 1986) бивши је велшки и британски бициклиста у периоду од 2006. до 2025. који је последње возио за -{UCI}- ворлд тур тим Инеос гренадирс. Члан је реда британског краљевства (МБЕ). Освојио је једном Тур де Франс, који је по једном завршио на другом и трећем мјесту, а једном је завршио на другом мјесту на Ђиро д’Италији и једном на трећем. По једном је освојио Критеријум ди Дофине, Париз—Ницу, Тур де Романди, Тур де Свис и Е3 Бинкбанк, као и првенство Уједињеног Краљевства у друмској и у вожњи на хронометар. Једном је освојио Тур оф Алпс, док је по двапут освојио Бајерн—Рундфарт и Волта ао Алгарве. Освојио је двије златне медаље на Олимпијским играма, по једну 2008. и 2012. у дисциплини дохватна вожња екипно, док је освојио три златне и двије сребрне медаље на Свјетском првенству у дохватној вожњи екипно.
Професионалну каријеру почео је 2006. године, у тиму Ресајклинг, гдје је возио и друмске, као и трке на писти. На писти, специјалиста је у дисциплини екипна дохватно. Освојио је три пута Свјетско првенство на писти и двије златне медаље на Олимпијским играма, обје у дисциплини екипна дохватно, 2008 и 2012. Као јуниор, освојио је јуниорски Париз—Рубе 2004, након чега је остварио велике успјехе као професионалац. Побиједио је на друмској трци на националном првенству Велике Британије 2010, док је представљајући Велс освојио друмску трку на Играма Комонвелта 2014. Прву велику побједу остварио је 2015. године, када је освојио класик Е3 Харелбеке. Исте године, Томас се, радећи за Криса Фрума, борио за генерални пласман на Тур де Франсу, гдје је заузимао четврто мјесто до етапе 19, када је изгубио 22 минута и пао на 15 мјесто. Трансформацију у лидера на етапним тркама наставио је освајањем Париз—Нице 2016. године. Заједно са Микелом Ландом, био је лидер тима Скај на Ђиро д’Италији 2017, али је због пада на деветој етапи изгубио вријеме и касније се повукао са трке. На Тур де Франсу 2017, побиједио је на хронометру на првој етапи и тако постао први велшанин који је обукао жуту мајицу на Тур де Франсу; на деветој етапи, док је био на другом мјесту, пао је на спусту, због чега је морао да напусти Тур.
Године 2018. освојио је Критеријум ди Дофине, након чега је био лидер на Тур де Франсу, заједно са Крисом Фрумом, који је покушао да освоји и Ђиро и Тур у истој години. Томас је узео жуту мајицу на етапи 11, сачувао је све до краја и освојио Тур, поставши тако први Велшанин и трећи Британац који је освојио трку; такође, постао је први британски побједник Тур де Франса који је рођен у Британији, с обзиром на то да је Бредли Вигинс рођен у Белгији, а Крис Фрум у Кенији. Године 2019. завршио је Тур де Франс на другом мјесту, иза сувозача — Егана Бернала, који је постао први колумбијски побједник Тура.
Сезона 2020. била је прекинута од марта до августа због пандемије ковида 19. Због лоше форме, Томас је изостављен из тима за Тур 2020 и био је лидер тима Инеос на Ђиро д’Италији, али је због пада изгубио доста времена на трећој етапи, након чега је напустио Ђиро. Године 2021. освојио је Тур де Романди, што му је била прва освојена трка након Тур де Франса 2018. У наставку сезоне, био је лидер Инеоса на Туру, заједно са Ричардом Карапазом и Теом Гејган Хартом, али је због падова на почетним етапама изгубио доста времена и радио је за Карапаза до краја трке. Године 2022. освојио је Тур де Свис, након чега је био лидер тима на Тур де Франсу, заједно са Данијелом Мартинезом и Адамом Јејтсом. На четири етапе завршио је на четвртом мјесту и Тур је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, иза Јонаса Вингегора и Тадеја Погачара, што му је био трећи Тур који је завршио на подијуму. Године 2023. био је лидер тима на Ђиро д’Италији, гдје је пред брдски хронометар на претпоследњој, етапи 20, био лидер са 26 секунди предности испред Приможа Роглича, али је хранометар завршио 40 секунди иза Роглича и завршио је Ђиро на другом мјесту у генералном пласману. Године 2024. завршио је Ђиро д’Италију на трећем мјесту. Каријеру је завршио у септембру 2025. на Тур оф Бритејн трци.
Дјетињство и јуниорска каријера
Рођен је у Кардифу, гдје је похађао средњу школу Вајтчурч, исту школу коју су похађали и фудбалер Гарет Бејл и рагбиста Сем Ворбертон. У раном дјетињству бавио се различитим спортовима, највише пливањем, а затим је почео да се бави и бициклизмом; једно вријеме је тренирао оба спорта, након чега се опредијелио за бициклизам, којим је почео да се бави са 10 година, у клубу Менди Флејерс, гдје је возио заједно са Луком Роувом, будућим сувозачем у тиму Скај. Јуниорску каријеру је наставио у локалним клубовима: Сајклинг клуб Кардиф и Кардиф џаст ин фронт; први бицикл који је имао био је плави џајант.
Велике успјехе остварио је у конкуренцији до 14 и 16 година. На националном првенству 2003, завршио је трећи у дисциплини 1 km спринт, иза Марка Кевендиша и Метјуа Крамптона; трећи је завршио и у дисциплини скреч, иза побједника Бруса Едгара и Марка Кевендиша, док је друга мјеста освојио у дисциплинама дохватна индивидуално и на трци на поене. У јулу исте године, возио је национално првенство у друмској вожњи за јуниоре, гдје је завршио трећи, иза Мета Брамејера и Марка Кевендиша.
Први велики успјех остварио је на Европском првенству на писти 2004. године, када је освојио сребрну медаљу у трци на поене. Исте године освојио је и Париз—Рубе за јуниоре, 16 секунди испред Ијана Станарда. Исте године формирана је британска бициклистичка академија, налик на Харвард за талентоване бициклисте, којој се Томас придружио. У августу 2004, учествовао је на Свјетском првенству за јуниоре на писти, гдје је освојио златну медаљу у дисциплини скреч 10 km; Рус Павел Корж напао је први, што је пратило још пет возача, укључујући и Томаса, који је у спринту побиједио Чилеанца Луиса Мансиљу и освојио злато. Свјетско првенство почео је дан раније, у квалификацијама за дисциплину дохватна индивидуално, гдје је завршио девети, не успјевши да се квалификује, за секунду. Такмичио се у још двије дисциплине; трку на поене 24 km завршио је на 17. мјесту, док мадисон, у пару са Томасом Валтерсом, није завршио, јер је Валтерс пао и повриједио раме.
У фебруару 2005. доживио је тежак пад дан пред трку на писти у Аустралији. Возач испред њега налетио је на парче метала на путу, које је затим одлетјело у Томасов точак. Током пада, парче метала му је ушло у тијело и повриједило слезину. У болници је одбио да прими морфијум за болове говорећи да сјутра има трку, али након што су утврдили шта је у питању, примио је морфијум и слезина му је уклоњена; због повреде је одсуствовао шест недеља, тај догађај описао је као најтежи у каријери. На дан 25. маја 2005, Томас је на свој 19 рођендан, заједно са другим члановима академије, Марком Кевендишем и Едом Кленсијем, отишао да гледа финале Лиге шампиона 2005, између Ливерпула и Милана. Утакмица је ријешена након пенала, због чега су попили више него што су очекивали; тадашњи директор академије — Дејв Брелсфорд, сазнао је за то и казнио је Томаса тако што га је избацио из тима за трку Фајв Валејс у Велсу. Умјесто трке послати су да тренирају са Бредлијем Вигинсом и Стивом Камингсом, што је Томас описао као много гору казну, "шест сати на максимуму са двојицом професионалаца". У августу, возио је трку кроз Британију, коју је завршио на 42 мјесту. На националном првенству на писти за сениоре одржаном у октобру, побиједио је у двије дисциплине. У дисциплини дохватна екипно освојио је прво мјесто заједно са Марком Кевендишем, Едвардом Кленсијем и Стивом Камингсом, док је у дисциплини скреч побиједио испред Кевендиша и Бена Свифта.
Године 2006, возио је Тур де Лањави, који је завршио на 56 мјесту; Тур Британије завршио је на 40 мјесту. Прва друмска трка коју је освојио била је трка Флече ди Суд у Луксембургу, коју је освојио 13 секунди испред Волфрама Визеа, уз једну етапну побједу. Сезону на писти почео је у Аустралији, гдје је освојио два трећа мјеста, након чега је учествовао на Свјетском првенству у Бордоу. Такмичио се у дисциплини дохватна екипно, са Стивеном Камингсом, Робом Хајлсом и Полом Манингом. Након што су у квалификацијама заузели прво мјесто, у трци за златну медаљу поражени су од Аустралије за 0,36 стотинки. У јулу учествовао је на Европском првенству на писти за возаче до 23 године. У дисциплини дохватна екипно, заједно са Едвардом Кленсијем, Ијаном Станардом и Ендруом Тенантом, освојио је златну медаљу, три секунде испред Русије. У дисциплини скреч освојио је сребрну медаљу, завршивши иза Холанђанина Вима Стретинга.
Професионална каријера 2007—2009.
мини|усправно|лево|Томас током прве етапе на Тур де Франсу 2007.
Професионалну каријеру почео је 2007. године, у британском тиму Барлворлд. Сезону је почео у јануару, на Тур даун андер трци у Аустралији; најбољи резултат остварио је на четвртој етапи, коју је завршио на 14. мјесту; у генералном пласману завршио је на 47. мјесту. У фебруару, возио је трке на писти, на трци у Манчестеру, у дисциплини мадисон, завршио је други у пару са Робертом Хејлсом. На Свјетском првенству у дисциплини дохватна екипно, био је члан британског тима који је освојио злато; у тиму су били још Бредли Вигинс, Едвард Кленси и Пол Манинг. Сезону је наставио у Португалији, на Волта ао Алентехо трци, коју је завршио на 107. мјесту. Тур де Пикади трку завршио је на 23. мјесту, што му је био најбољи резултат у сезони. Тим Барлворлд је добио вајлд кард позивницу за Тур де Франс 2007, Томас је ушао у састав тима, поставши тако први Велшанин на Туру још од 1967. године, када је Колин Луис возио Тур. Навијачи Велса пружили су му велику подршку на првој етапи, док му је неколико њих пружало подршку и током цијеле трке. Први Тур у каријери завршио је на 140. мјесту, од 141 возача колико их је завршило. Након Тур де Франса, возио је Вуелта а Бургос трку, коју је завршио на 82. мјесту. Сезону на друму завршио је на домаћој трци, Тур оф Бритејн. Трка је стартовала хронометром, који је Томас завршио на седмом мјесту; спринт на другој етапи завршио је на петом мјесту, док је у генералном пласману завршио на 59. мјесту. Сезону је завршио на писти, гдје је у дисциплини дохватна екипно освојио прво мјесто у Пекингу, заједно са Стивом Камингсом, Едвардом Кленсијем и Полом Манингом. Номинован је за спортску личност године у Велсу, у избору часописа BBC; у јавном гласању, боксер Џо Калзаге је добио награду са 77% гласова, друго мјесто припало је голферки Беки Бреуертон, док је Томас освојио треће мјесто, испред Рајана Гигса.
Сезону 2008. почео је на писти. На такмичењу Свјетског купа, у Копенхагену, био је члан британског тима у дисциплини дохватна екипно, гдје је заједно са Стивеном Буркијем, Едвардом Кленсијем и Полом Манингом освојио прво мјесто. На Свјетском првенству у Манчестеру, у истој дисциплини, био је члан британског тима, заједно са Манингом, Кленсијем и Бредлијем Вигинсом. Освојили су златну медаљу, три секунде испред Данске, уз нови свјетски рекорд — 3:56.322. Сезону на друму почео је у априлу, на португалској трци Волта ао Алентехо, коју је завршио на 50. мјесту. У мају возио је Ђиро д’Италију по први пут. Ђиро је почео екипним хронометром, који је Томасов тим Барлворлд завршио на петом мјесту. У наставку трке губио је вријеме, а најбољи резултат остварио је на хронометру на последњој етапи, гдје је завршио на 12 мјесту. У генералном пласману завршио је на 118. мјесту, три сата и 23 минута иза побједника — Алберта Контадора. Након Ђира возио је Стер Електрер трку, коју је завршио на 118. мјесту у генералном пласману. У августу, ушао је у састав британског тима за Олимпијске игре 2008, у Пекингу, гдје је учествовао у дисциплини дохватна екипно. Томас је заједно са Вигинсом, Кленсијем и Манингом освојио златну медаљу, седам секунди испред Данске, поставивши нови свјетски рекорд — 3.53.314. У септембру, возио је Тур оф Бритејн трку, коју је завршио на 71. мјесту. Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио друмску трку, али је није завршио.
мини|усправно|десно|Томас на Тур оф Бритејн трци 2009.