Инцел (од енглеске скраћенице за „недобровољни целибат” — involuntary celibate или involuntarily celibate) члан је онлајн поткултуре коју чине углавном хетеросексуални мушкарци који себе дефинишу као особе неспособне да пронађу романтичног или сексуалног партнера упркос жељи за тим. Инцел поткултура је привукла ширу пажњу јавности током 2010-их година забраном контроверзног Редит форума r/incels и низом масовних убистава које су починили мушкарци који су се идентификовали као инцели или заступали сличне идеологије, међу којима су Елиот Роџер и Алек Минасијан.
Онлајн дискурс инцел поткултуре карактеришу друштвено одбацивање, друштвена изолација, огорченост, непријатељски сексизам, антифеминизам, сексуална објектификација и дехуманизација жена, мизогинија, хомофобија, мизантропија, самосажаљење и мржња према себи, расизам, осећај полагања права на секс, нихилизам, подржавање културе силовања и одобравање сексуалног и несексуалног насиља над женама и сексуално активним особама.Видети: Kennedy-Kollar 2024; Aiolfi 2024; Burton 2022; Juan-Torres 2025; Romano 2018; Ling 2018; Taub 2018; Baumgärtner 2021; Gheorghe 2024; Grunau 2022; Lounela 2025; Preston 2021; Purdue 2022; Dastagir 2018; Foster 2018; Halpin 2022; Kesvani 2019; Wilson 2018; Cain 2018; Helm 2024; Solea 2023; Regehr 2022; Garcia-Navarro 2018. Инцели обично криве жене и феминистички покрет за своју немогућност да пронађу партнера. Своје романтичне неуспехе често приписују биолошком детерминизму и перципираној женској хипергамији, тврдећи да жене имају урођену и непроменљиву склоност ка парењу искључиво са физички најатрактивнијим мушкарцима (које називају „Чедовима”). Класификовани као део маносфере — онлајн удружења антифеминистичких група и група које заговарају мушку супремацију, у које поред инцела спадају и активисти за мушка права (MRAs), мушкарци који иду својим путем (Мигтау) и уметници завођења (PUA), већина инцела идентификује се са „црном пилулом”,Sugiura (2021), стр. 9. нихилистичкијом верзијом уверења маносфере о „црвеној пилули” (Црвена и плава пилула) које тврди да су мушкарци потлачена група у друштву којим доминира феминизам.Sugiura (2021), стр. 23. „Црна пилула” се односи на фаталистичко уверење да друштвом доминирају жене и физички атрактивни мушкарци (алфа мушкарци). Инцели верују да је немогуће да непривлачни мушкарци побегну из ове друштвене хијерархије.Видети: Gheorghe (2024), стр. 60; Solea & Sugiura (2023), стр. 314; Lindsay (2022), стр. 215; Preston, Halpin & Maguire (2021), стр. 831–832; Baele, Brace & Coan (2021), стр. 1675.
Инцел заједнице критиковане су од стране научника, владиних званичника и других због њихове мизогиније, подржавања и подстицања насиља и екстремизма. Временом је ова поткултура почела да се повезује са екстремизмом и мизогиним тероризмом. Од 2014. године забележено је више масовних убистава, углавном у Северној Америци, које су починили људи који су се изјашњавали као инцели, као и други примери насиља или покушаја насиља.
Јужњачки правни центар за сиромашне (SPLC) описује инцеле као „део онлајн екосистема мушке супремације” и уврстио их је на своју листу група које шире мржњу. Глобални интернет форум за борбу против тероризма (GIFCT) наводи да „инцел заједница дели мизогину идеологију према којој су жене генетски инфериорне у односу на мушкарце, вођене својом сексуалном жељом да се размножавају са генетски супериорним мушкарцима, чиме искључују непривлачне мушкарце попут њих самих”, што „показује све карактеристике екстремистичке идеологије”. GIFCT додаје да инцелска уверења спајају чежњу за митском прошлошћу у којој су сви мушкарци имали право на секс од подређених жена (Хијерархија), осећај предодређеног личног неуспеха и нихилизам, чинећи је опасном идеологијом. Процене о укупној величини ове поткултуре знатно варирају, од хиљада до стотина хиљада појединаца.
Историја и организација
Позадина Први веб-сајт који је употребио термин „инцел” био је блог Alana's Involuntary Celibacy Project (Аланин пројекат недобровољног целибата), основан 1997. године од стране студенткиње из Монтреала, познате као Алана, како би документовала сопствене проблеме са забављањем (Zabavljanje). Сајт је постао средиште људи са сличним искуствима и функционисао је као неформална група подршке која је имала дискусионе форуме, дељење чланака и мејлинг листу. Пројекат је окупљао разнолику заједницу људи различитих година, полова и сексуалних оријентација који су имали потешкоћа у остваривању сексуалних или романтичних веза због утицаја ван њихове контроле, попут стидљивости. Алана је првобитно користила скраћеницу „invcel” за „involuntarily celibate”, да би је касније скратила на „incel”. Њен веб-сајт био је намењен „било коме, било ког пола, ко је усамљен, никада није имао секс или одавно није био у вези”. Касније је изјавила: „Желела сам да покренем покрет отворен за свакога”.
Током студентских дана и након њих, Алана је схватила да је бисексуалка и постала сигурнија у свој идентитет. Како се њен љубавни живот побољшавао, престала је да одржава сајт, те је садржај проследила непознатој особи око 2000. године. Почетком 2000-их, инцел дискурсом су почели да доминирају мушкарци који су сматрали да им недостаје традиционална мушкост и који су изражавали нихилистичке и антифеминистичке ставове. Након што је Елиот Роџер 2014. године извршио масовно убиство (убивши шесторо људи пре него што је извршио самоубиство), Алана је открила да се заједница распала на групе искључиво за мушкарце чије су сексуалне фрустрације често биле усмерене ка женама. Године 2018. изјавила је о свом пројекту: „То дефинитивно није била гомила момака који криве жене за своје проблеме. То је прилично тужна верзија овог феномена који се данас дешава. Ствари су се промениле у последњих 20 година.”
Сазнавши да су одређени делови инцел поткултуре величали починиоца покоља у Ајла Висти 2014. године (Ајла Виста (Калифорнија)), Алана је написала: „Као научник који је измислио нешто што је постало ратно оружје, ја не могу да 'одизмислим' ову реч, нити да је ограничим само на финије људе којима је потребна.” Изразила је жаљење због скретања са њене првобитне намере стварања „инклузивне заједнице” за особе свих полова које су биле сексуално ускраћене због друштвене неприлагођености, маргинализације или менталне болести (Ментални поремећај).
Форуми Године 2003. покренут је форум `love-shy.com` као место за људе који су се осећали вечито одбаченима или су били изузетно стидљиви пред потенцијалним партнерима. Био је знатно мање модериран у односу на форум IncelSupport, који је такође основан 2000-их. Док је IncelSupport био отворен за мушкарце и жене и забрањивао мизогине објаве, корисничка база love-shy.com била је огромном већином мушка. Током наредне деценије, чланство на love-shy.com и на маргиналним десничарским онлајн заједницама као што је 4chan све се више преклапало.
Током 2000-их, инцел заједнице су постале екстремније како су усвајале обрасце понашања уобичајене на форумима попут 4chan-а и Реддита, где су екстремистичке објаве подстицане као начин за стицање видљивости. Према Брусу Хофману и колегама који пишу у часопису Studies in Conflict & Terrorism, како су „провокативне” и екстремистичке изјаве постајале све заступљеније у инцел заједницама, тако су расли и екстремистичко троловање и „шитпостовање” (намерно објављивање провокативних садржаја).
Подредит r/incels је касније постао посебно активна инцел заједница. Био је познат као место где су мушкарци кривили жене за свој целибат, понекад заговарали силовање или друге облике насиља, те су били изразито мизогини и често расисти. Редит је 2017. године забранио r/incels у складу са новом политиком која је ступила на снагу у октобру 2017, а која је забрањивала „садржај који подстиче, велича или позива на насиље или физичку повреду појединца или групе људи”. У време забране, заједница је бројала око 40.000 чланова.
Током 2010-их, поткултура је постала шире позната у јавности забраном форума r/incels, као и након серије масовних убистава које су починили мушкарци који су се или идентификовали као чланови ове поткултуре или су делили сличне идеологије. Појачано интересовање за инцел заједнице приписује се осећању „увређене привилегованости” међу неким мушкарцима који сматрају да им се ускраћују права која заслужују и који криве жене за свој недостатак сексуалних односа.
Инцел заједница је наставила да егзистира на Редиту у оквиру других подредита, попут r/braincels. Иако је тон био сличан оном на r/incels, модератори овог форума су изјавили да не подржавају, не одобравају нити величају насиље или насилне људе, правећи тако дистанцу у односу на свог претходника који је због тога био забрањен. Дана 30. септембра 2019, подредит r/braincels је ипак био угашен након што је Редит поново проширио своју политику забрана.
Од отприлике 2019. године, поједини самопроглашени инцели су покушали да редефинишу своје ставове како би деловали више мејнстрим, пишући блогове и чланке на специјализованим вики сајтовима и форумима. Овакви покушаји одбацују отвореније изразе мизогиније присутне у другим деловима поткултуре, наглашавајући хетерогеност инцел заједница и преобликујући појам инцела не као онлајн поткултуру већ као животно стање које се може односити и на појединце који нису део те поткултуре.
Инцел заједнице су почеле да се мигрирају са заједничких платформи према сопственим затвореним форумима посвећеним искључиво овој теми. Бивши корисници неколико забрањених подредита прешли су на независни сајт `Incels.is`. Овај сајт је основан у новембру 2017. као `Incels.me` (касније `Incels.co`) након што су и r/incels и r/braincels били угашени. Сајт је тада суспендован у новембру 2018. због кршења политике регистра домена. `Incels.is` хостује у суштини исти садржај и кориснике као и претходни сајтови. Сајт је бројао преко 28.000 чланова у децембру 2024. године. Учешће је ограничено на оне који се идентификују као инцели или који прихватају идеологију „црне пилуле”. Правила сајта изричито наводе да ће жене и ЛГБТ+ особе бити одмах блокиране и забрањују разговоре о сексуалним или романтичним искуствима. `Incels.is` такође има свој вики сајт на коме се описује „научна црна пилула” заједно са другим темама. Њихов вики користи академска истраживања како би промовисао мизогине аргументе, често се позивајући на појединачне студије, игноришући контрааргументе или селективно цитирајући примере.
`Incels.me` је био састављен од јавних и регистрованих форума на којима су самопроглашени инцели разговарали о својим личним искуствима. Модератори су забрањивали женама и ЛГБТ+ особама (ЛГБТ+) да се придруже, наводећи да је форум усмерен искључиво према стрејт мушкарцима. Године 2019. портал Vox је објавио да `Incels.co` има културу величања масовних убица, према којој су администратори сајта благонаклоно поступали. Новинарка Талија Лавин је 2020. у својој књизи културу овог сајта описала као културу „надметања” и садржаја који имају за циљ да шокирају (Шок-сајт). Часопис Rolling Stone је 2023. описао осветољубиву културу на овом сајту, наводећи пример бившег модератора који је започео романтичну везу након чега су га чланови сајта одбацили као „лажног инцела”.
Овај сајт су основале и водиле две особе познате само под својим онлајн псеудонимима, које су такође управљале форумом посвећеним самоубиствима.