Регије ( — региони, -{regione}- — регион) јесу првостепена административна подјела Италијанске Републике, чинећи . Постоји 20 регија, од којих пет имају уставно ширу аутономију додјељену посебним статусима.

Свака регија, изузев Долина Аосте, подијељена је на покрајине. Регије су аутономни субјекти са овлашћењима дефинисаним у уставу.

Историја

Као административни окрузи средишње државе током постојања Краљевине Италије, регијама је додјељена мјера политичке аутономије Уставом Италијанске Републике 1948. године. Првобитни нацрт списка обухватао је и регију Саленто (која је на крају укључена у Апулију). Фрулија и Јулијанска крајина су били засебне регије, а Базиликата је првобитно названа Луканија. Абруцо и Молизе су идентификовани као засебне регије у првобитном нацрту. Касније су спојени у регију Абруцо и Молизе у коначном уставу из 1948. године. Поново су раздвојени 1963. године.

Спровођење регионалне аутономије одложено је до првих регионалних избора 1970. године. Владајућа Хришћанска демократија није жељела да опозициона Италијанска комунистичка партија преузме власт у регијама, у којима је историјски била укоријењена (тзв. црвени појас Емилија-Ромања, Тоскана, Умбрија и Марка).

Регије су стекле значајан степен аутономије након уставне реформе 2001. године (које је усвојила влада лијевог центра и које су потврђене референдумом), којом им је додјељен остатак политичке надлежности. Још једну федералистичку уставну реформу предложила је Сјеверна лига, а 2005. године влада десног центра на челу са Силвијом Берлусконијем предложила је нову уставну реформу којом би се овлашћења регија знатно повећала.

У јуну 2006. године, приједлози који су нарочито били повезани са Сјеверном лигом, а које су поједини видјели као пут ка федералној држави, одбијени су на референдуму у односу 61,7%—38,3%. Резултати су се знатно разликовали у различитим регијама, па је тако у Венету било 55,3% у корист референдума док је у Калабрији било 82% против приједлога.

Контрола регија

Број регија које је контролисала свака коалиција од 1995. године:

Регије

ЗаставаРегијаСтатусСтановништво(јануар 2016)ПовршинаГустина стан.ИХРSub-national HDI - Subnational HDI - Global Data LabГл. градПредсједникБр. комунаПокр. илиметроп. градовиБрој%km²%АбруцоОбичан1,326,5132.19%10,8323.59%1220.890Л’Аквила Luciano D'AlfonsoДемократска партија3054Долина АостеАутономан127,3290.21%3,2611.08%390.878Аоста Nicoletta SpelgattiСјеверна лига741АпулијаОбичан4,077,1666.72%19,5416.47%2090.852Бари Michele EmilianoДемократска партија25 6БазиликатаОбичан573,6940.95%10,0733.33%570.857Потенца Marcello PittellaДемократска партија1312КалабријаОбичан1,970,5213.25%15,2225.04%1290.850Катанцаро Mario OliverioДемократска партија4055КампанијаОбичан5,850,8509.64%13,6714.53%4280.847Напуљ Vincenzo De LucaДемократска партија5505Емилија-РомањаОбичан4,448,1467.33%22,4537.43%1980.915Болоња Stefano BonacciniДемократска партија3339Фурланија-Јулијска КрајинаАутономан1,221,2182.01%7,8622.60%1550.898Трст Massimiliano FedrigaСјеверна лига2164ЛациоОбичан5,888,4729.70%17,2325.70%3420.909Рим Nicola ZingarettiДемократска партија3785ЛигуријаОбичан1,571,0532.59%5,4161.79%2900.896Ђенова Giovanni TotiНапред Италијо2354ЛомбардијаОбичан10,008,34916.50%23,8647.90%4190.907Милано Attilio FontanaСјеверна лига1,52312МаркеОбичан1,543,7522.54%9,4013.11%1640.896Анкона Luca CeriscioliДемократска партија2295МолизеОбичан312,0270.51%4,4611.48%700.867Кампобасо Donato TomaНапред Италијо1362ПијемонтОбичан4,404,2467.26%25,3878.40%1730.892Торино Sergio ChiamparinoДемократска партија1,2028СардинијаАутономан1,658,1382.73%24,1007.98%690.863Каљари Francesco PigliaruДемократска партија3775СицилијаАутономан5,074,2618.36%25,8328.55%1960.845Палермо Nello MusumeciПостаће најљепша3909Трентино-Јужни ТиролАутономан1,059,1141.75%13,6064.50%780.919Тренто Arno KompatscherЈужнотиролска народна странка2932ТосканаОбичан3,744,3986.17%22,9877.61%1630.903Фиренца Enrico RossiЧлан 1. — Демократски и напредни покрет27610УмбријаОбичан891,1811.47%8,4642.80%1050.889Перуђа Catiuscia MariniДемократска партија922ВенетоОбичан4,915,1238.10%18,4076.09%2670.896Венеција Luca ZaiaСјеверна лига5757Италија—60,665,551100.00%302,073100.00%2010.887Рим Серђо МатарелаНезависни7,978107

Макрорегије

Макрорегије су првостепени НТСЈ административни ниво Европске уније.

МапаМакрорегијаРегијеГлавни градСтановништво(јануар 2016)Површина (km²)Густина стан.Number%km²%50п|центарСјеверозападнаДолина АостеЛигуријаЛомбардијаПијемонтМилано16,110,97726.56%57,92819.18%27850п|центарСјевероисточнаЕмилија-РомањаФурланија-Јулијска КрајинаТрентино-Јужни ТиролВенетоБолоња11,643,60119.19%62,32820.63%18750п|центарСредишњаЛациоМаркеТосканаУмбријаРим12,067,80319.89%58,08419.23%20850п|центарЈужнаАбруцоАпулијаБазиликатаКалабријаКампањаМолизеНапуљ14,110,77123.26%73,80024.43%19150п|центарОстрвскаСардинијаСицилијаПалермо6,732,39911.10%49,93216.53%135

Статус

Свака регија има статут који служи као регионални устав, одређујући облик власти и темељне принципе организације и функционисања регије, које су прописане Уставом Италије (члан 123). Иако се све регије, осим Тоскане, дефинишу на различите начине као „аутономне регије” у првом члану својих статута, петнаест регија има обичне статуте, а пет има посебне статуте, који има дају проширену аутономију.

Регије са обичним статутом

Ове регије, чије статуте су одобрили регионални савјети, основани су 1970. године, иако италијански устав датира из 1948. године. Од уставне реформе 2001. године, оне стичу и остала законодавна овлашћења. Регије имају законодавну власт за све послове за које није изричито наведено да улазе у законодавни дјелокруг Државе (члан 117). Ипак, њихова финансијска аутономија је веома скромна: регија задржавају само 20% свих наплаћених пореза, које углавном користе за финансирања здравственог система у регији.Report RAI - Le regioni a statuto speciale (Italian), retrieved 21st Jan 2009 ,

Аутономне регије са посебним статутом

Члан 116. Устава Италије одобрава одређене самоуправу у пет регија (Сардинија, Сицилија, Трентино-Јужни Тирол, Долина Аосте и Фурланија-Јулијска крајина), дозвољавајући им законодавна, административна и финансијска овлашћења у различитој мјери, зависно од њиховог посебног статута. Ове регије су постале аутономне како би узеле у обзир културне разлике и заштитиле језичке мањине. Штавише, влада је жељела да спријечи њихов сецесионизам од Италије послије Другог свјетског рата.Hiroko Kudo, “Autonomy and Managerial Innovation in Italian Regions after Constitutional Reform”, Chuo University, Faculty of Law and Graduate School of Public Policy (2008): pp. 1. Retrieved on April 6, 2012 from http://www.med-eu.org/proceedings/MED1/Kudo.pdf

Трентино-Јужни Тирол представља посебан случај. Ова регије је скоро без овлашћења, а надлежности које додјељује регионални статут у највећој мјери користе двије аутономне покрајине регије, Трентино и Јужни Тирол. У овом случају, регионалне институције играју само координациону улогу.

Види још Покрајине Италије

Референце

Категорија:Административна подела Италије