Црвеноноги спрудник () је птица селица из реда шљукарица. Име рода Tringa потиче од старогрчке речи trungas, која означава птицу која гази по блату и мрда репом горе-доле. Неки извори сматрају да реч totanus потиче од италијанског назива за ову птицу. Ипак, по савременој италијанској номенклатури Totano moro је назив за црног спрудника (Tringa erythropus),View of Check-list of Italian Birds, updated to the end of 2014 који је у зимском периоду врло сличан црвеноногом спруднику.

Опис Дужина тела од врха репа до врха кљуна је 24–27 cm, а распон крила је 47–53 cm. Црвене ноге и база кљуна су карактеристичне за ову врсту, али та особина се среће и код црног спрудника зими, а и неки спрудници убојице могу бити слични. Горњи део тела и крила је смеђе прошаран, док су груди и бокови испругани. Кљун и ноге су приметно краће од црног спрудника, од кога се разликује и по белим пољима на крилима док лети, али и по оглашавању. Током сезоне парења ноге добијају јарко наранџасту боју.

Распрострањење и станиште Распрострањен је широм Европе, у деловима Мале Азије и Блиског истока, и у централној и источној Азији. Гнезди се и на Исланду. Током сеобе лети до централне Африке, Индије, Индокине и Малајско-филипинског архипелага, па чак и до Аустралије. Ван ареала је забележен у Канади, на Божићним острвима, Свалбарду, Сејшелима и Гренланду.Tringa totanus (Common Redshank, Redshank)

Станиште на ком свија гнездо подразумева влажне и кошене ливаде, мочваре на обалама мора, баре обрасле травом, слатине и тресетишта. Током сеобе се храни на плавним ливадама и обалама река, језера и мора. У зимском периоду, храну тражи на муљевитим, шљунковитим и пешчаним плажама на обалама мора, у плитким лагунама, есутуарима, делатама река, али и на соланама и таложницима фарми.Common Redshank (Tringa totanus) - BirdLife species factsheet

Биологија Црвеноноги спрудник се храни малим бескичмењацима, као што су инсекти, пауци, чланковити црви, пужеви, шкољке и рачићи. Повремено једе мале рибе и пуноглавце.

У плитком удубљењу на земљи се налази гнездо, обично сакривено у трави, испод жбуна или на бусену мочварних биљака. Гнезди се појединачно (10 парова по километру квадратном), али се може гнездити и полуколонијално (100-300 парова по километру квадратном).

Јесења сеоба траје од јуна до октобра, а на своја гнездилишта се враћа између фебруара и априла. Медитеранске популације остају преко целе године на својим гнездилиштима. Сели се појединачно, у малим групама, али су посматрана и јата преко хиљаду примерака. Процењује се да европска популација броји између 340 000 и 484 000 гнездећих парова. У неким подручјима бројност опада, негде је стабилна, а негде расте, тако да се не може са сигурношћу одредити тренд популације.

Статус Ову птицу највише угрожава губитак стнашта за гнежђење, као што је исушивање мочвара, изградња насипа ради спречавања поплава и сеча приобалних шума. Интензивна пољопривреда такође утиче на бројност. У Великој Британији га угрожава урбанизација плажа и муљевитих морских обала, као и изградња пешачких стаза. На неким острвима, гнезда му уништава јеж (Erinaceus europaeus) који је ту донет од стране човека. Подложан је птичјем грипу.

Црвеноноги спрудник у Србији Крајем 19. и почетком 20. века се гнездио у разним крајевима јужно од Саве и Дунава, а посебно значајно гнездилиште је било на Власинској тресави. Једино гнездилиште у Војводини је било у околини Хоргоша. У другој половини 20. и почетком 21. века се гнездио у Бачкој и Банату, а јужно од Саве и Дунава гнежђење је потврђено на Власинском језеру, Пештерској висоравни и у Прешевској долини. Углавном се гнезди на слатинама, плавним ливадама, пашњацима и таложницима отпадних вода. Неколико парова се гнезди на пепелишту термоелектране „Никола Тесла”. Орнтолози процењују да се у Србији гнезди од 150 до 215 гнездећих парова. Сматра се да бројност популације опада. У периоду сеобе је присутан на различитим плитким воденим стаништима. Врло ретко су посматрана јата од неколико стотина јединки. Током зиме је забележен само једном.Пузовић, С.; Радишић, Д.; Ружић, М.; Рајковић, Д.; Радаковић, М.; Пантовић, У.; Јанковић, М.; Стојнић, Н.; Шћибан, М.; Туцаков, М.; Гергељ, Ј.; Секулић, Г.; Агоштон, А.; Раковић, М. (2015). Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду.Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Redshank Images and documentation Ageing and sexing (PDF; 1.4 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze

Категорија:Tringa Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине

Категорија:Птице описане 1758. године Категорија:Птице Африке Категорија:Птице Азије Категорија:Птице Аустралије Категорија:Птице Европе Категорија:Птице Србије