Кинкаџу или кинкажу () сисар је кишних шума из породице ракуна (Procyonidae) сродан олингосима, коатијима, северноамеричком ракуну, прстенорепој мачци и какомистлу. Живи у шумама Средње и Јужне Америке.
Опис мини|150п|лево|Кинкаџу Дужина ове врсте варира од 40 до 75 центиметара, али су мужјаци већи од женки. Свима је једнобојно, меко и вунасто крзно, златасто смеђе боје, и имају светлији доњи део.
Реп им је прекривен је кратком длаком. Дугачак је и савитљив, а са њим може хватати предмете. Осим тога, користи га да би прелазио са једног дрвета на друго. Упркос томе што готово цео живот проводи на дрвећу, веома се пажљиво пење. Опрезно и полако намотава реп на другу грану, а потом полако прелази на другу, све време се чврсто држећи за грану репом. Кад брзо трчи кроз грање, реп му одржава равнотежу.
На округластој глави му се налазе пљосната њушка и кратке округле уши. Очи су му велике и округле.
Киканџу је ретка врста и сматра се да је пред изумирањем.
Исхрана Често их зову „медени медведи” због тога што воле слатко, а поготово мед.
Осим тога, обожавају воће и једу га више од било кога из породице ракуна. Највише воле авокадо, гуаве, дивље смокве и манго. Кинкаџу воћку зграби устима или је откине својим „рукама” са дрвета.
Ако на неком дрвету има много плодова, кинкаџуи се тамо окупе и сикћу и вриште док се боре за храном.
Језик им је дугачак 12 центиметара који може извући и сисати нектар и мед из кошница дивљих пчела, или да њиме увуче меснате делове воћки.
Станиште Кинкаџу живи у тропским шумама. Станују у рупама дрвета, где се враћају сваког јутра на спавање.
Размножавање Женке кинкаџуа рађају младунце на пролеће и лети. Младунац кинкаџуа не види месец дана, али се врзо брзо развија, и већ након два месеца може да виси на репу са дрвета.
Галерија
Референце
Категорија:Ракуни