Деобе

Деобе су роман Добрице Ћосића из 1961. године. Ово дело награђено је Ниновом наградом за 1961.

Увод Добрица Ћосић започео је свој књижевни рад романом Далеко је сунце 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из Народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман Корени (из 1954) узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и слика раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих ликова из породица Катић и Дачић у измишљеном селу Прерову.

Романом Деобе 1961. Ћосић се поново враћа Другом светском рату у Србији. Средишња тема је деоба у народу на партизане и четнике и последице ове поделе. Са уметничког становишта, овај роман доноси низ новина: доминацију унутрашњег монолога, испољавање масе као књижевног јунака у облику полилога (вишегласног дијалога), уношење документарног материјала, стилску разноврсност и слојевиту лексику.

Ликови

Тежећи да четништво прикаже што свестраније, Ћосић је своје ликове бирао и градио према њиховом социјалном пореклу и животном опредељењу, и тиме захватио све друштвене слојеве на које се ослањао равногорски покрет. Војвода Моравског одреда Урош Бабовић није случајно богати сељак и винарски трговац. У њему је представљено имућно српско сељаштво чијим је животом управљала глад за земљом и поседом. Мучен сусретом са младим комунистичким покретом у НОБ, чији морал оспорава човеково право на посед, војвода Урош Бабовић се очајнички бори и супротставља, да би на крају погубио и свог рођеног сина, заробљеног комунисту.

Бата Павловић је грађански политичар, са звучном докторском титулом донетом са париске Сорбоне. Приказан као колебљиви интелектуалац са комплексом инфериорности и несређеним породични животом, и уједно идеолог равногорског покрета, који верује да ће од средњовековног мита о српском православљу моћи да створи модерну националну идеологију, која треба да заодене четничко насиље у борби за власт против комунизма.

Мајор Коста Цветић, бивши југословенски официр, незадовољан је својим друштвеним положајем и животом уопште. Васпитаван на идеји верности династији и националистичкој етици, и истовремено против своје воље задивљен борбом партизана, он у бурним временима рата и револуције губи своја морална начела и од одличног војника претвара се у злочинца и немачког сарадника.

Сем ових, у роману се истичу и ликови православног монаха Гаврила и четничког кољача Љубише Дачића, бившег сеоског слуге, чију побожност, примитивизам и дивљу природу злоупотребљавају њихови господари.

Ћосић са изразитим даром и смислом гради своје књижевне слике српских сељака, њихове свести и природе. У менталитету његових сељака осећа се мрачан талог далеких средњовековних идеала, егоистичне побуде и снажни нагони-пре свега глад за земљом и страх од немаштине. Ти нагони дејствују стихијски, као слепе силе: Ћосић је сељаке често сликао у колективним покретима и акцијама, као у старим хоровима античке драме.

Место у Ћосићевом стваралаштву После кратког излета у експеримент са антироманом Бајка из 1966, Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман Време смрти који је објављиван од 1972. до 1979. у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману Корени, Ћосић исписује сагу о Србији која је доживела Голготу. Трилогијом Време зла (Верник 1984, Грешник 1985. и Отпадник 1986) која је политички роман, Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о другим ликовима из романа Времена смрти. Тако је Временом смрти и Временом зла попуњена празнина између романа Корени и романа Деобе и остварена континуирана историја о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Романом Време власти наставља се историја започета романом Корени.

Значај „Прва књига друге Србије”.

Теофил Панчић „Једно од најзначајнијих дела српске књижевности после Другог светског рата, Ћосићеве Деобе су изазвале велику пажњу и читалаца и критике због своје тематског и формалног искорака у односу на тадашње књижевне токове. Наизглед историјска епопеја о равногорском покрету у Србији, роман је заправо метафора о поделама у историји и традицији српског народа, о судару револуције и злочина, националног мита и јужнословенских идеала, партизана и четника, сељачког и грађанског... Осим тематског преокрета у дотадашњој књижевности социјалистичког реализма, Деобе су се издвојиле и особеном композицијом, разгранатим унутрашњим монологом, вишегласјем као говором друштвених маса у улози главног јунака, интерполацијом документарног материјала, стилском разноврсношћу и лексичким богатством. Овим романом Ћосић је 1961. године постао добитник друге Нинове награде.

Деобе су акт интелектуалног поштења и спремности писца да се ухвати у коштац са пулсирајућом савешћу, својом или туђом. Потресна и узбудљива евокација катаклизме човека у рату и тегобних испаштања Србије.”

Милан Влајчић „Деобе су дело које обележава једну епоху, еп и драма у исто време.”

Петар Џаџић „Магична књига.”

Оскар Давичо

Референце

Литература

Категорија:Романи 1961. Категорија:Добрица Ћосић Категорија:Српски романи Категорија:Романи награђени НИН-овом наградом Категорија:Књижевна дела о Другом светском рату Категорија:Ратни романи Категорија:Историјски романи