Порески рај је надлежност која има ниску стопу пореза или је у потпуности без опорезивања.Dharmapala, Dhammika und Hines Jr., James R. (2006) Порески рајеви су државе или делови држава (територије) у којима пореска правила омогућавају минимално ефективно пореско оптерећење. Порески рај је израз који означава одређену државу или део државе са самосталним пореским надлежностима (даље: пореска јурисдикција) у којој су пореска правила утврђена тако да нерезидентни обвезници сносе минималан или никакав порески терет. Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) идентификује пореске рајеве као пореске јурисдикције у којима се одређени доходак нерезидената (појединаца и корпорација) не опорезује или само номинално опорезује првенствено са циљем избегавања опорезивања у домаћој јурисдикцији.Organization for Economic Development and Cooperation (OECD), , s. 7 Не постоји јасно утврђена дефиниција пореских рајева. Сам термин је проблематичан јер омогућава људима да избегну (и често нарушавају) законе, правила и прописе у одређеним јурисдикцијама, користећи тајност као главну алатку.Tax Justice Network
У неким традиционалним дефиницијама, порески рај нуди одређени степен тајности. Међутим, док земље са високим нивоом тајности, али и високим нивоом опорезивања (на пример, САД и Немачка у рангирању индекса финансијске тајности), могу да се приказују у листама неког пореској раја, оне се не сматрају универзално за рај. Насупрот томе, земље са ниским степеном тајности, али такође са лошом стопом истиче да ће ова дефиниција и даље искључити низ надлежности, традиционално сматраних пореским рајем.Doggart, Caroline. . (originally published 1970), Economist Intelligence Unit. Слично томе, аустралијски новинар је предложио да се свака земља која модификује своје пореске законе да би привукла страни капитал може сматрати пореским рајем.
Према другим дефиниција, главна карактеристика пореског раја је да се његови закони и остале мере могу користити за избегавање пореских закона или прописа других јурисдикција. Канцеларија за одговорност владе САД у извештају из децембра 2008. године о коришћењу пореских рајева од стране америчких корпорација, није успела да пронађе задовољавајућу дефиницију пореског раја, али је дала следеће карактеристике које указују на њу: нема, или постоји номинални порез; недостатак ефикасне размене пореских информација са страним пореским органима; недостатак транспарентности у раду законодавних, правних или административних мера; нема потребе за садржајним локалним присуством; и самопромоције као офшор финансијски центар.
Од фебруара 2008. године Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) је идентификовали три кључна фактора у разматрању да ли је јурисдикција порески рај: Ниједан или само номинални порез – Порески рај не намеће никакве или само номиналне порезе (генерално или у посебним околностима) и понуди се, или се сматра да се понуди, као место које нестановници користе да би избегли високе порезе у својој земљу пребивалишта. Заштита личних финансијских информација – порески рајеви обично имају законе или административне процедуре у оквиру којих предузећа и приватна лица могу имати користи од строгих правила и других мера заштите од контроле страних пореских власти. Ово спречава преношење информација о пореским обвезницима који имају користи од ниске пореске надлежности. Недостатак транспарентности – недостатак транспарентности у раду законодавних, правних или административних одредби је још један фактор који се користи за идентификацију "пореског раја". ОЕЦД се бави тиме да законе треба отворено и доследно примењивати и да су доступне информације које иностране пореске власти треба да одреде за ситуацију пореског обвезника.. Недостатак транспарентности у једној земљи може отежати, ако не и учинити немогућим, да друге пореске власти ефикасно примењују своје законе."Тајне одлуке", уговорене пореске стопе или друге праксе које не успевају да примене закон отворено и доследно су пример недостатка транспарентности. Ограничени регулаторни надзор или непостојање владиног правног приступа финансијској евиденцији су доприносећи фактори.
Међутим, ОЕЦД је утврдио да је њихова дефиниција обухватила одређене аспекте пореских система својих чланова (неке земље имају ниске или немају порезе и ринг-фенцинг за одређене фаворизоване групе). Њихов каснији рад се фокусирао на јединствени аспект размене информација. Ово се углавном сматра неадекватном дефиницијом пореског раја, али је политички погодна јер укључује и мале пореске рајеве (са мало моћи на међународној политичкој арени) али ослобађа моћне земље са аспектима пореског раја као сто су САД и УК.
При одлучивању да ли је јурисдикција порески рај или не, први фактор који треба размотрити је да ли постоје номинални порези или не. Ако ово јесте случај, остала два фактора - да ли постоји размена информација и транспарентност или не - морају бити анализирана. Постојање или непостојање номиналног пореза само по себи није довољно за карактеризацију пореског раја. ОЕЦД препознаје да свака јурисдикција има право да одлучи да ли ће наметати директне порезе и, уколико је то случај, да одреди одговарајућу пореску стопу.
Финансијски ефекат
Капитал у офшор зони + Глобално ширење нето финансијских средставаJames S. Henry (2012): http://www.taxjustice.net/cms/upload/pdf/The_Price_of_Offshore_Revisited_Presser_120722.pdf Лица сафинансијским средствима Укупна вредност запремине течности ($Тр.) Износ који у близини обале ($Тр.)> $30mm$16.7$9.85 $ – $30mm$10.7$5.11 $ – $5мм $17.4$4.7Све > $1мм$44.8$19.6Остали < $1мм$10.3$1.0Укупна$55.120.6 $ Иако непотпуна, и са ограничењима о којима се говори у наставку, доступна статистика упркос свему показује да је офшор банкарство веома значајна активност. ОЕСР процењује да је 2007. године капитал који је чуван "офшоре" износио између 5 трилиона и 7 трилиона долара, чинећи око 6 - 8% укупних глобалних инвестиција под управом.
Новија студија Габријела Зукмана Лондонске школе економије проценила је износ глобалног прекограничног богатства држаног у "пореским рајевима" (укључујући и Холандију и Луксембург као пореске рајеве за ту сврху) на 7,6 трилиона долара, од чега је 2,46 трилиона америчких долара само у Швајцарској. Мрежа пореске правде (група против притиска пореских рајева) проценила је 2012. године да је капитал који се држао оффшоре износио између 21 и 32 трилиона долара (између 24 - 32% укупних глобалних инвестиција), иако су те процене доведене у питање.
Године 2000., Међународни монетарни фонд израчунава на основу података Банке за међународне уговоре, да је за изабране офшор финансијске центре, у билансу стања прекограничних средстава достигло ниво од $4,6 трилиона долара на крају јуна 1999. године (око 50 одсто од укупне прекограничних имовине). Од тих 4,6 трилиона, 0,9 трилиона је држано на Карибима, 1 трилион у Азији, а већина преосталих 2,7 трилиона у главним међународним финансијским центрима (МФЦ), односно Лондону, САД ИБФс, и јапанском офшор тржишту."Offshore Financial Centers", International Monetary Fund background paper, 23 June 2000 У САД Министарство финансија процењује да су у 2011. години Карипски банкарски центри, који укључују Бахаме, Бермуде, Кајманска острва, Холандске Антиле и Панаму, држали скоро 2 трилиона долара америчког дуга. Од овога, отприлике1,4 трилиона се по процени држи само на Кајманским острвима
The Wall Street Journal је у истрази 60 великих америчких компанија утврдио да су у 2012. години оставили депозит од 166 милијарди долара на офшор рачуне, штитећи преко 40 посто својих профита од пореза САД. Слично томе, Десаи, Фолеy и Хинес из "Јоурнал оф Публиц Ецономицс" утврдили су да "1999. године, 59% америчких фирми са значајним иностраним пословањем, имало је сараднике у земљама пореских рајева.", иако нису дефинисали "значајно" за ову сврху.. 2009. године, Канцеларија за одговорност владе САД (ГАО) известила је да 83 од 100 највећих САД јавних корпорација и 63 од 100 највећих извођача радова за САД федералну владу, одржава одељења у земљама генерално сматраним рајевима за избегавање пореза. ГАО није прегледала трансакције компанија како би самостално проверила да ли су зависна предузећа помогла тим компанијама да смање своје пореско оптерећење, али је само рекла да је кроз историју, циљ таквих зависних предузећа био да смање пореске трошкове.
Џејмс Хенри, бивши главни економиста код консултаната McKinsey & Company, у свом извештају за Мрежу пореске правде индицира количину новца која је склоњена од стране богатих појединаца у пореске рајеве. Извештај је конзервативно оценио да је богатство од 21 трилиона долара склоњено на оффсхоре рачуне, wа 9,8 трилиона само од највишег нивоа - мање од 100.000 људи - од којих сваки поседује финансијска средства од 30 милиона долара или више. Аутор овог извештаја указао је да овај сакривени новац резултира у "огромном" губитку пореског прихода - "црној рупи" у економији - и многе земље би постале повериоци уместо дужници ако би опорезовале новац људима који порез избегавају.
Критика Порески рајеви су најчешће критиковани због нагомилавања празне готовине Reuters, 16 July 2013 која је неефикасна и скупа за предузећа да је врате у земљу порекла U.S. Senate Committee on Homeland Security and Governmental Affairs, Permanent Subcommittee on Investigations, 11 October 2011 Постојање пореских уточишта резултира већим пореским оптерећењем сиромашних изван пореских рајева ."Picking Up the Tab" U.S. Public Interest Research Group, April 2012 За многе пореске рајеве се сматра да су у вези са преварама, прањем новца и тероризмом."These Islands Aren’t Just a Shelter From Taxes" New York Times, 5 May 2012 Иако су истраге у вези са злоупотребом пореских рајева сталне, свега је неколико осуђујућих пресуда."Super Rich Tax Cheats" American News Project, 8 January 2009"'A green light to tax evasion': Super-rich tax dodgers given immunity from prosecution" Daily Mirror, 3 November 2012 Лобирање у вези са пореским рајевима и трансфер цена су критиковани."If you want to know who’s really keeping billions in poverty, then the answer is the partners in the Big 4 firms of accountants" Tax Justice Network, 5 April 2012
Неки политичари, попут судије Еве Џоли, почели су да се супротстављају коришћењем пореских рајева од стране великих компанија . Она описује избегавање плаћања пореза као претњу демократији. Мишљења рачуновођа о исправности употребе пореских рајева еволуирају, Accountancy Age Debates, 14 January 2013 као и мишљења њихових корпоративних корисника, влада,"Tax avoidance isn't a left or right issue, it's a cancer eating our democracy" New Statesman, 21 June 2012"Helsinki Boycotts Tax Havens", Inter Press Service, 6 October 2012 и политичара,"David Cameron: Tax avoiding foreign firms like Starbucks and Amazon lack 'moral scruples'" The Telegraph, 4 January 2013 Reuters, 13 February 2013 иако је њихова употреба са годишње листе Фортуне 500 компанија, Citizens for Tax Justice, 17 October 2012 и друге и даље широко распрострањена. Networking Seminars, Напредовали су предлози реформи који су усредсређени на "велику четворку"."Britain could end these tax scams by hitting the big four" The Guardian, 10 December 2012 Изгледа да поједине владе користе рачунарске шпијунске програме како би контролисале финансије појединих компанија.."Did the Bounds of Cyber War Just Expand to Banks and Neutral States?" The Atlantic, 17 August 2012
Утицај земаља у развоју