Стематографија, позната под пуним називом „Stemmatographia sive Armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio” (превод: Грбословље или приказивање, опис и рестаурација илирских грбова), је хералдички есеј који је написао и илустровао Павле Ритер Витезовић, а првобитно је објављен 1701. године, највјероватније у Бечу.
Историјат објаве Његово прво издање објављено је 1701. године, највjероватније у Бечу, с обзиром на то да место штампања никада није експлицитно наведено. Друго издање објавио је Витезовић у Загребу, 1702 године. У предговору другог издања, он напомиње да је „прво издање штампано и објављено у великом броју примјерака, распродато и да постоји велико интересовање, што је довело до објављивања другог издања дјела“.Ljubović, pp. 32 Сматра се једним од Витезовићевих најпопуларнијих дијела.Mitev, pp. 88
Званичној аустријској политици одговарала је Витезовићева Stemmatographia у којој су били заступљени грбови земаља и покрајина - тада једним дијелом у оквиру Османског царства - које би Аустрија могла припојити након протјеривања Турака са Балкана.
Опис дјела Оригинално дјело садржи укупно 56 грбова из различитих земаља које је нацртао Витезовић, а који су поређани по абецедном реду. Свака страница књиге садржи гравуру грба, заједно са његовим именом украсним словима и два латинска двостиха који описују или тумаче грб. Приказане територије се крећу од Московља, преко Пољске, Аустрије, Илирије, Албаније и Турске. Књига садржи и историјске, фиктивне и савремене грбове, укључујући и оне бивших римских провинција.Ljubović, pp. 34 Приликом стварања свог дјела, Витезовић је користио разне изворе, као што су печати, новчићи, камени споменици. На крају Стематографије, он наводи кратак опис сваког приказаног грба.Ljubović, pp. 35
Сам Витезовић је изјавио да су му намјере биле да открије сваки појединачни грб сваког краљевства, покрајине, значајног града и тврђаве Илирика, као и њихове обичаје, природу и кретање племена. Према тврдњама Љубовића, намјеравао је да објави посебну књигу у којој ће детаљно описати сваку племићку лозу, укључујући и оне који су од њих потекли у другим европским земљама.
Галерија
Види још Илирски грбовници Грб Душановог царства према илирским грбовницима
Референце
Литература
Лещиловская И. И. "Стематография" в контексте сербской культуры середины XVIII века // Сербская культура XVIII века. — М.: Институт славяноведения и балканистики РАН, 1994. — С. 51—53. — 289 с. — .
Категорија:Илирски грбовници Категорија:Хералдика Србије Категорија:Хералдика Категорија:Историја Србије под Хабзбуршком монархијом