мини|Алок Вејд Менон, родно неконформни писац, перформанс-уметник и активиста
Родна неконформност или родна варијантност јесте родно изражавање појединца чије се понашање, манири или изглед не поклапају са маскулиним или фемининим родним нормама. Особа може бити родно неконформна без обзира на свој родни идентитет; на пример, може бити трансродна, небинарна или цисродна. Трансродне одрасле особе које након транзиције изгледају родно неконформно чешће доживљавају дискриминацију.
Терминологија Родна неконформност односи се на родно изражавање особе које се разликује од друштвено очекиваних израза маскулиности и фемининости унутар родне бинарности. Ова очекивања варирају у различитим културама и током времена унутар њих. Родно изражавање се разликује од родног идентитета, унутрашњег осећаја себе као мушкарца (или дечака), жене (или девојчице), или другог рода изван традиционалне родне бинарности, као што су родно флуидне, ародне или небинарне особе. Према организацији ГЛААД (раније Геј и лезбејска алијанса против клевете), родно изражавање је спољашња манифестација нечијег родног идентитета, обично кроз маскулино, феминино или родно варијантно представљање или понашање.
Термини који се користе за описивање родне варијантности укључују родно варијантне, родно неконформне, родно разноврсне и родно атипичне. Термине родна варијантност и родно варијантни користе научници у психологији, психијатрији, антропологији, и родним студијама, као и групе за заступање права самих родно варијантних особа.
Реч трансродност обично има уже значење, односећи се на идентитет који се разликује од рода приписаног по рођењу. ГЛААД дефинише трансродност као „кровни термин за људе чији се родни идентитет или родно изражавање разликује од пола који им је приписан по рођењу”. Не идентификују се све родно варијантне особе као трансродне, и не идентификују се све трансродне особе као родно варијантне; многи се идентификују једноставно као мушкарци или жене.
У Аустралији У Аустралији, термин родно разноврсни или, историјски гледано, полно и/или родно разноврсни, може се користити уместо или заједно са термином трансродни. Културолошки специфични родно разноврсни термини укључују термине сестре-девојке (енгл. sistergirls/sistagirls) и браћа-дечаци (енгл. brotherboys), за Абориџине и Острвљане Торесовог мореуза. Нејасноће у вези са укључивањем или искључивањем интерсексуалних особа у терминологију попут полно и/или родно разноврсни довеле су до пада употребе термина полно и/или родно разноврсни и терминологије за различите полове и родове (енгл. diverse sexes and genders — DSG).Transgendervictoria.com , Transgender Victoria, 2. 2013., "Review of ABS Standard Welcome" Тренутни прописи који предвиђају признавање трансродних и других родних идентитета користе термине као што су родно разноврсни и трансродни.] У јулу 2013. године, Аустралијска Национална ЛГБТИ здравствена алијанса објавила је водич под називом „Водич за инклузивни језик: Поштовање особа интерсексуалног, трансродног и родно разноврсног искуства”, који јасно прави разлику између различитих телесних и идентитетских група.
У детињству
Бројне студије указују на повезаност између родне неконформности у детињству и касније идентификације као геј, бисексуалне или трансродне особе. У више студија, већина оних који се идентификују као геј или лезбијке пријавила је родну неконформност током детињства. Међутим, тачност неких од ових студија је доведена у питање.
Једна студија је сугерисала да је родна неконформност у детињству наследна. Студије су такође испитивале ставове одраслих према неконформној деци. Пријављено је да нема значајних генерализованих ефеката, осим неколико екстремних случајева, на ставове према деци која се разликују по родним особинама, интересовањима и понашању.
Деца која су родно варијантна могу имати потешкоћа да се уклопе у родне норме касније у животу. Како деца расту, нетретирани несклад између њиховог ума и телесног изгледа може довести до нелагодности, негативне слике о себи, депресије, суицидних мисли или сумње у себе. Ако је дете родно неконформно у веома раном узрасту, подршка породице је важна за позитивне исходе како за дете тако и за породицу.Peate, I. (1. 1. 2008.). Understanding key issues in gender-variant children and young people. British Journal of Nursing (mark Allen Publishing), 17, 17, 25 Деца која се не уклапају у родне норме пре 11. године имају повећан ризик од депресије, анксиозности и суицидалних идеја као младе одрасле особе.Roberts, A., Rosario, M., Slopen, N., et al. (2013). Childhood gender nonconformity, bullying victimization, and depressive symptoms across adolescence and early adulthood: an 11-year longitudinal study. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry, 52(2): 143-152 Студија из 2012. године открила је да су и деца која ће се касније идентификовати као хетеросексуална и она која су изражавала родну неконформност пре 11. године била склонија да доживе физичко, сексуално и психолошко злостављање.
Робертс (Roberts) и сарадници (2013) су открили да је међу учесницима старости од 23 до 30 година, 26% оних који су били родно неконформни доживело симптоме депресије, у поређењу са 18% оних који су били родно конформни. Лечење поремећаја родног идентитета (Глобалног поремећаја идентитета; данас познатог као родна дисфорија), укључујући случајеве који укључују родну варијантност, тема је контроверзи још од осамдесетих година 20. века.Hill, D., Rozanski, C., Carfagnini, J., & Willoughby, B. (1. 1. 2007.). Gender identity disorders (GID) in childhood and adolescence. International Journal of Sexual Health, 19, 1, 57-75 Хил (Hill), Карфањини (Carfagnini) и Вилоуби (Willoughby) (2007), цитирајући Брајанта (Bryant) (2004), сугеришу да протоколи лечења за ову децу и адолесценте, посебно они усмерени на претварање детета у складу са стереотипним родним нормама, могу погоршати исходе узрокујући да интернализују своју узнемиреност. Лечење овог поремећаја код деце и адолесцената може имати негативне последице. Студије сугеришу да лечење треба да се фокусира на помоћ деци и адолесцентима да се осећају угодно живећи са овим стањем. Деца и адолесценти са поремећајем родног идентитета могу доживети узнемиреност која се изражава кроз понашања повезана са родом. Хил и сар. (2007) наводе: „Ако су ови млади узнемирени због тога што имају стање које друштво сматра нежељеним, да ли је то доказ поремећаја?” Бартлет (Bartlett) и колеге (2000) примећују да је проблем у утврђивању узнемирености погоршан у случајевима поремећаја родног идентитета јер је често нејасно да ли је дечја узнемиреност последица родне варијантности или секундарних ефеката (нпр. остракизма или стигматизације). Хил и сар. (2007) сугеришу да би „мање контроверзан приступ, уз поштовање све веће родне слободе у нашој култури и саосећање са дечјом борбом око рода, био хуманији.”
Бројне студије су откриле да ЛГБТК+ ученици доживљавају веће стопе виктимизације у школама у поређењу са својим хетеросексуалним вршњацима, што доводи до слабијег благостања и академског успеха. Иако су истраживања о школским искуствима родно варијантних адолесцената ограничена, доступни налази указују на сличне трендове. Осим тога, разумевање родне варијантности, посебно код мале деце, може бити сложено, што отежава социјалним радницима да пруже одговарајућу подршку. Штавише, школски социјални радници често раде у окружењима која наглашавају хетеронормативност, где се фемининост и маскулиност дефинишу у односу на хетеросексуалне везе, што отежава решавање потреба родно варијантне деце.
Друштвени статус мушкараца у односу на жене Родна неконформност међу особама којима је по рођењу приписан мушки пол обично се на Западу строже надзире, понекад и насилно, у поређењу са родном неконформношћу међу особама којима је приписан женски пол. Међутим, међу дечацима и мушкарцима постоји спектар родне неконформности. Неки облици родне неконформности, као што је бити отац домаћин, могу проћи без коментара, док други, попут ношења кармина и сукњи, могу привући погледе, критике или преиспитивање. Неке културе су толерантније према таквим разликама од других.
Ово је релативно скорашњи развој у историјским оквирима јер су одећа и каријере жена раније биле строже надзиране, а у земљама попут Ирана и Саудијске Арабије то су и даље, где су регулисане законом. Успех феминизма другог таласа се наводи као главни разлог за повећану слободу жена на Западу да носе традиционално мушку одећу, попут панталона, или да преузимају традиционално мушка занимања, попут занимања доктор медицине. У Совјетском Савезу женама је било дозвољено да обављају традиционално мушка занимања, попут занимања грађевински радник, али су биле мање плаћене. Послодавци су понекад више волели жене, а понекад мушкарце као раднике. У неким бившим совјетским државама, напредак ка родној равноправности преокренут је након распада Совјетског Савеза.
Показало се да родно неконформне трансродне особе у Сједињеним Америчким Државама имају лошије укупне здравствене исходе од трансродних особа које се идентификују као мушкарци или жене.
Повезаност са сексуалном оријентацијом Родне норме варирају од земље до земље и културе до културе, као и кроз историјске периоде унутар култура. На пример, у паштунским племенима у Авганистану, одрасли мушкарци се често држе за руке а да се то не перципира као знак да су геј, док би на Западу ово понашање, у већини околности, било схваћено као доказ хомосексуалне везе. Међутим, у многим културама, понашања као што су плакање, склоност ка бризи и неговању других на емотивно отворен начин, интересовање за кућне послове осим кувања, и брига о сопственом изгледу могу се видети као аспекти мушке родне неконформности. Мушкарци који показују овакве склоности често су стереотипизовани као геј. Истраживања су показала високу учесталост самопријављених родно атипичних понашања код геј мушкараца у детињству, попут малог интересовања за атлетику и склоности ка игрању са луткама.J. Michael Bailey, Joseph S. Miller, Lee Willerman; Maternally Rated Childhood Gender Nonconformity in Homosexuals and Heterosexuals, Archives of Sexual Behavior, Vol. 22, 1993. Иста студија је открила да су мајке геј мушкараца пријавиле такво атипично понашање својих синова знатно чешће него мајке хетеросексуалних мушкараца.
За жене, родна неконформност у одраслом добу често се повезује са лезбијством због ограничених идентитета који су доступни женама у одраслом добу. Лезбијке и бисексуалне жене, с обзиром на то да су мање заинтересоване за привлачење мушкараца, могу лакше да одбаце традиционалне идеје о женскости јер друштвена казна за такав преступ није ефективна, или бар није ништа ефективнија од последица отвореног декларисања као геј или бисексуална особа у хетеронормативном друштву, што оне већ доживљавају. Ово може помоћи у објашњавању високог нивоа родне неконформности који самостално пријављују лезбијке.
Родна теоретичарка Џудит Батлер (Judith Butler), у есеју Перформативни чинови и родна конституција: Есеј из феноменологије и феминистичке теорије (Performative Acts and Gender Constitution: An Essay in Phenomenology and Feminist Theory), наводи: „Дискретни родови су део онога што хуманизује појединце унутар савремене културе; заиста, они који свој род не изводе на прави начин редовно су кажњавани. То је зато што не постоји 'суштина' коју род изражава или екстернализује, нити објективни идеал којем род тежи.” Батлерова тврди да род није инхерентни аспект идентитета, даље наводећи: „...Неко би могао покушати да помири родно тело као наслеђе наталожених чинова пре него као унапред одређену или затворену структуру, суштину или чињеницу, било природну, културну или језичку.”
Истраживања о небинарним родним идентитетима су открила следеће: