Константин Богдановић (Рума, 2. март 1811 — Нови Сад, април 1854) био je српски адвокат, новинар, књижевни критичар.

Биографија Константин је по мајци био унукДрагиша Живковић: "Почеци српске књижевне критике 1817-1860. године", Београд 1957. (или нећак?) књижевника Атанасија Стојковића. Био је добар ученик наклоњен науци. Након основне школе у Руми, успешно је завршио карловачку гимназију. По завршетку студија филозофије у Сегедину и права у Пешти и Пожуну (до 1832). Од 1830. године јавља се као преводилац и стихотворац у "српском летопису". Између 1832. и 1842. године радио је у родној Руми као адвокат.

Прешавши у кнежевину Србију по позиву, радио је као секретар Државног савета, а постао је и члан Друштва српске словесности (1842).

По свргавању кнеза Михаила Обреновића као познати Обреновићевац прелази у Нови Сад. Објавио је анонимно политичку брошуру, којом је бранио кнеза Милоша. Данило Медаковић и његов пријатељ Константин Бранковић су сматрани за обреновићевске агенте у Аустрији. Потом борави између 1844-1847. године на студијском путовању у Немачкој (Лајпцигу), Француској (Паризу) и Енглеској (Лондону).Живан Милисавац: "Историја Матице српске", Нови Сад 1986. Он је у исто време и повереник кнеза Михаила Обреновића, због чијих послова се дуже бавио у Паризу. По повратку у Аустријско царство кратко време је живео у Руми (1847). У Пешти је марта 1848. године покренуо и уређивао српски политички лист Вестник,"Београдске општинске новине", Београд 1. јануар 1936. који је током маја пребацио у Сремске Карловце, а на пролеће 1849. године у Земун. Први број листа који је изашао у Земуну штампан је на једној дунавској лађи, која је увек била спремна да одплови у случају непријатељског напада. Лист је тада постао "орган" Главног одбора Српског покрета."Отаџбина", Београд 1. јануар 1882. Једно време био секретар патријарха Јосифа Рајачића, изасланик Главног народног одбора у Бечу"Српски сион", Сремски Карловци 15. јун 1904., посланик Руме на Сабору у Загребу, а по окончању Револуције члан Ликвидационе комисије у Темишвару.

Године 1853. прешао у Нови Сад где је отворио адвокатску канцеларију. У том граду је умро априла 1854. године.

Писао је књижевну и позоришну критику, те чланке из правне и политичке историје. Године 1839. објављује чланак под насловом "Критика у миру", због којег је сматран за једног од најзначајнијих српских критичара 19. века.Предраг Палавестра: "Историја српске књижевне критике 1768-2007. године", Београд 2008. Бавио се и преводилаштвом. Поред Вестника, писао је и за Сербски народни лист, Сербске народне новине, Летопис Матице српске, Бачку вилу и Седмицу.

Референце

Литература

Спољашње везе

Пета епизода из серијала „Великани српске Војводине” Радио-телевизије Војводине посвећена Константину Богдановићу на сајту YouTube

Категорија:Рођени 1811. Категорија:Умрли 1854. Категорија:Српски адвокати Категорија:Румљани Категорија:Чланови Друштва српске словесности