Confessions је четврти студијски албум америчког пјевача Ашера. Објављен је 23. марта 2004. године, од стране издавачке куће Ариста рекордс, на дан када је водећи сингл албума, „Yeah!”, објављен у јануару 2004, почео шесту недељу на врху Билборд хот 100 листе и пету на првом мјесту Билборд хот R&B/хип хоп листе. Албум је сниман током 2003. и 2004. године, док су продукцију радили бројни продуценти, укључујући дугогодишње сараднике, Џермејна Дуприја, Џими Џама и Терија Луиса и Лил Џона између осталих. Албум Confessions је примарно савреми R&B, који показује Ашера као крунера, кроз мјешавину балада и брзог темпа, припајајући музичке жанрове денс попа, хип хопа и кранка. Теме албума су генерално контроверзе око Ашерових љубавних веза, ипак, извршни продуцент албума — Џермејн Дупри, изјавио је да албум говори о његовој приватној причи.

Албум је продат у 1,1 милиона примјерака прве недеље, што је највећи број продатих примјерака прве недеље икада у конкуренцији мушких R&B извођача и седми најбољи икада на листи Nielsen SoundScan. Албум је од тада продат у преко 20 милиона примјерака широм свијета, од чега преко 10 милиона у Сједињеним Државама, захваљујући чему је добио сертификацију Дијамантски од стране Америчког удружења дискографских кућа. У намјери да повећа продају албума, објавио је специјално издање албума, на којем је био укључен и сингл My Boo, дуетска пјесма са Алишом Киз. Албум Confessions донио је Ашеру бројне награде, укључујући три Гремија: за најбољи савремени R&B албум, за најбољу реп/сунг сарадњу, за пјесму „Yeah!” и Греми за најбоље R&B перформансе дуа или групе са вокалима, за пјесму „My Boo”.

Према часопису Билборд, Confessions је други најпродаванији албум деценије 2000-2009 у Сједињеним Државама. Са преко осам милиона продатих примјерака 2004. године, албум је посматран као знак опоравка продаје албума у Сједињеним Државама, након три године опадања. Такође је био примјер комерцијалних уздизања урбане музике и доминације на Билбордовој листи 2004. године.

Четири сингла са албума нашла су се на првом мјесту Билборд хот 100 листе; сингл „Yeah!” је на првом мјесту провео 12 недеља заредом, „Burn” осам недјеља, „Confessions Part II” двије недјеље и „My Boo” шест недјеља.

Позадина и снимање

Када је почео да снима албум Confessions 2003. године, Ашер је тврдио да не жели да ради са новим продуцентима. Продукцију су почели да раде Ашер и Џермејн Дупри, који је продуцирао његова два претходна албума, My Way (1997) и 8701 (2001). Упркос његовој визији, Ашер је изјавио: „са овим албумом изабрао сам неке нове продуценте за које мислим да ће ми дефинитивно дозволити да се изразим на другачије начине. Сваки албум мора да расте, морате да тражите нешто другачије.” Дупри је такође позвао свог сарадника, Брајана Мајкла Кокса, док су албум продуцирали и Џими Џам и Тери Луис, Џаст Блејз, Р. Кели и Ашеров брат Џејмс Лејки.

Када је Ашер осјетио да је албум комплетан, са 40 снимљених пјесама, доставио га је својој издавачкој кући, Ариста рекордсу. Ипак, након што су он и предсједник. компаније, Л. А. Рид, слушали пјесме, Рид је осјетио да нешто недостаје у њему, изјавивши: „знате шта, ту су једна или двије пјесме које морамо да добијемо”. Ашер је био незадовољан са том одлуком, осјећао је да је повратак у студио најтежи дио и морао је поново да се мотивише. Отишао је да сними још неколико пјесама, гдје су му помагали Лил Џон и Лудакрис. Тим је успио да продуцира пјесме као што су „Red Light” и „Yeah!”. Такође је снимио пјесме са Паф Дидијем и групом The Neptunes, али те пјесме нису објављене.

Композиција

Један од Ашерових првих корака у снимању албума била је одлука да открије „своју малу тајну”. Пријатељ и бивши A&R репер, Каван „KP” Пратер, кроз албум дозволио је публици да упозна Ашерову личност. Пратер је изјавио: „музика никад није била упитна, али људи теже да купе умјетника. Што више знају о теби, више ће осјећати да си ту са њима”. Примарно због личног садржаја албума, Ашер је рекао да је ово његова шанса да буде стваран. Назвао је албум Confessions (исповијести), зато што је осјетио да му је то најличнији албум до сада, изјавивши: „свако од нас има своју Пандорину кутију или костуре у нашим ормарима. Пустио сам неколико њих напоље, знате. Имам много тога да кажем. Имам много ствари и материјала изграђеног у мени које само желим да пустим.” Он лично је написао више пјесама него на претходном албуму.

Неколико пјесама на албуму су концептуално базиране на одређене догађаје. Пјесма „Burn” је снимљена око Ашеровог прекида са девојком Розондом „Чили” Томас из америчке женске R&B/хип хоп групе TLC. Дупри и Кокс су разговарали и осјетили су да се у томе може наћи пјесма и почели су да пишу. Слично је и са пјесмом „Confessions Part II”, разговарали су о трудној љубавници и почели су да пишу пјесму о томе. Пјесму је снимио током сесије снимања у Њујорку, у јула 2003. године. Када је Ашер отпјевао пјесму на сесији слушања, тема варања инспирисала је њега и Дуприја да сниме два дијела, „Confessions Part I” и „Confessions Part II”. Пјесма „Confessions Part I” такође се чује у видеу у уводу пјесме „Confessions Part II”.

Музика и стил

Confessions је углавном савремени R&B. Ашер је коментарисао да је изабрао да ради са људима које зна: „како да тумачите R&B са гледишта џеза, са сједишта старе школе, нове школе, традиционално класичног гледишта...” Продуценти и Ашер су хтјели такав албум, ипак припојени су му други музички жанрови, укључујући хип хоп. Хтио је да ради R&B, али је такође хтио да фанови искусе хип хоп у исто вријеме, изјавивши: „Трудим се да мислим ван оквира”. Када је Лил Џон дошао на сцену, кранк је додат R&B оријентисаном албуму, посебно на пјесму „Yeah!”. Ашер је рекао: „Yeah!' се може назвати првом свјесно стилизованом „кранк R&B” пјесмом.” На албум је такође додат и слоу џим.

Албум такође представља и нови Ашеров стил, који се фокусира на свој глас и технику. Андре Харис и Видал Дејвис преслушавали су албум „8701” и осјетили су да „Ашер треба да пјева стварно јако и да дозволи људима да упознају његове вокалне способности”. Док је труд углавном био усмјерен на пјесме у којима ће демонстрирати вокалне способности, пјесме као „Superstar” и „Follow Me” представљају нижи, „кронер мод” гласа. Балада „Burn”, такође показује његове вокалне способности.

Објављивање

мини|200п|Ашер 23. априла 2004. године.

Албум Confessions планиран је да буде објављен 6. новембра 2003. године, али је из маркетиншких разлога датум објаве помјерен за 23. март 2004. године. Са снимљених доста пјесама, Ашер се суочио са изазовом да изабере коначну листу пјесама. Ашер, Дупри Рид и A&R репер Марк Питс имали су своје фаворите међу 40 пјесама, али су одлучили да изаберу оне за које је било више њих. Успјели су да се договоре за 15 пјесама, уз два интерлудија, што чини листу од 17 пјесама. Доста пјесама је издвојено за будућу употребу, укључујући „Red Light” и ремикс пјесме „Yeah!” Ашер и Ариста су одржали напредну сесију слушања албума, неколико мјесеци прије објављивања; такође је гостовао у телевизијској емисији, гдје је промовисао Confessions.

Са стратегијом да погурају продају албума, упркос пријетњама за крађу музике на интернет, Ашер и његов менаџмент спремили су пратеће издање албума за објаву, са додатним маркетиншким блицем. Идеја се сматра „музичким покретом”, након што је менаџмент издавачке куће Зомба, која је апсорбовала Аристу и наслиједила Ашеров пројекат, био узбуђен око пјесме „My Boo”, са Алишом Киз, која је снимана за оригиналну верзију албума, али није завршена на вријеме да би се нашла на њему. Све је заправо почело када је америчка R&B и соул пјевачица — Алиша Киз, која учествује на пјесми, у разговор донијела идеју о препаковању албума. Са додавањем пјесме „My Boo”, мислили су да је албум комплетиран. Иако и други извођачи објављују специјална издања албума, издавачка кућа је осјетила да је албум на ивици, због претходног успјеха и физичких промјена, укључујући нови омот, проширени ЦД, повлачење плаката и Ашерово писмо фановима. Нова верзија укључивала је пјесме „My Boo” и „Red Light”, које се нису нашле на албуму, и ремикс пјесме „Confessions Part II”, и „Seduction”; оригиналне пјесме су такође биле ту као и проширена верзија пјесме „Confessions Part I” и реп додат од стране америчког репера Џадакиса, у пјесми „Throwback”. Издавачка кућа је нову верзију албума третирала са пуним медијском рекламама. Албум је објављен у октобру 2004. године, седам мјесеци након објављивања оригиналне верзије.

Маркетинг

У избору који сингл да објави први, Ашер и његова издавачка кућа разматрали су разне стратегије. Са доста потенцијалнух водећих синглова, који могу да се покажу добро на музичком маркету, бирали су између „Yeah!” и „Burn”. Иако је „Burn” био тачно оно што је издавачка кућа тражила, вјеровали су да ће „Yeah!” бити блокбастер. Такође, осјетили су да „Burn” није успјела да испуни њихова очекивања, изјавивши: „то што је Burn сјајна пјесма је једна ствар, али је једна од оних ствари за коју људи кажу 'јака је, али да ли можемо направити историју са тим?' На крају дана, желите спектакл.”

Ашер је био скептичан око тога да ли ће „Yeah!”, која је углавном компонована око кранка, бити добар избор, јер је „Confessions” замислио као R&B албум. KP је изјавио: „свако је био уплашен да направи први корак”.

Док је велика дебата вођена око те двије пјесме, „Burn” је првобитно изабрана као водећи сингл, са планом да се сними и музички видео крајем 2003. године. У међувремену, Лил Џон је послао пјесму „Yeah!” ди џејевима широм Сједињених Држава у новембру 2003. године. У почетку, издавачка кућа није хтјела да „Yeah!” буде водећи сингл. Послата је уличним ди џејевима са намјером да обради фанове који су чекали три године од објављивања албума 8701. Док је издавачка кућа била неактивна током Божићних празника, "Yeah!" је постала повољна и брзо се проширила на радио станицама широм државе, без икакве промоције. Коначно је објављена као водећи сингл албума 27. јануара 2004. године.

Да би задржао албум на врху листе, сингл „My Boo”, је планиран да се објави када пјесма „Confessions Part II” буде у паду на Билборд хот 100 листи. Б страна албума у Уједињеном Краљевству, укључивала је пјесме „Red Light” и „Sweet Lies”. Сингл је доспио на прво мјесто листе, дајући албуму четврти сингл заредом на првом мјесту. Пјесма „Caught Up” објављена је као последњи, пети сингл са албума и достигла је осмо мјесто на Билборд хот 100 листи у Сједињеним Државама.

Турнеја

Ашер је албум подржао са двомјесечном концертном турнејом под називом „The Truth Tour”. Турнеја је била на малој бини изнад главне бине, на којој је Ашер наступао са бендом и плесачима. Мања бина имала је мини платформу, која је била повезана са главном бином и велико степениште са обје стране. Лијево, биле су велике кружне степенице, док су десно биле степенице за случај опасности и лифт. Канје Вест и Кристина Милано отворили су турнеју.

Ашеровом изласку на бину претходио је кратки филм, који је приказивао њега како се облачи, након чега је отворио турнеју пјесмом „Caught Up”, обучен скроз у бијело. Друга пјесма коју је изводио била је „You Make Me Wanna...”, приликом које су двоје плесача стајали на бини са Ашером, док су два мушка плесача изашла са по двије столице у рукама. Оба плесача су бацила једну столицу на врх бине, док је Ашер већ имао столицу у рукама; сви су пратили плесну тачку. Након овога изводио је пјесму „U Remind Me”, гдје је плесао сам. Затим је пјевао „That's What It's Made For”, па „Bad Girl”, приликом чега је био обучен у одијело лаванде, док је дјевојка из публике дошла на бину; пјевао јој је пјесму „Superstar”, а затим пјесму „Can U Handle It?”, коју је завршио тако што је пољубио дјевојку, која је напустила бину. Шоу је завршио пјесмом „Yeah!”, водећим синглом албума.

Турнеја „The Truth Tour” почела је 5. августа 2004. године у Хемптону, а завршена је 7. октобра 2004. у Њујорку. Рангирана је као турнеја са највећом зарадом 2004. године, са зарађених 29.1 милион долара.