Рај (, ) представља жанр алжирске популарне музике која се појавила двадесетих година прошлог века у граду Орану и његовој околини као засебан музички стил. Представља својеврсну фузију традиционалне арапске и берберске народне музике са једне и разних француских, шпанских и афричких музичких елемената са друге стране. Појавила се као одраз бунта међу млађом популацијом и сиромашним слојевима друштва и као одраз њихових тежњи ка модернизацији традиционалних исламских вредности и друштвених норми. Регионални, секуларни и религиозни бубњеви, мелодије и инструменти упарени су са модерним инструментима са запада. Касних осамдесетих година рај музика је постала једним од најпопуларнијих светских музичких жанрова. Извођачи ове музике обично се називају шеб или шабаб (; у дословном преводу млад), док је име самог музичког правца изведено од из алжирског арапског и у дословном преводу означава мишљење или савет.
Историјат У почетку је рај музика представљала хибридну мешавину традиционалних сеоских мелодија и музике француских кабареа и била је намењена свим оним потлаченим и пониженим слојевима алжирског друштва, од радника у фабрикама и на плантажама, до сељака којима су европски досељеници отимали земљу. Почетком тридесетих година рај песме су се бавиле углавном социјалним проблемима алжирског становништва, епидемијама, прогонима и свеопштим сиромаштвом, али су доста заступљене биле и песме лирске тематике које су говориле о вину, љубави, неверствима. Од самог настанка жене су играле значајну улогу у рај музици, што се косило са строгим исламским законима и правилима. За разлику од других музичких жанрова карактеристичних за Алжир, саставни део рај музике су били плес и игра, који су до изражаја нарочито долазили у родно мешовитим околинама.Gross, Joan, David McMurray, and Ted Swedenburg. "Arab Noise and Ramadan Nights: Raï, Rap, and Franco-Maghrebi Identities." Diaspora 3:1 (1994): 3- 39. [Reprinted in The Anthropology of Globalization: A Reader, ed. by Jonathan Xavier and Renato Rosaldo, 1 Како је град Оран, у ком је настала рај музика, био етнички и културолошки веома хетероген, сви ти утицају стапали су се у једно и мењали и обогаћивали рај музику. Тако су неки традиционални инструменти попут дарбуке и рога замењени клавиром, хармоником и виолинама.
Са стицањем независности Алжира током 1960.их година рај музика значајније добија на популарности и поприма карактер мејнстрима широм државе, а у наредном периоду све више различитих музичких утицаја обликује нове облике рај музике (као на пример јамајкански реге или јужноевропске шансоне). Увођењем инструмената као што су електричне гитаре, бубњеви, трубе и синтесајзери развија се нови поджанр рај музике, поп рај и у том периоду устаљују се називи шеб и шаба за извођаче модерног рај звука. Зачетником савременог рај звука сматра се Рашид Баба Ахмед. Током седамдесетих и осамдесетих година организују се бројни фестивали широм земље, а рај музика доживљава свој врхунац популарности.
Иако су локалне власти у једном периоду чиниле све да забране ову врсту музике, превасходно због сувише слободних текстова у којима се помиње алкохол и пева о класичном потрошачком друштву, а што је било у супротности са традиционалним исламских учењима, рај музика доживљава процват изван Алжира, посебно у Француској где је постојала јака северноафричка арапска имигрантска струја. Државне власти током осамдесетих и деведесетих укидају забрану за реј музичаре, али су сви текстови морали бити у складу са тадашњим друштвеним нормама и нису се смели помињати социјални проблеми и критике државе и друштва. Многи рај извођачи су у том периоду деловали ван Алжира, а они који се нису повиновали државним законима неретко су добијали претње смрћу од стране локалних исламистичких покрета. Шеб Хасни и Рашид Баба Ахмед су због својих песама убијени од стране милитаната током 1994, односно 1995. године, док је један део извођача попут Шеба Мамија и Шабе Фаделе напустио земљу и емигрирао у Француску. Исламистички покрети у земљи су инсистирали на забрањивању ове врсте музике сматрајући да лоше утиче на омладину јер промовише либералне погледе на свет, алкохолизам, сексуалност и конзумеризам.
Први рај музичар који је постигао значајнији међународни успех био је Шеб Халед чији је студијски албум -{Kutché}- из 1988. достигао вишеструки платинасти тираж на европском тржишту. Током осамдесетих година значајнији међународни супех остварили су и Хуари Беншене, Рајна Рај и Шеб Мами. Међу савременим извођачима овог жанра истичу се Рашид Таха и Фаудел.
Референце
Литература
Додатна литература
-{R|Al Taee, Nasser. "Running with the Rebels: Politics, Identity & Sexual Narrative in Algerian Raï". }-
-{Mazouzi, Bezza. La musique algérienne et la question raï, Richard-Masse, Paris, 1990.}-
Спољашње везе Рај музика на енциклопедији Британика
Категорија:Музички жанрови Категорија:Музика у Алжиру Категорија:Алжирска култура Категорија:Оран