Пијетисти су на пољу народног образовања у Немачкоју у XVII веку имали значајну улогу. Они су се одвојили од ортодоксног протестантизма и заговарали религиозни живот, не на догматски начин, већ у непосредној повезаности и љубави према ближњима. Да би привукли широке масе, пијетисти су отварали домове школе за сиромашну децу.
Представник Један од најважнијих представника пијетизма био је Август Франке (1663—1727), који је као професор на универзитету држао катедру грчког и јеврејског језика. Његова велика заслуга је што је при црквама оснивао школе за сиромашну децу, затим сиротињске домове, и грађанске школе за мало имућније грађане. Оснивао је и средње школе (педагогије) намењене сиромашном племству, али и учитељске школе за спремање народних учитеља, тако да је то била читава мрежа разних школа: учитељска школа, педагогија, латинска школа, грађанске немачке школе, сиротињски домови.
Идеја пијетиста Пијетисти су полазили од идеје о урођеној грешнности човека против које се треба борити путем хришћанског васпитања. То је подразумевало извесне елементе аскетизма и мрачних погледа на земаљски живот човека. У складу са таквим пијетистичким тежњама њихове школе нису признавале празнике и недеље, а деци су забрањивали игре. Посматрано са овог становишта пијетистичка делатност имала је реакционарни карактер, али су поред свих недостатака ове установе биле много боље од сличних институција тог времена. У Франкеовим школама обраћала се пажња реалном знању, за ученике су правили систематске екскурзије, водили децу у радионице, у оквиру наставе физике вршили огледе, тако да се и поред јаче верске наставе, њихов педагошки рад сматра веома прогресивним.
Референце
Литература
Категорија:Аскетизам