Библиотека Милутин Бојић је основана Решењем Народног одбора општине Палилула, број: 0111/41, од 16. октобра 1957. године као Централна библиотека општине Палилула под називом Народна библиотека „Милутин Бојић“, а „са циљем да пропагира и приближава књигу народу и, на тај начин, васпитава народне масе и подиже њихов културни ниво у духу напредних идеја, да прикупља, обрађује и чува библиотечку грађу..." О Библиотеци Библиотека је правно лице уписано у регистар код Окружног привредног суда у Београду под бројем: УС 1482/73, од 27.12.1974. године.
Библиотека Милутин Бојић је самостална библиотека, односно није у систему Библиотеке града Београда, с обзиром да запослени на референдуму одржаном 1988. нису прихватили `Самоуправни споразум о удруживању у Библиотеку града Београда".
Оснивач Библиотеке „Милутин Бојић“ је Град Београд. Огранци библиотеке Данас, Библиотека Милутин Бојић има следећу организациону структуру:
„Матично одељење", Илије Гарашанина 5;
Огранци: „Хаџипоповац", Приморска 22; „Стара Карабурма", Вишњичка 50; „Ново насеље", Патриса Лумумбе 43; „Маријана Грегоран", одељење обраде и класификације књига, Салвадора Аљендеа 18; „Перо Ћетковић", Пере Ћетковића 10; „Дунавски венац", Зрењанински пут 44; „Котеж", Трајка Грковића 5; „Борча", Косте Манојловића бб; „Овча", Михаила Еминескуа 78; „Падинска скела", Тржни центар бб.
Завичајно одељење У оквиру Матичног одељења формирано је завичајно одељење са циљем да прикупља, обрађује и чува библиотечку грађу везану за песника Милутина Бојића и Градску општину Палилула.
Рукопис песме „Плава гробница" 2014. приликом чишћења једног од сефова библиотеке у необележеној фасцикли пронађен је оригинални рукопис песме Плава гробница. С обзиром на то да је хартија била у „начетом" стању, стручњаци Народне библиотеке Србије обавили су рестаурацију и тако заштитили ову јединствену грађу непроцењиве вредности која је сада највреднији део завичајне збирке.
Изложба 100 година Плаве гробнице Поводом стогодишњице смрти песника Милутина Бојића 8. новембра 2017. године у атријуму Народне библиотеке Србије отворена је изложба „100 година Плаве гробнице" ауторке Олге Јечменице. Изложба је била представљена у Крушевцу, Обреновцу и Панчеву.
Одељење библиотека целина и легата Библиотека „Милутин Бојић“ установила је 2017. године одељење библиотека целина и легата, у којем се чува књижна заоставштина угледних јавних радника коју су они или њихови наследници даривали нашој установи. Библиотека има следеће легате: Легат Мирослава Миње Дедића, професора ФДУ Легат мр Радована Раше Мартинца, дугогодишњег истраживача Института Винча Легат Михаила Миљковића, архитекте Библиотека је формирала посебан каталог легата.
Одељење за дигитални развој Од марта 2014. године библиотека почиње процес дигитализације и унапређивања рада у дигиталном окружењу. Крајем године представљена је и дигитална библиотека које је једна од првих која је применила прилагодљив веб дизајн. Објављује е-збирку поезије Милутина Бојића, формира специјализоване е-каталоге, поставља једну од првих претраживих дигиталних библиотека. Постаје активни члан заједнице која развија софтвер отвореног кода. Дигитална завичајна збирка постављена је на платформи РесКарта. Референце
Спољашње везе Поводом 100 година од смрти Милутина Бојића Чланство у Библиотеци Милутин Бојић
Библиотека „Милутин Бојић” - дигитални репозиторијум Библиотека „Милутин Бојић” - завичајна дигитална библиотека
Палилула Категорија:Култура на Палилули (Београд) Категорија:Образовање на Палилули (Београд) Категорија:Милутин Бојић