Američka vidrica () vrsta je sisara iz reda zveri (-{Carnivora}-), a pripada porodici kuna (-{Mustelidae}-). Poput nutrije, i ova vrsta sisara se u Evropi gaji zbog kvalitetnog krzna, pa se može pretpostaviti način na koji je dospela u prirodu sa uzgajivačkih farmi (beg, introdukcija itd.). Drugi nazivi za ovu vrstu jesu američki nerc i američki vizon.
Opis Američka vidrica pripada polu-akvatičnim karnivorima, srednje veličine. Ima dugo, vitko telo, sa relativno kratkim nogama, a rep je kraći od polovine tela. Telo mužjaka dugačko je između 33 i 43 cm, a rep između 15,8 i 23 cm. Razmere ženki su nešto manje; telo je dugačko od 30 do 40 cm, a rep od 12,8 do 20 cm. Mužjaci teže između 600 i 2.400 grama, a ženke između 700 i 1.100 g. Krzno vizona je obično tamno smeđe do crne boje (na farmama varira od prljavo-bele do žućkasto-braon), sa beličastim mrljama na bradi, grudima i repu. Mekano je i debelo, sa uljanim zaštitnim dlakama, koje su vodootporne. U potpunosti prekriva noge, osim vrhova prstiju i jastučića. Prsti ove životinje prilagođeni su plivanju, te su do pola spojeni plovnom kožicom. Uši su joj okruglaste, sićušne i jedva vidljive zbog krzna.
Rasprostranjenje i stanište Američka vidrica nativna je vrsta oblasti Severne Amerike (SAD i Kanada). Nema je jedino u Arizoni i suvim delovima Kalifornije, Nevade, Jute, Novog Meksika i zapadnog Teksasa. Vizon je kao krznašica najpre uzgajan u Rusiji tokom XX veka, da bi kasnije bio introdukovan u ostale delove Evrope. U Srbiji je zabeležen na severu teritorije, u oblasti Podunavlja. Američka vidrica predstavlja invazivnu vrstu, jer je u direktnoj kompeticiji sa evropskom (), čiji je opstanak na ovim prostorima ugrožen.
Vizon obično nastanjuje vlažna područja, kao što su močvare, zabarene površi, obale reka itd. Može se javiti i u suvim staništima, ukoliko ima hrane u izobilju, ali preferira staništa sa gustom vegetacijom radi lakšeg skrivanja. Ponekad može nastaniti napuštene legla dabrova ili bizamskih pacova.
Biologija i ponašanje Američka vidrica je solitarna (samotnjačka), uglavnom noćna životinja, koja ne hibernira. Pari se jednom godišnje – tokom proleća, od februara do aprila. Ženka ima mogućnost da odloži implantaciju embriona, pa oplođena jajna ćelija ne završi odmah u materici. Celokupni gestacioni period traje od 39 do 78 dana, dok razvoj embriona, kada se implantira, traje svega 30 do 32 dana. Ženka okoti od 2 do 10 mladunaca, ali obično je taj broj 4-5. Mladi su u trenutku rođenja slepi i bespomoćni, ali kroz 4 do 5 nedelja otvaraju oči. Nedelju ili dve nakon toga ženka prestaje da doji, a kad navrše 8 nedelja, mladunci kreću lov. Sa majkom ostaju do jeseni. Mužjaci dostižu polnu zrelost sa 18, a ženke sa 12 meseci. Jedinke američke vidrice imaju više od jednog partnera.
Američka vidrica je dobar penjač, ali i ronilac (može da zaroni i do 16 m). Živi samostalno, osim u sezoni parenja. Odličan je predator, pa napada i krupniji plen. Obično ubije više nego što može pojesti, te ostatak skladišti za kasnije. Njenu ishranu čini uglavnom meso: ribe, vodozemci, ptice, zečevi itd. Plen ubija ugrizom za grlo.
Reference
Spoljašnje veze
Категорија:Неовизони Категорија:Фауна Северне Америке Категорија:Фауна Јужне Америке Категорија:Фауна Европе Категорија:Фауна Азије